Preblizu daleko

2.

Nina P. O. V.

Imam osjećaj da Maire čekam već satima. Uspjela sam da skuvam sebi čaj i uz to da ga popijem,da preslažem kompletan garderober i sa bacim smeće. Šta ju je toliko zadržalo? Počela sam da se uspavljujem i oči su se same od sebe zatvarale. Uzela sam telefon kao distrakciju i to mi je čak malo i pomoglo. Uskoro je u moj stan ušao tornado od žene koja je pričala kao navijena.

- Jao izvini što kasnim,morala sam da svratim do ovih za dekoracije,pa sam se zadržala,a onda me pozvala i Laura,a onda... Ostala je bez daha i sva se uzdihala.

- Diši,trebaš vazduh za život,osim ako nisi našla drugi način za život. Hajde reci mi pa da i ja znam.

- Jao Nina i ti i tvoj sarkazam. Zaobišla me i sjela je na sofu,a odmah za njom sam i ja.

- Nego ti meni kaži za koga se ti to udaješ i kada? Pitala sam direktno na šta se ona odmah glumački zgrozila.

- Jao kakav je to način. Pa zar Vi da me pitate tako nešto.. Još na takav način. Imala je preuveličane ekspresije lica i ponašala se kao amaterska glumica,naša stara fora.

- U redu gospođo glumice,evo vam u paketiću sa mašnicom jedno pitanje. Sa kim ulazite u bračnu zajednicu i kada će se održati taj svečani čin?

- E pa tako već može. Bogat je.

- Bogat - bogat ili bogat - multimilioner? Upala sam joj u pola rečenice sa svojim nimalo normalnim pitanjem,a ona ga je hladno izignorisala.

- Zove se Daniel Levi,jevrej je. Na sam spomen ovog imena sam se zgrcnula.

- Onaj isti Daniel Levi koji ima organizaciju za prava nacionalnih manjina širom svijeta i gomilu bankarskih preduzeća?

- Da,to je on. Ja sam zaprepašteno gledala u nju i nisam mogla da se načudim.

- Uuu pa šta si mu uradila pa je pristao da te oženi? Nervozno se vrzmala dok mi nije odgovorila.

- Pa već smo tri mjeseca zajedno i eto zalomilo se.

- Šta se zalomilo? Ijuu koja sam ja budala,trudna si. Lupila sam se rukom po glavi dok je ona tužno gledala u pod.

- Zar nisi srećna,ipak ti se ostvaruje san. Imaćeš porodicu.

- Da,u pravu si. Bilo bi dobro da ja krenem. Zagrlila me i odmah je počela sa svojim govorom.

- Sutra da si se nacrtala na ovoj adresi,jel jasno. Sa osmjehom me upitala dok je stavljala nekakav papir na sto.

- Nisam sigurna,ali pokušaću. Slegnula sam ramenima dok sam je gledala kako odlazi iz mog stana.

- Vidimo se sutra.

- Vidimo se. Izašla je i ja sam napokon ostala sama. Divni mir i tišina,slavim onoga ko je to izmislio. Idem da odspavam,suta me čeka dug i naporan dan.

Ujutro sam ustala tako lagano i lepršavo da bi neko pomislio da su me sada pustili iz ludnice. Ovakvo jutro mora da se proslavi jednom kupkom od orhideje. Ušla sam u kupatilo i prvo sam to sebi skinula sa dnevnog reda. Sledeće na redu je bilo da se obučem,a za ovaj dan mi je bila pogodna jedna kratka proljećna haljinica. Iskreno jeste da je na kalendaru februar,ali napolju je jul. Obula sam bijele patike i izašla sam iz stana. Moje kucanje na Maxovim vratima se pretvorilo u lupanje i tu sam stajala sve dok mi nije otvorio vrata. Izgledao je kao da ga je sada pregazio brzi voz možda jedno pet ili šest puta.

- Ti ili si mortus pijan ili te udario voz,trećeg nema. Ujurila sam mu u stan,a ispred mene je stajala ni manje ni više nego Hannah.

- O pa vidi ko nam je to. Idalje je izgledala kao prvoklasno kurva,a ovim djelom se baš i dokazala.

- Ovo je... Umm kako se zoveš? Max je jedva progovarao,a meni je malo trebalo da prasnem u smjeh.

- Hannah! Zovem se Hannah idiote! Bijesno je dreknula na njega,a ja sam naglo ispustila ismijavajuć zvuk iz usta.

- Šta se ti smiješ,kurvo mala. Bila je sve bjesnija i bjesnija,a ja sam joj samo lagano prišla. Bila sam daleko viša od nje onako jadne ,patetične i niske.

- Smijem se tome koliko nisko čovjek može pasti,a do skora je letio visoko. Kod tebe izgleda gravitacija sada perfektno radi. Usne je skupila u ravnu liniju i ljutito je prošla pored mene,očigledno nije bila u stanju da išta drugo uradi. Zalupila je vratima i za njom je ostao samo miris jeftinog parfema i zvuk udaranja potpetica o pod.

- A jesi našao pravu,kao da joj na čelu ne piše "Śirim noge za male pare". Brzo sam pričala kao i uobičajeno i mlatarala sam rukama oko sebe. On je počeo nenormalno da se smije i jedva je progovorio.

- Čini mi se da ti je baš draga,čim je tako fino opisuješ. Ćušnula sam ga šakom u rame na šta je bolno jauknuo.

- Ala imaš tešku ruku,jesi ti sigurna da si žensko?

- Komšija nemoj da te stavim na crnu listu pa ćeš tek onda vidjeti ko sam ja,a sad se spremaj da idemo u tu šetnju. Pomalo ljutito sam izgovorila i sjela sam na prvu stolicu koja mi se našla na putu.

Max je kao neka tetkica proveo sat vremena na oblačenje,da nisam vidjela onu scenu jutros možda bih čak pomislila i da je nastran. Lupkala sam prstima o sto kada se napokon pojavio. Lagala bih kada bih rekla da nije zgodan jer ovo ispred mene vam je bomba.

- Idemo?

- Idemo. Odgovorio je entuzijastično i napustili smo njegov stan.

Evo i mene,opet.😂
Uživajte u nastavku.