ŽIVOT U NOVELI

9. POGLAVLJE

Da li suprotnosti mogu da se vole? Da li mogu da sarađuju i da se upuste u zabranjene avanture, da dožive nezaboravne trenutke posle kojih neće poželeti da jedno drugome iščupaju dušu? Šta vas najčešće asocira na veliku razliku koja savršeno pristaje prethodnom opisu? Nisu li to mir i haos?

Dve najpoznatije zajednice koje po mnogo čemu odudaraju od one druge. Stavke koje ne mogu zjedno ali njihova razdvojenost stvara nemir u njima samim. Harmonija koja bude narušena s manjkom prisustva jednog od njih. A šta se dogodi ako se njihova blizina smanji do sitnih milimetara? Sve dok ne ponestane prostora između njihovih duša, sve dok se tenzija ispunjena prijatnim elektricitetom ne izgubi u njima samim? Da li zabranjena ljubav velikih suprotnosti može da stvori nešto magično? Nešto predivno i veličanstveno čemu će se čitav svet klanjati, moliti i bežati ka tome kada mu ponestane nade?

Da li je to moguće? I ako jeste, šta posle? Da li je ta slatka greška njihovog greha pogubna i po njih same? Da li će spasite buduće svetove ili će ih povući sa sobom u ponor ništavila, na čijem dnu vlada večna tmina. Mrak kojem je pre mnogo milenijuma oduzeta kruna i presto.

Mislite li da je svet bio pre onakav kakvim ga znaju danas? Odgovor je ne. Pre je postojalo ništavilo, mir i haos. Tri vladara koja su predvodila sebe i svoje želje. Tvari bez tela, ali s britkim umom.

Najslađe je zabranjeno voće. Njegov nektar ispunjen slatkom pozudom i zalogaj koji mnoge skine sa samog zlatnog vrha, baca ih u blatnjavu raku sveze iskopanu za njih. Može li išta dobro da se rodi iz ljubavi na koju je stavljen pečat, u čijoj se sržu nalazi otrovna kletva spremna da uništi onog ko se suprostavlja nikada ispisanim pravilima?

Hoće li ništavilo ikada oprostiti miru i haosu što su se upustili u avanturu bez povratka? Hoće li ikada zaboraviti pritisak koji je vladao u trenutku pre nego što je nevidljiva sila odjeknula njegovim carstvom? Moć koja se oslobodila i u vidu zlatne svetlosti obasjala ceo prostor koji nema granice. Koja je ubila mrak na nekoliko sekundi, a potom ga vratila u život renjenog, samo da bi ponovo umro ali ovaj put polako, svesno odbrojavajući vreme do svog kraja.

Zabranjena ljubav donosi mnogo nesreće i patnje za sobom. Kušanjem nečega što se nije smelo, dozvolilo je miru i haosu da stvore nešto što nikada nije bilo za života i postajanja ništavila. Iz nečega neobjašnjivog se rodila malena zlatna sfera, iz čijeg je centra isijavala blistava bela svetlost. Ti prelepi talasi njene moći su grizli i kidali mrak oko nje.

Vreme koje nije postojalo, teklo je nekom svojom rutinom bez sekundi, minuta ili sati. Pupuljak tajanstvenog cveta života je nastavio da mirno stoji na mestu na kojem je rođen. Mir i haos su ponovo držali rastojanje, strahujući da će u ponovnom naletu strasti uništiti život koji su stvorili. Umesto brige za to što se ne mogu ponovo prepustiti jedno drugom, ratovali su sa ništavilom koje je uporno pokušavalo da proguta plod njihove zabranjene ljubavi.

I dok se vodila jedna od njihovih mnogobrojnih bitki, u tišini je odjeknula pukotina koja se poput paukove mreže rasplela po sferi. Sitni komadi opne koja je čuvala nepoznatu svetlost, rascvetala se i otkrila ono što se dugo vremena krilo u njoj. Toplota bića čiji su otkucaji srca odjekivali umom zaraćenih strana, očarala ih je i hipnotisala. Njihove duše su se prepustile mekanim vibracijama koje su ih poput talasa nosile ka neobičnom svetlu. Tamo gde su se zlatni i beli zraci preplitali poput ljubavnika. Ništavilo se predalo osećaju slobode i prateći mir i haos, ostavilo svoju dragocenu krunu i carstvo. Prepustili su se osećaju spokoja i dozvolili da budu usisani u samu njenu srž.

Tri razlike neravnih ivica i bez ikakve mogućnosti da se ikada sklope, postale su jedna savršena celina. Svetlost tek rođenog života se komešala i poput talasa njena moć je bujala i širila se. A onda je u jednom treptaju oka progutala mrak, okončavši zauvek njegovu vladavinu.