ŽIVOT U NOVELI

11. POGLAVLJE

Justaf je crvenog lica gazio velike korake ka dvorištu palate. Negde daleko iza njega je jedva nazirao užurbano tapkanje kratkih potpetica i sve slabije žensko dozivanje. 

Bubnjevi vrele krvi u njegovim ušima su ga činili gotovo gluvim. Tiho pištanje gneva prostiralo se kilometrima oko njega. Njegove tamne oči ošinuše smer iz kojeg mu se Kalistija sve više približavala. 

Justafa je još više razgnevio njen spokojan izraz lica. Vena na vratu mu je zapulsirala u ritmu sve bržih otkucaja srca. Ruka mu je  skliznula na kukove. Hladnoća koju je napipao ispod prstiju ga je pekla. 

*** 

Barbardora je pažljivo koračala iza Kalistije posmatrajući njena sitna i prava leđa. Neprijatan osećaj joj se grčio u stomaku. Misli su joj bile teške i mračne. Nešto nije bilo kako treba a ona nije znala šta se događa. Nikada nije imala problema s poverenjem u Kalistiju, ali je po prvi put tog dana posumnjala da devojka nešto taji od nje. Njene sumnje su se obistinile onog trenutka kada joj je tamna i visoka silueta privukla pažnju. Njen hipnotisan pogled se izoštrio u trentutku kada se pobesneli Justaf uhvatio za dršku maču. 

Zvuk oštrice koja struže od metal u koricama je nadjačao careve upozoravajuće povike. U Barbardorinim očima se scena odvijala neprirodno sporo. Kinua i Margot koje zadihane trče tri metra iza Džihada čija ruka lebdi u vazduhu predaleko da zaustavi Justafa. Prestolonaslednik lica rumenog poput jabuka koje je upravo videla. Bes u njegovim očima koji preteći seva i snažan zamah iz korena ramena. Udarac namenjen da ubije a ne da povredi. Za sve to vreme Kalistija nepomično stoji i posmatra. Barbardora tiho opsova sebi u bradu. Njene sumnje su se obistinile. 

Oštrica Justafovog mača se zaustavila propraćena glasnim odjekom metala koji se sudara sa istim. Barbardori nije promakla preneraženost koja je preletela preko Justafovog lica i Kinuino nezdravo bledilo, strah ju je u sekundi progutao. Njeno slabašno klecanje nogu se čulo daleko. 

Džihad je i dalje ispružene ruke pažljivo poput lukave mačke prišao na nekoliko koraka od mesta gde su dve ukrštene snage stajale. Dva snažna autoriteta među kojima je jedan na samom vrhu hijararhije a drugi je tek zakoračio na stepenište do uspeha. 

„Justafe“, pozvao ga je car nesigurno jednim okom motreći na caricu.

„Ooo“, ledeno reče Barbardora. Njene oči predatora se spustiše na njenu legendarnu zlatnu kandžu. Kristali s kojima je bila optočena preteći su isijavali dugine boje koje su padale po Justafovoj oštrici. Sečivo je stajalo horizontalno u visini Barbardorinih grudi. Da se nije našla na vreme ispred Kalistije i zaustavila napad na nju, njena glava bi sada neslavno ležala u lokvi krvi.

„ Usuđuješ se da podigneš oružje na caricu?“

Justaf se lecnu. Preneraženost zameni oholi bes. Mogla je da vidi mržnju u njegovim očima.

„Barbardora, molim te", zamolio ju je car oprezno. Temperatura u vazduhu oko njih je opala za nekoliko stepeni.

„Odjebi, Džihade. Hoćeš li, molim te?" ošinula ga je pogledom. Car je stisnuo usne u ravnu liniju i povukao se. Justaf se hitro okrenuo ka ocu.
„Kako možeš samo tako da odustaneš? Kakav si ti to vladar kada ne možeš jednu običnu kuju da držiš na mestu?!“ rekao je Justaf povisivši ton u kojem se čulo razočarenje. Krenuo je da vrati pogled na svog protivnika ali ga je snažan šamar poljuljao. Kinua i Margot su užasnuto ciknule.

Justaf se pijano zateturao rukom pridržavajući pocepanu usnu. Pokušao je da se uspravi i ukrsti pogled s caričinim ali mu je zaslepljujuća crvena svetlost propraćena zlatnim tncima 
preplavila vid. Od udarca mu je zvonilo u ušima a šamari su pljuštali kao da im nema kraja.