Bokser

VII Poglavlje

-Jel si ti pišao po koprivama jutros?

Podižem glavu i gledam svog brata zbunjeno. Ne razumem šta me pita.

-A?

-Koji ti je moj od jutros? Izdrao si se na sekretaricu samo zato što je kafa hladna, a nisi ni primetio da je žena donela vrelu al da je ti nisi popio na vreme već pustio da se ohladi. Buljiš u taj računar već pola sata, a nisi mišom mrdnuo. Opet te pitam koji ti je?

-Klinci.

Kratko kažem jer to uvek upali. Svi znaju kakva su moja deca.

-Ne seri. 

-Molim?

-Kad su klinci u pitanju ti ludiš, vičeš, besniš. A sad si samo namešten, teraš sve od sebe i plašiš narod. Nemoj da izlaziš u prodajni salon takav. Dovoljno je što si ružan, ne moraš još i strašan da budeš.

Reče čovek i ode. Kako da mu kažem da me muči žena sa kojom nemam ništa, niti sam imao. Milena je samo... Pa ja iskreno i ne znam šta je. Proveo sam sa njom sve ukupno možda tri sata. A uporno mi je u glavi. Nisam nikada mislio na neku ženu kao na nju. Jednostavno nisam imao prilike. Majka moje dece je uvek bila u mom životu, uvek smo bili zajedno, ne sećam se ni da sam joj je ikad udvarao. Prosto oduvek smo bili zajedno. Od kad sam nju izgubio sve ove godine niti se pojavila neka koja bi bila vredna moje pažnje, niti sam želeo neku ženu kojoj bi poklonio nešto više od seksa, oko koje bi se trudio. A onda dodje ova mala srna i moj svet ode pravac u kurac. A čak se i ne trudi. Pa kretenu jedan što bi se trudila kad je udata. Dodje mi da sam sebe izudaram. Šta je to u njoj što me dira u ono mesto koje spava već petnaest godina? Šta ona to ima?

......

Prošlo je tri dana od kad sam zadnji put video Milenu. Vikend je i obećao sam klincima da ih vodim na bazene. I evo me kao zadnji matora sedim sa čašom hladnog piva i dremam.  Svi kažu da sam nemoguć ovih dana. Zato sam danas rešio da iskuliram sam sa sobom. Klinci luduju u vodi. Ne želim uopšte da ih pratim jer ako to radim zaboleće me glava. Maju samo posmatraju napaljeni vršnjaci pa bi ih logično sve propustio kroz šake, a Aleksa, o Bože moj Aleksa je priča za sebe. Il pravi vratolomije il juri curice. Ova deca rastu brže nego što ja to želim.

-E tata, tu mi je drugarica sa gimnastike. Hoćemo na palačinke, daj mi pare.

Otvorim oči i pogledam devojčicu sa muškom frizuricom, lepo dete. Šta li nju natera da se ovako ošiša.

-Evo imate za obe. I uzmite nešto da popijete. Nisam te video da si išta popila. Dehidriraćeš.

-Hoću tata, ne brini, nisam mala.

-Hvala čika Dalibore. Ja sam Sara, moja mama je tu. Daće ona za mene.

-Ma samo uživajte. Opušteno.

I zatvorim oči, nabijem slušalice u uši i rešim da odremam malo.

-Ćale, budi se. Jebote ne brukaj me. Ajde diži se malo.

-Pazi na jezik. A samo što sam sklopio oči. Dođavola, ne može čovek od vas ni da se odmori pošteno.

-Ajde bre ustani i pokaži te mišiće i tetovaže. Ionako te sve ženske ovde zagledaju.

-Slušaj mali. Nisam ti ja jedàn od tvojih drugara. Beži od mene. Il mi donesi još jedno ladno.

-Hoću, e znaš koga sam sreo? Milenu, psihologa. Slatka je u kupaćem.

E samo mi je ona trebala.

-Jel bila sa mužem?

Pitam zajedljivo.

-Mužem? Ti si ćale prsao. Ona nije udata.

-Kako nije kad mi je sama rekla da ima muža?

Sin me gleda kao da imam dve glave. Još mi se i smeje.

-Mora da si je prestravio pa ti nije rekla da je bivši muž. Ima i ćerku, mislim nije je ona rodila al kao da je njena.

-Ništa ja tebe ne razumem. I od kud ti znaš sve to?

-Pa koliko vremena provodim kod nje po kazni veruj mi znam i koji broj cipela nosi.

I to što kaže. Njen je redovan posetilac silom prilika. Ode Aleksa po pivo, a ja se uspravim i počnem da se okrećem u nadi da ću je ugledati. I naravno da je bila u pozi u kojoj sam je zamišljao sa knjigom u ruci. Posle informacija koje sam dobio od Alekse osećam se deset godina mlađe i spremno za igranje mačke i miša. Ne razumem još uvek šta mi se dešava zbog nje, ali možda je vreme da se pokrenem i saznam.

Gledam je kako priča sa mojom i njenom devojčicom. Čini mi se da je nagovaraju da im se pridruži u bazenu. Bože koliko je lepa dok se smeje. I konačno ustaje, i ja istog trena počinjem da se smejem. Pa tačno sam mogao da pretpostavim nosi jednodelni najobičniji crni kupaći kostim. Ona je tako predvidljiva. Posmatram i upijam svaki njen pokret. Ulazi polako u vodu, drhti kao da je voda ledena. Uopšte ne liči na današnje devojke. Kao da je ispala iz nekog francuskog filma, sva nežna. A opet ja ne mogu da prestanem da je gledam. I prvi put gledam ženu a da ne mislim na moju prvu ljubav. Na tren se uozbiljim i razmislim. Možda je vreme da nekog drugog pustim u svoje srce. Možda je vreme da nastavim da živim i za sebe, a ne samo za decu i firmu.

-Ej buraz.

Čujem glas svog brata, i opsujem sočno. Pa dal mene malo danas sve ne keca? Samo su mi on i njegova ekipa falili. Još ne rade otvoreni bazeni, još nije sezona, pa kako svi baš danas potrefiše da dođu.

-Ej otkud vi?

-Vikend, praznik pa šta da se radi? A i malo da ohladimo glave od sinoć. Ili jutros hahaha

-Opet ste zatvarali lokale?

-Redom braco, redom. Nego ko je ženska sa Majom? Mala al dobra.

Gledam Lazara i njegova dva drugara kako se krevelje kao napaljeni klinci i pokazuju na Milenu. I naravno meni se crveni pred očima. Pa kažem kratko.

-Ona je zabranjena.

-Dalibore?

Lazar me gleda, ali stvarno gleda kao da me prvi put vidi. Samo klimne glavom i on razume. Vidim mu osmeh koji se razvlači od uva do uva i znam da sam najebao.

-Jebem ti posesivnu budalu. Pa nek je došao i taj dan, bilo je i red. Nije baš tvoj tip, al možda baš zato imaš taj pogled.

Ne gledam ga više. Okrenem se prema mojoj srni i prelomim u sebi. Vreme je da opet živim, možda čak i da volim il budem voljen. Ustajem polako i pridružujem se devojkama u vodi.Malo je reći da sam se usrao od straha, šta ako zavolim pa opet izgubim???

"Ljubavi čuvaj me odozgo, pomozi da ne zabrljam nešto."