Željo Moja - Kristina Mihailović Simić

~ 11 ~

Sve što sam želela jeste da ga izbacim iz glave. Da zaboravim njegovo ime. Njegov miris. Njegove usne. Njegove dodire. Da zaboravim noć, uspomene. Sve što me na njega seća. Želela sam samoj sebi da zabranim da ga više nikad ne vidim. Želela sam srcu da zabranim da ga više nikad ne poželi. Želela sam, ali nisam znala kako.

Kao za inat u svakoj sekundi i svakom mom udahu bio je. U mislima. U mojoj glavi. Njegova slika. Njegove ruke kako grle. Njegove usne kako ljube. Njegove reči.. Od one noći nismo se čuli. Nisam mu pisala. Nije ni on meni. Ćutimo oboje. Ponekad udjem na profil čisto iz radoznalosti, pa me svaka nova fotografija sa drugom devojkom zaboli kao rana. Svako srce u komentaru budi ljubomoru. Pokušavam sve samo da ga zaboravim. Bežim od njega, a u stvari bežim od sebe. Plašim se i da se pogledam u ogledalu. Stidim se svojih osećanja. Stidim se svoje želje. Svog greha. I ako je Magdalena nastavila dalje. I ako sada ima novog dečka. I ako ga više ne spominje. Ali ja se osećam kao izdajnik. Kao najveće djubre na ovom svetu. Izbegavam i nju. I Jasminu. Ne mogu nikom da se pravdam. Ćutim da ne bih puno pričala. Da nekom ne bih nešto pogrešno rekla. Nervozna sam. Ljuta na ceo svet. Život mi je otišao nizbrdo od one noći. Kao da više nemam kontrolu nad njim. Kao da mi se oteo od ruke. Kao da mi se ruga sada.

Otvorila sam bolovanje. Ne idem na posao već dve nedelje. Lažem da me je uhvatio virus. Blefiram. Nemam snage da izadjem iz ovog stana. Plašim se da ću ga negde sresti. Da ću ga videti u zagrljaju druge žene. Plašim se da će me drugi videti onako bolesno zdravu. Krijem se kao miš u rupu. Krijem se od sopstvene senke. Sama u ovom stanu. U paklu.

Kupila sam jutros neko vino. Pustila sam Dzenana.. Pijem i plačem. Svaki stih boli. Od zabranjene ljubavi do sunce ljubavi... Pijem da bih sve zaboravila. Da bih napila ovu moju želju koliko da je uspavam. Bedno je kad zavoliš nešto od čega si uvek bežala.Kad kažeš neću, a zapravo pristaneš jer ne znaš da odoliš. Kad znaš da si pogrešila, ali ti se greška toliko svidela da bi je iznova i iznova ponavljala. Kad plačeš i žališ svoju sudbinu, a prezireš svaku suzu koju pustiš. Kad više ni vino ne pomaže, ni zdrav razum. Kad jednostavno shvatiš koliko ti se neko uvukao pod kožu i koliko ti je potreban..

Prazna flaša. Sasušene suze na mom licu. Poslata poruka u gluvo doba noći. Samoća koja vrišti. Samoća koja se trese od straha.

'' Mnogo mi se ljubi.. A oboje smo toga željni... "

Kad nemam kome, postoji neko koga uvek imam. Aleksa. I znam da nisam fer prema njemu, ali noćas sam u takvom rasulu da me savest ne zanima. U svadji smo. Briga me za sve što je pogrešno, za sve što nije ispravnom. Zvuk nove poruke.

'' Ispred vrata sam, otvori! ''

Ustala sam, pomalo ošamućena. Imala sam duple slike pred očima. Smejala sam se samoj sebi. Otvorila sam vrata i povukla ga za rukav trenerke. Nisam ni vrata zatvorila, a već sam ga ljubila. Nije ni pokušao da se odmakne od mene. Uhvatio me je za struk, zatvorio vrata nogom i uneo u sobu. Ljubili smo se bez pauze, bez daha. Ljubili smo se i skidali sve sa sebe. Kao da smo se plašili da ako stanemo shvatićemo šta radimo. Iživljavala sam se nad njim, želeći da zaboravim Petra. Onako gola, u znoju nisam htela svoje telo da odvojim Aleksinog. I ako je vino sve više mutilo moj razum, znala sam šta radim. Lečim svoje rane. Ali nisam samo ja bila ošamućena od vina. Bio je i Aleksa. Mirisao je na alkohol. I valjda smo onako, oboje sjebani i pijani rešili da napravimo još koju grešku u našem životu.

Ustala sam i gola odšetala na terasu. Došao je odmah za mnom. I taman kad sam mislila da sam se umorila od želje da ga ljubim, u meni je opet želja buknula. Ljubili smo se u mraku, na terasi, goli. Gledali smo se nejasnim pogledima, pomalo zbunjeni dok su nam se usne sve češće spajale. Kada je koža počela da mi se ježi od vetra koji je pred zoru bio jači, ušli smo unutra. Seo je na pod, a ja sam mu sela u krila. I ponovo su se naša tela spajala. Sve u meni se treslo od orgazma. Noge su mi podrhtavale. A u svakom orgazmu bilo je opet njega.. Ni tad nisam mogla da ga izbacim iz glave. Negde pred zoru, obukla sam majicu i sela preko puta njega. Gledao me je upitnim pogledom, ali ništa nije rekao. Ćutali smo. Svesni svega. A onda je ustao i obukao se. Krenuo je prema vratima, a ja sam krenula za njim, da ga ispratim.

- Previše dobro te poznajem Ema.. Nisi ti bila željna mene, već nekog koga nemaš.. Ali sam ipak došao i ako sam to znao.. Jer eto željan sam te... Tebe, kao nekada...

- Ako opet poželim njega što ga nemam, hoćeš doći?

- Ne znam.. Ako želja bude jača od razuma, onda ću doći.

Ako želja bude jača od razuma.. Onda će i Petar doći. Ne ti Aleksa. Već on što ga nemam. Zatvorena vrata. Moje telo koje se trese. Moje telo koje je umorno. Krevet. San..