U ime greške

Untitled Part 5

Situacija je u kući toliko napeta da bi mogla da se preseče nožem, Dajana je prosto ljuta, bliznakinje su besne, moja majka je pozvala doktora koji je već par puta davao nešto Blejku za spavanje i svi ga čekaju jer su svi zabrinuti za njega. Ja sam izašla iz Blejkove kuće jer sam se dogovorila sa kolegom da mi istraži nešto i javi mi šta je pronašao, nije me bilo dvadeset minuta, kad sam krenula natrag ka Blejkovoj kući čula se vika. Očigledno intervencija ne ide po planu.

- Šta je sad ponovo? – pitam samu sebe.

Ulazim u kuću i vidim da se bliznakinje ponovo svađaju sa mojom sestrom, moja majka pokušava da ih smiri a Blejk se drži za koren nosa, mora da ga glavu ubija.

- Tišina! – dreknuo je i cimnula sam se ali uspelo je, svi su ućutali.

- Dajana je radila ono što sam joj ja rekao – dodaje Blejk.

- Nisam vam rekao za Matea jer ga ne želim u našoj porodici, osim toga ne krijem to od vas celog života i ja sam nedavno saznao, i Noro... zašto si ponovo pozvala doktora? – okreće se ka mojoj majci. Dakle mama često ovo radi?

- Kako zašto? Pogledaj na šta ličiš dete? – moja majka ga hvata za bradu.

- Dobro sam – rekao je brzo.

- Smrdiš na alkohol i cigarete – kaže Tatjana.

- I brinule smo se za tebe – dodaje Sara.

- Trebaju ti lekovi za spavanje – kaže mu i moja sestra.

- Koliko puta traba da vam ponovim da ne volim lekove? – rekao je nervozno.

- Prestani da se ponašaš prema nama kao da smo deca! – Tatjana je viknula.

- Taj Mateo je i naš brat a ti očigledno imaš problem.

- Zato ne odlazimo ovde dok ne rešimo probleme – Sara podržava sestru.

Blejk je stajao ispred mene, okrenut mi je leđima i ne vidim mu lice ali po pokretima glave zaključujem da ih gleda naizmenično.

- Samo se naspavaj Blejk, zabrinuta sam za tebe – kaže mu moja majka kao svom detetu. Zar ga moja majka toliko voli?

- Laku noć – kaže Blejk i okreće se, u tri koraka umalo nije udario u mene jer me nije video ali je zato bio iznenađen.

Pomerila bih se zaista ali pogled moje majka čije su oči pune suza i njegovih sestara pa i moje sestre me drži u mestu. Sve one ga vole. Osim toga on nije dobro, oči su mu krvave a lice umorno. Tik tak, vreme teče, on gleda mene, ja gledam njega.

- Ostavite nas – kažem svima gledajući u Blejka pa prekrstim ruke na grudima.

Blejk je nakrivio glavu gledajući me krvavo zelenim očima. Kao da ne veruje da sam ovo izgovorila. Pa ne verujem ni ja ali jesam.

- I zatvorite vrata za sobom – dodam.

Svi i dalje stoje onda pogledam u Tatjanu, i ona se prva pokrenula.

- Idemo – rekla je i krenula, za njom kreće Sara, pa moja majka i doktor, moja sestra odlazi poslednja dok gleda u nas. Znam da im ništa nije jasno. Vratim se unazad i zaključam vrata a onda krenem ka njemu.

Ostali smo sami, nas dvoje. Ne znam zašto nije samo prošao pored mene, mogao je.

- Moja majka te voli, tvoje sestre te vole i moja sestra te voli – krenem sa pričom.

- Izgleda da me svi vole – kaže zajedljivo.

- Sve one pate, izgubile su voljenu osobu, treba im vreme da se saberu. Znam da i ti patiš, na drugačiji način ali patiš – izdahnem.