ITALIJAN (završena)

10. poglavlje

Ja sam čovek sa hiljadu mana, ali ono što smatram jednom od svojih retkih vrlina je tačnost. Nikad ne kasnim i mrzim da čekam druge. Bajnka to dobro zna i verovatno je zato i rešila da mi malo skače po živcima. Spremio sam se na vreme i sišao u prizemlje, ali ona kasni. U gadnom sam iskušenju da se popnem gore i upadnem u sobu kako bih video šta radi, ali otkako me je proterala odatle stalno oklevam da i samo priđem vratima kao da je to zabranjena zona za mene.

U nekom trenutku sam se zaboravio i zašao u predvorje, pa se žestoko zajebao, jer su proklete ruže i dalje stajale tamo. Trudim se da se smirim, ali slika gospodina Apolona mi je pred očima i nije mi dobro.

Da li joj je on poslao cveće, pitam se? Postoji velika verovatnoća da je on ta pizda, a, opet, možda je to neko sasvim drugi. Ne znam šta je gore od ta dva! Mogućnost da se neko i samo muva oko Bjanke duboko me uznemirava. Čini mi se kao da mi odjednom ponestaje vazduha. Pošao sam napolje pre nego što me ovo sranje koje osećam načisto uguši, ali čujem korake, pa se okrećem.

Bjanka silazi niz stepenice, a ja je gledam i na momenat nisam siguran da li je to stvarno ona. Nosi tamnoljubičastu koktel haljinu, a oko vrata joj je dijamantska ogrlica koju sam joj kupio kada mi je rodila Luku.
Neka knedla mi se stvorila u grlu! Nisam sentimentalan tip i, iskreno, nisam napravio Luku zato što nisam mogao da dočekam da postanem otac i menjam usrane pelene po ceo dan! Ne! Napravio sam ga zato što se to, pre svega, od mene očekivalo. Matori Lombardi je hteo unuka. A i Bjanka je htela dete odmah. Ja sam u početku hteo da sačekamo. Hteo sam da prvo malo uživamo sami, bez ikakvih obaveza. Ali onda sam shvatio da sa njom to neću dobiti. Bila je previše stegnuta, previše uzdržana i tako prokleto stidljiva. Ona je bila stvorena da bude majka, da vodi računa o kući, o meni, ali ne onako kako sam ja to hteo. I zato sam joj napravio Luku, a kasnije i ostatak bande kako bi bila zatrpana obavezama i kako ne bi imala mnogo vremena da razmišlja o tome gde sam ja i šta radim.

Pa, ipak, dan Lukinog rođenja nikada neću zaboraviti. Bjanka me je pitala da li želim da prisustvujem porođaju, ali ja sam to odbio. Ne znam tačno iz kog razloga. Možda sam samo prevelika kukavica za neke stvari. Ali bio sam blizu. Blio sam bukvalno pred vratima i čuo svaki njen napon i jecaj. Oblivao me je znoj i neprestano mi se nešto uvrtalo u stomaku dok sam je slušao kako se muči da rodi naše dete. Nisam više mogao to da podnesem. Bio sam rešen da upadnem unutra, zgrabim doktora za gušu i objasnim mu kako neće dočekati novi dan ako ne preduzme nešto kako se moja žena više ne bi tako mučila. Ali tek što sam spustio ruku na kvaku začuo sam doktorov glas, a samo trenutak kasnije i bebin plač. Luka je toliko plakao da ja nisam mogao da poverujem da tek rođena beba može toliko glasno da plače. Zapitao sam se kako li će tek plakati kad malo poraste i ta pomisao mi je izmamila osmeh, ali samo na sekund, jer sam odjednom i ja počeo da plačem. Jebote, bio sam šokiran sopstvenim suzama! Verovatno sam poslednji put plakao kad sam bio dete. Ne znam, ne sećam se. Ali znam da smo tada moj sin i ja zajedno plakali. On zato što je napustio sigurnost i toplinu majčinog stomaka, a ja... Ja sam plakao od sreće što ga imam i što je Bjanka bila tako hrabra, tako snažna. U tom momentu sam bio strašno ponosan na nju.

Nešto me steže u grudima dok se prisećam svega toga i dok posmatram svoju ženu kako 16 godina kasnije silazi niz stepenice toliko lepa i privlačna da mi zastaje dah. Pitam se da li je moguće zaljubiti se u nekog tek nakon toliko godina braka i znam da kod mene ništa nije nemoguće.
Prilazim i nudim joj svoju ruku ne skidajući pogleda sa nje. Ona je prihvata i osmehuje se iako vidim kako se trudi da to ne učini.

- Divno izgledaš. - priznajem, a ona popušta i po prvi put u poslednjih nekoliko nedelja osmehuje mi se iskreno i od srca.
- Hvala ti. I ti izgledaš lepo, ali ti uvek izgledaš lepo i ti to jako dobro znaš. - bocka me, a ja prihvatam njeno zadirkivanje i bez reči je vodim napolje.