Čak i sada, postoji toliko stvari koje želim da ti kažem. Da ti kažem kako sam sada drugačija, ali dobro drugačija. Kako nisam bila sigurna da li još verujem ljubav, u Boga ili srodne duše otkad si otišla. Kako sam ljubila devojke koje nisu ni nalik tebi i nije mi smetalo. Kako sam upoznala najboljeg prijatelja u školi i mislim da bi ti se svideo njegov smisao za humor. Ponovo sam počela da jedem. Moj pas je ostareo. Preselila sam se u novu kuću koju ti nikada nisi videla. Mogu da zaspim u svom noom krevetu bez da osetim tvoju kosu na svom jastuku. Kako se smejem ponovo. Kako ne plačem više svaki dan. Ti si bila jedina koja je mogla da me smiri, a sada sam naučila kako sama da smirim sebe.
Postoji toliko stvari za koje želim da ti se izvinim. Žao mi je što nisam bila dovoljna da te nateram da ostaneš. Žao mi je za sve loše reči koje sam ti uputila. Znaj da nisam tako mislila. Bila sam ljuta jer si me povredila. Žao mi je što sam se toliko trudila da te zadržiim uz sebe. Znam da nisi to želela. Izvini što te nisam pustila da zaista nastaviš dalje. Toliko sam se plašila da ću te izguniti. Više se ne plašim. Mislim da sam te izgubila odavno. Odavno.
Postoji toliko stvari za koje želim da ti se zahvalim. Hvala ti što si me napustila. Hvala ti što si me naterala da dođem u ovaj grad i nađem svoj put potpuno sama. Hvala ti što mi slamaš srce svaki put kad pokušam da pričam s tobom. Svaki put me podseti da to nije ono što mi treba. Ti nisi ono što mi treba.
Još važnije, želim da ti se zahvalim za noći u kojima si me volela. Hvala ti za svako “Volim te”. To što sam volela čini me tako srećnom, iako nije potrajalo. Čini me tako srećnom to što sam volela tebe.
Postoji toliko stvari koje želim da ti kažem; ali najvažnije, želim da ti kažem da nastavljam dalje.
