U ime greške

Untitled Part 6

- Je li zaspao? – Tatjana me je čekala na vratima.

- Jeste – kažem joj.

- Šta jeste Lea? – pita me Drejk jer sam sa njim na telefonu.

- Izvini Drejk pričam sa... sestrom. Nazvaću te kasnije?

- Ne moraš odmori se malo, samo mi pošalji tačnu adresu.

- Mogu da te sačekam na aerodromu – predložim.

- Ne znam kojim letom stižem ali unajmiću auto ne brini ionako imam još neke obaveze.

- U redu, vidimo se sutra.

- Vidimo se draga, odmori se.

- Vidimo se Drejk – prekinem vezu.

- Ko je Drejk? – pita me majka. Ovde su svi budni i čekaju me.

- Moj dečko – izdahnem i svi se iznenade.

- Dolazi sutra ujutru, nadam se da je to u redu.

- Naravno dušo, nikad nisam upoznala nekog tvog dečka – mama se nasmešila.

- Želim da čujem sve o njemu ali prvo mi reci kako je Blejk.

Kao da su mi oni potrebni u istoj rečenici.

- Razgovarali smo, prihvatila sam slučaj vašeg brata, pokušaćemo vansudski da se dogovorimo sa njim – poogledam u Tatjanu.

- O čemu ste toliko razgovarali? – pita me sestra.

- O ugovoru – slažem.

- Mateo želi četvrtinu vaše celokupne imovine – to je istina.

- I šta će biti? – pita me Sara.

- Zakazaću sastanak sa njegovim advokatom.

- A Blejk? – pita ponovo mama.

- Zaspao je mama, izgleda da sam ga smorila pravnom stranom podele imovine – slažem ponovo.

- To je dobro, neka odspava a sad mi pričaj o tom Drejku. Ko je on? Čime se bavi?

- On je lekar, ima svoju humanitarnu oraganizaciju koja leči deci i idrasle u zabačenim krajevima sveta.

- Impresivno – kaže mama.

- Da, on je impresivan – ali ne dovoljno.

- Kako održavate vezu? – pita me Sara, ni ona ne zna za njega.

- Pa... na daljinu, funkcionišemo.

- Jedva čekam da ga upoznam – Tatjana se namrštila ne znam zašto.

- Reci mi još nešto o njemu – mama me hvata pod ruku i idemo ka kuhinji. Biće ovo duga noć.

. . .

Planirala sam da se probudim ranije ali uspavala sam se, nadam se da Drejk nije stigao ali setim se i Blejka pa se nadam da se on nije probudio. Jedanaest sati je! Sranje.

Strčim dole i zateknem apsolutno sve u dnevnom boravku – moja majka, devojke, moja sestra, Blejk, jao ne on i okreće se ka meni, Drejk.

- Izvinjavam se gospođo Hartli, nisam video devojku tri jako duga meseca – Drejk se nasmešio mojoj majci pa ja ustao i krenuo ka meni.

Smeši mi se dok mi prilazi a ja paničim jer Blejk izgleda kao da će nekog ubiti.

- Skoro će podne – kaže mi pa me grli a onda me je poljubio ispred svih.