Konobarica

"Nešto se desilo"

"Ajde sada da jedeš nešto,tačnije da jedemo."-ustao je sa kreveta i krenuo da se oblači.

"Aaff a taman sam se navikla na ovaj krevet,i baš mi je udobno"-rekla sam i lenjo ustala.

"Posle doručka ćemo otići po tvoje stvari"-dodade dok je zakopčavao košulju.Uvek me je fasciniralo to kako on može košulju da iznese potpuno kežual kao majicu,a može i potpuno svečano.Neverovatno.

"Zašto?"

"Paa nemaš ovde svoje stvari.Trebaju ti stvari,zar ne?"-upita sa blagim osmehom.

"Pa trebaju mi ali..Čekaj,ti stvarno misliš da ja od sad stvarno stvarno živim ovde..Sa tobom"

"Da,stvarno stvarno"-zvučao je ozbiljno.Zaustavila sam se sa oblačenjem i pogledala ga.

"A tvoji?Šta oni misle o tome?"-kad sam rekla "tvoji" mislim da sam više mislila na njegovu majku nego na oca,ali dobro.Ne želim da potežem tu temu još uvek.Mislim da je i sam primetio,a i daću joj još malo vremena.Sigurna sam da kada se malo bolje upoznamo,da ćemo jedna drugu zavoleti.Nadam se..

"Ma ti o tome ne treba da brineš.Živeću sa kime god ja hoću,to je moja odluka i oni nemaju šta da se tu mešaju."-delovao je skroz odlučno i ubedjeno da će biti tako kako je on planirao.

Prišla sam mu i obavila svoje ruke oko njegovog vrata.Nosevi su nam se dodirivali.Bila sam srećna,osećala sam tu sreću iznutra.Priznajem da mi je sve ovo jako čudno i brzo,da mi nije svejedno pred njegovim roditeljima,a i okolina će se itekako interesovati za mene jer je on ipak kraljević.Moram sve to nekako podneti.

Ostavio je mali,ali sladak poljubac na vrhu mog nosa,te je odaljio glavu od mene.

"Hajde idemo,creva mi krče od gladi"-uhvatili smo se za ruke i napustili sobu.

Spustili smo se do trpezarije i u njoj zatekli samo njegovu majku.Kada nas je ugledala prestala je sa jelom.

Hladan pogled i dalje se nalazio na njenom licu,a kosa ponovo besprekorno uredna kao i lice,ruke,nokti,garderoba.

"Dobro jutro"-rekoh prva

"Dobro jutro majko,prijatno"-zatim i Dušan dodade.

Pogledala nas je,a onda je njena stolica zaškripela i ona je ustala od stola.Oboje smo se okrenuli za njom i videli da se uputila ka vratima,tačnije da izadje iz trpezarije.Osećala sam neprijatnost.

"Pusti je.Trenutno nemam živaca da se raspravljam,previše sam gladan"-na ovo njegovo kukanje o gladi sam se nasmejala,ali neprijatnost je i dalje bila tu.

Naravno da sam bila sigurna da je zbog mene otišla jer,zašto bi napustila prostoriju bez reči da je Dušan,njen sin bio sam tu.
••
Čula sam vibriranje svog telefona u džepu,te sam pauzirala sa jelom,obrisala ruke o salvetu i izvadila ga.

"Šef Petar..Otkud on?"-pomislih u sebi,ali sam se odmah javila.

"Halo šefe..mislim bivši šefe..odnosno hoću reći.."-prekinuo me je

"Pusti to sad Bjanka..Nešto se desilo.Marija je pretučena"-bila sam toliko šokirana da je Dušan odmah na mom licu spazio da nešto nije kako treba.

"Moolim?Kad?Kako?Ko je to učinio?"-nisam mogla da sedim i razgovaram,te sam ustala i nervozno šetala pored stola.

"Ne zna se još tačno,ali komšije kažu da su videle nekog mladića kako istrčava iz zgrade..Imao je crnu bradu,kosa mu je bila malo čupava i kapuljaču"-odmah mi je kroz glavu prošlo,njen bivši.

____________
Ostavite vote & komentar❣