Matteo De Luca I

18

《 IRININA PERSPEKTIVA》

Prosla su dva dana od kako sam se vratila kuci i tacno 2 dana  od kako ga nisam vidjela.  Samo sto sam oci otvorila Samy mi je rekla da ako ne dodjem kod nje odmah po povratku bice ljuta. Samim tim ostavila sam stavri kratko se pozdravljajuci sa roditeljima samo da bih odjurila do Samy.

-" Zadrzacu  se..."

Prevrnula sam ocima i obula svoje patike spremna da odjurim.

-" Otac mora  sa tobom da razgovara..."

Mrzovoljno sam se vrazila u dnevni boravak, gde on i djed spremno cekaju mene.

-" Kad vas vidim zajedno, vjerujem da cu cuti lijepe vijesti"

Ironicno sam se nasmijala... Ne secam se da sam od njih ikad ista cula nesto sto mi se dopalo

-" Tvoj brak ce se sklopiti krajem ljeta..."

Zapocne otac

-"Dogovorili smo se oko svega"

Doda djed dok ja ostajem mirna. Nije vazno, pomirila sam se sa tim

-"Super, sjutra cu zatraziti dokumenta sa fakulteta jer svakako ga necu zavrsiti"

-"Nravno da neces, nije kao da te je ikada zanimalo"

-" Znaci zaprosili ste ga umjesto mene"

Smijeskam se dok stiskam saku da slucajno ne zaplacem.

-" Izgleda da je Lidia dobro uticala na nju"

-" Neces pitati ko je momak?"

Majka se umjesa

-"Samo se nadam da nije presao 40..."

Namignem i izadjem, brzinski jureci prema Samy. Nije ni stigla reci " Cao" ja sam je zagrlila i krenula plakati kao kisa.  Kroz suze i jecanje objasnjavajuci da je to to... Nema premisljanja, udacu se.

(***)

-"A gospodin Matteo?"

Pognem glavu, znajuci da joj nisam rekla za nas poslednji susret.  Pocnem pricati dok me ona pazljivo slusa.

-"Ni ne pomisljaj da mastas o njemu. Drzi se van emocija"

-"drzim se..."

Odgovorila sam nesigurno, valjda da nema nikakve emocije ne bih tako uzivala... ali neci to ni da prevalim preko usana, nakon onoga " ne ocekuj povlastice" momenta  i ove konacne odluke o udaji shvatila sam samo jedno.

-" malo pred kraj ljeta je i kraj naseg ugovora, odlucila sam da uzivam"

Kazem u jednom dahu dok ona ceka da nastavim.

-"Bicu sa njim, privlaci me, godi mi  i necu vise ni da se stidim i osjecam ustogljeno. Potrudocu se da sve isprobam i da za ovo vrijeme uzivam jer posle..."

Tu sam zastala, a ona vrisne

-"Tvoj telefon Matteo je"

Gledala ne sa odusevljenjem cekajuci sta je napisao, ma da sam ja znala i pre nego otvorim "Hotel Miramar 22h
Sanse da ga zaboravim su nikakve, ali od sad cu se potruditi takodje da ni on ne zaboravi mene...

(***)

-" Stigla sam"

Usla sam  u sobu, a on kad podigne glavu sa papira na tren se zagleda u mene.  Kunem se  da sam na tren ustukla od   tog pogleda koji mi je govorio " neces nositi dugo tu haljinicu"   ili nesto nalik tome

-" Kasnis..."

《MATTEOVA PERSPEKRIVA》

  Sve sto uspjem da provucem kroz usta kad je ugledam... Izgledala je drugacije,  sada kada je podigla kosu u visoki rep. Vidjeo sam to tijelo i bez odjece medjutim u meni stvorilo je isti efekat i obucena u haljinicu koja prekriva sve, a opet...

-"Uzecu pice dok to zavrsis"

Ostalo mi je jos samo par sitnica, ali klimnuo sam glavom prateci je pogledom. Cudna je i to sam jos sa njenom pojavom shvatio jer uvijek bi nekako ustukla kad me vidi medjutim veceras nije.
Mislim da nije ni znala koliko je gorko pice uzela ali ne kazem nista jednostavno je samo pustim...
Kada ga ispije napravi grimasu, sto me natjera da  ustanem i pridjem sanku. 

-" Vjerujem da ne znams sta si popila..."

Svoje misli kazem naglas pripijajuci se uz njena ledja. Osjetim da podrhti kada cuje moj sapati i osjeti moje tijelo uz svoje. Ne odgovori nista, volim sto iako se trudi opet na kraju bude stidljiva...

-"Ako zelis da se opustis..."

Samo se na tren odvojim od nje, nasao sam neko slatkasto pice koje ni sam ne znam sta radi tu....

-"Probaj..."

Okrenula se ka meni, ali ja ni ne mrdnem dok su nasa tijela spojena.

-" Zelim i ja da probam to..."

-"pa probaj Matteo"

Do sada nijednom nije izgovorila moje ime tokom nasih kratkih razgovora van krevega, a tek sad postanem svjestan koliko je moje ime savrseno kad ga ona izgovori.  Ispijem malo, te veci deo ostavim u ustima blago postavljajuci svoj dlan na njeno lice. Gledala me je u oci, nije se ustrucavala i to me je odmah toliko nateralo da poludim da sam sam sa sobom poceo da se svadjam  jer uzivam kad sam u njoj medjutim ovakva vrsta bliskosti mi je nova i cudno mi se dopada. 

Spojio nasm jedva nase usne da bih ispustao sladunjavo pice u njene,a  kada dodjem do kraja ona me poljubi. Ona mene poljubi!?

Zastao sam da se uvjerim da ne sanjam, ali poljibila me je i to bude dovoljno da je ludacki popnem na sank.