ITALIJAN (završena)

14. poglavlje

Nisam nikad bio ranoranilac, ali tog jutra sam se probudio ranije nego obično.
Valjda sam samo hteo da ugrabim još malo kvalitetnog vremena sa svojom ženom pre nego što nastane uobičajna jutarnja gungula.
Ali Bjanka nije bila pored mene!

Izbezumio sam se! Prvo što sam pomislio bilo je da se pokajala i to me je preplašilo do koske!
Međutim, kada su se vrata otvorila, a ona ušla unutra sa poslužavnikom u rukama, odahnuo sam. Osmeh na njenom licu govorio mi je da je sve u najboljem redu.
Sela je na krevet, a spustila poslužavnik sa vrelom kafom i sveže ceđenom pomorandžom.

- Pomislila sam da popijemo kafu u miru dok još možemo. Posle će biti ludnica. - rekla je i ponovo se osmehnula.
- Ja sam imao na umu nešto drugo, ali neka ti bude. Hajde da popijemo kafu, a kasnije će biti vremena za sve drugo. -

Sedeli smo i pili kafu u krevetu, na od seksa izgužvanoj posteljini i izgledalo je kao da to radimo svakog jutra. Svidelo mi se. Nisam ljubitelj laganih stvari ili barem to do sada nisam bio. Ali prijao mi je mir i spontanost tog trenutka. Prijalo mi je da razgovaram sa svojom ženom o obavezama koje nas čekaju dok sam se prisećao prošle noći i znam da je i ona radila isto.

Danas nas stvarno čeka ludnica. Klinci odlaze u Italiju sa mojom braćom. Trebalo je da odemo svi zajedno, ali zbog mojih poslovnih obaveza Bjanka i ja ćemo doći malo kasnije.
Svi oni danas odlaze mojim privatnim avionom. Naravno, i desetak mojih ljudi odlazi sa njima. Iako znam da bi ih moja braća štitila sopstvenim životima, nikud ih ne mogu pustiti bez obezbeđenja.

Moja majka se vratila u Italiju nakon smrti mog oca.
Ja sam nekoliko godina pre toga kupio imanje na Siciliji. Iako je moja porodica rodom iz Sirakuze, odabrao sam jedno malo i mirno mesto i tu kupio kuću i zemlju kako bih imao nešto svoje kad poželim da odem tamo.
Nije problem otići u hotel, ali ova varijanta je uvek bezbednija.

Uglavnom, moja majka sad živi na tom imanju, a mi smo trebali da joj odemo u posetu. Svi zajedno. Međutim, planovi su se promenili i Bjanka i ja ćemo morati još malo da ostanemo ovde.
Ne mogu da kažem da sam se nervirao zbog toga.
Videću majku kad god da idem u Italiju. Ali prilika da Bjanka i ja ostanemo sami nekoliko dana...
Dođavola! To je ne dešava često!
U stvari, nikad se nije ni desilo!
Zato ne mogu da dočekam da ih sve potrpam u avion i da na miru uživam su svojoj ženi.

Sat vremena kasnije i mene je već bolela glava. Koferi su bili na sve strane. Trista puta su proverili da li su sve poneli i kad to kažem ne mislim na garderobu već na slušalice, telefone, tablete  kurce, palce... kao da ne mogu da žive bez svog tog sranja.
Pobegao sam odatle!
Svakako sam morao još jednom da porazgovaram sa obezbđenjem. Neke stvari nije na odmet ponoviti i sto puta!

Iako sam, sa jedne strane, jedva čekao da im vidim leđa, daleko od toga sam bio opušten i da me je boleo kurac za sve! Moja braća su to znala i uveravala me da će ih paziti kao sopstvenu decu.
Nisam sumnjao u to, ali jebiga... Znam koliko daleko surovost ponekad može da ode i to mi ne da mira. Neka knedla mi se stvara u grlu kada se vrata aviona zatvore. Pogledam Bjanku. Plače.

Govorim joj da će sve biti O.K., jer znam da hoće. Jednostavno nismo navikli da se odvajamo od dece i zato smo sad takvi kakvi smo.
Grlim je, a ona je svesna koliko dramimo, pa se u isti vreme i smeje i plače.

Ispostavilo se da je to bilo jebeno najboljih nedelju dana u mom životu! Oduvek sam priželjkivao to neko vreme koje ćeo imati samo za nas i sada mi se ispunila želja. Voleo bih da nisam imao nikakve obaveze i da uopšte nisam morao da izlazim iz kuće, ali i ovako je bilo dobro.
U stvari, bilo je odlično!

Bjanka je i dalje bila stidljiva onako kako samo ona to može, ali neke stvari su se promenile.
Ja sam je vodio, a ona me je pratila. Želela je da me prati. Odlučila je da uživa, da se prepusti i napokon oseti sve ono što žena može da oseti uz pravog muškarca.
Nismo se više jebali u mraku. Sve je bilo drugačije. Bjanka je bila odlučna da postane drugačija. Znam da nije mogla da se promeni preko noći, ali se trudila, imala volju i želju.