To sjećanje🔚

23 poglavlje

Jednostavno ga to ne dira koliko vidim. Od kad sam mu za to rekla poprilično sam tužna i nemam koncentracije. Često idem u šumu divljati. Mislila sam pomoći će mi, promijeniti će mi mišljenje iako više nema razloga za komunicirati sa mnom, prijetlji smo ali ne pre dobri. Mislila sam valjda mu je toliko stalo do mene kad je ono prije rekao da mu se sviđam ali nije. Opet sam se prevarila, jako sam ljuta na sebe, sve ove dane koliko god sam bila tužna nisam plakala. Suzdržala sam se od suza i to mi je bila greška, što duže trpim više ću biti povrijeđena.

Brent je danas vidio moje ponašanje i ne sviđa mu se, bila sam skroz dekoncentrirana, ne radim posao kako treba, da nebi negdje pogriješila jako sam spora, sve je razumio, nisam mogla sakriti tugu i otišao je od mene zabrinut. Navačer se vratio kad sam radila drugi posao i prvo me zagrlio sa onim svojim zagrljajem u kojem se izgubim koliko mi paše pa rekao da će sve biti u redu.

Brent- "Slušaj me, pričao sam sa bratom i ne ljutim se što ste bili u gradu skupa." Sjeli smo i ispričao je o čemu su pričali, o meni i tome što sam Kylu rekla u grad.

Ja- "Neplanirano sam mu to rekla..."

Brent- "Okej je nisam ljut na tebe mala." Pogladio me po obrazu. Bilo mi je na pameti samo to da ga ne povrijedim.

Ja- "Zašto onda zvučiš drukčije?"

Brent- "Dobro ljut sam ali ne na tebe nego na njega. Jer te pustio nakon što si mu rekla to i ne želi ti dokazati da nisu svi muškarci takvi." Oči su mu bile pune suza.

Ja- "Očito sam se u njemu prevarila."

Brent- "Obećajem da ću ti promijeniti mišljenje ako već nije promijenjeno." Poljubio mi je ruke.

Ja- "Ne znam što da mislim, nesigurna sam nadala sam se drukčijem odgovoru od njega kao od prijatelja."

Brent- "Ako on nije drukčiji ja jesam." Smjena mi je brzo završila u društvu sa njim pa me pratio kući.

Svaki dan sam sve manje viđala Kyla a više se družila sa njegovim bratom, rekao je Brent da sigurno hvata neku curu kad u selo ispod ide nekoliko puta dnevno. Nije mi bilo drago ali sam pokušala ne misliti o tom, bar sam pokušala. Brent mi stvarno pomaže, nekako smo kroz razgovore i druženje bili sve češće skupa čak me čeka dok se izdivljam po šumi, naše 'fore' su dobile novi oblik i postali smo par bez da smo shvatili.

Poslje posla sam se igrala sa mačićem na svom krevetu kad je došao Brent, rekao je da me tražio. Igrali smo se skupa sa njim a onda me rukama obgrlio oko struka i gledao kako se sama igram sa mališom, ponekad ostavio poljubac na mojoj kosi ili ramenu.

Dok sam popodne ležala na krevetu poslije ručka i posla, mače je ležalo preko mog trbuha. Brent je opet došao i natjerao me na večeru u restoran u selu ispod, poslje mog drugog posla taj dan, obećao je da nećemo biti dugo, zna da sam umorna još sam za vrijeme pauze divljala po šumi, obožavam to raditi a on obožava onaj restoran dolje.

Tu večer smo obilježili kao početak veze svaki dan dokazuje da nije kao ostali dečki, moje mišljenje se ne mjenja, samo on postaje bitan dio mog života zahvaljujući svom trudu. Iskočio je iz mog mišljenja i ostali su on naspram svih ostalih muškaraca na svijetu. Dani nakon te večere pokazali su mi da nisam pogriješila što sam mu dala priliku.

Kao uvijek je danas došao kod mene na posao u restoran jedino što mi je danas bila gužva. Pred kraj smjene pitao me da idem sutra sa njim do grada na more. Rekao je da je smislio neko iznenađenje i nisam ga mogla odbiti. Sutra je došao pola sata prije kraja mog posla i bio sa mnom pa me čekao dok se nisam spremila i napokon smo mogli ići. Išli smo sa njegovim kvadom, morala sam se čvrsto držati za njega a dok smo došli do grada bilo je popodne, vrijeme za kupanje u moru. Predvečer me odveo na brodić koji je iznajmio, stvarno me iznenadio.