ZABAVA (Filmovi I Serije) ✔️ (CELA PRVA KNJIGA)

Detalj U Filmovima O Paranormalnim Bićima Koji Nema Smisla

Filmovi koji se graniče sa realnošću su uvek isplativi. Od animiranih crtanima u kojima životinje pričaju i ponašaju se kao ljudi do ekstremno jezivih horora od kojih nam se slede kosti. Horori su možda i jedini koji uspevaju da izbegnu problem takvih priča, tačnije, posledica takvih priča, a to je da

MNOGI KOJI SU DOŽIVELI SUSRET SA PARANORMALNIM BIĆIMA NEMAJU NIKAKVE TRAUME I/ILI PSIHIČKE POSLEDICE.

Moderniji filmovi gledaju da to promene i naprave da su ti događaji ostavili traume na mnoge preživele i da ti ljudi ne žive život kakav normalne osobe žive, njihovi umovi više ne razmišljaju kako su ranije jer se nikada nisu oporavili. To recimo nije slučaj sa likovima iz The Mummy trilogije, gde svi preživeli žive normalan život i čak su izrodili decu. Čak je i njihov sin, Alex, doživeo avanturu sa mumijom sa tek osam godina ali se nije nešto naročito plašio niti je to ostavilo trag na njemu u budućnosti. Njegova majka se obogatila pišući knjige o njihovim doživljajima i svi su živeli srećno i zadovoljno.
U The Exorcist 2, niko nije imao traume od tog događaja, koji se nije dogodio toliko davno pre drugog dela, ali nekako se mnogi više ne brinu ni o đavolima ni o jadnoj devojčici, koju đavo prosto ne ostavlja na miru. Čak je i glavna glumica, Linda Blair, godinama imala košmare ali njen lik, Regan MacNeil, je provela koliko-toliko mirne tinejdžerske godine.

U nekim filmovima, takođe, ne ostavi samo, ili uopšte, napadač traume već gubitak voljenih.

Na primer, u It: Chapter Two, Billy nije imao strah od klovnova ali ga je mučila smrt njegovog mlađeg brata, Georgieja. Mislio je da je to njegova krivica. Zapravo su sva deca koja su vodila glavnu bitku sa čudovištem uspela da krenu dalje i izgleda da su se prisetili svega tek kad su se vratili u grad Derry. Možda to i jeste bio cilj klovna Pennywise - da im zagorča živote na bilo koji način i kod nekog je i uspeo. Ali sve jedno, znamo da je ne moguće da se grupa dece tako lako pomiri sa tim što im se dogodilo. Jer je decu najlakše zastrašiti.

Čak i porodični filmovi u kojima deca nauče da životinje ili igračke mogu da pričaju, nije uopšte realno da se niko bar malo ne začudi top pojavom. Izuzetak je bila Anais Waterson u The Amazing World of Gumball kad je njena igračka progovorila i ona ju je u strahu bacila, vrisnula i pobegla.

Onda imamo i filmove kao Terminator: Judgement Day, Halloween (2018.), Scream 2 i tako dalje:

Gore navedeni filmovi su jedni od retkih primera gde je napad ostavio, negde teže a negde lakše, posledice na žrtve koje su završile u ludnicama ili tokom ili posle napada, sa retkim šansama da se ikada oporave i čiji su životi zauvek promenjeni - što je jedino logično.
Prave se filmovi kao Joker, u kojima savremeni građanin poludi od drskosti običnog sveta, a zamislite da se zapravo suočite sa ovakvim stvorenjima - niko od preživelih zapravo ne bi bio normalan i ne bi tek tako lako okrenuo leđa tome što se desilo i krenuo dalje. Sa obzirom na to da se uplašimo običnih filmova, znamo kako bismo reagovali kada bi oni postali stvarnost.