BATLEROVI (završena)

2. poglavlje

Doktor Džerald Džons sprovodio je privatnu praksu već godinama, a Batlerovi su često koristili njegove usluge.
Iako je već odavno bio u krevetu, došao je u ordinaciju čim ga je Kristijan pozvao.

- Ko god da ti je ukazao prvu pomoć odlično je zbrinuo ranu. - prokomentarisao je doktor kada je skinuo zavoj sa Kinkejdovog ramena.

Kinkejd je taman otvorio usta da nešto kaže, ali ga je Kristijan preduhitrio.

- Ma, zbrinula bi ona njega mnogo bolje da ja nisam naišao. Kreten! Umesto da joj se uvali u krevet, on me zove da dođem po njega! Baci pogled, doco. Možda je samo udario glavu malo jače! -
- Začepi, idiote! - zarežao je Kinkejd na brata.
- Izgleda da nisam u toku. Moraćeš malo da mi pojasniš stvari, Kristijane. - nonšalantno je rekao doktor ne obazirući se na Kinkejda koji je izgledao kao besan pas.

Kristijana je bes njegovog brata neopisivo zabavljao.

- Stvar je u tome što kreten ima sreće. Sleti s puta i naleti na nemaš pojma kakvu ribu. I umesto da joj proda neku priču kako trenutno nema gde da ode ili da odglumi kako mu je loše, on me zove da dođem po njega! Je l' možeš da veruješ?! Ja ne mogu! -
- I ja ne mogu da verujem! - progunđao je Kinkejd.
- E, pa, sad je kasno da se kaješ! -
- Ne kajem se nego ne mogu da verujem da sam sve vreme mislio da je Kit napaljeni mamlaz, ali sad sam vidim da si ti mnogo gori! -
- Momak je u pravu! Takva prilika se ne propušta! - ubacio se doktor i šeretski se osmehnuo.

Poznavao je Batlerove već godinama. Toliko puta ih je zakrpio da su sasvim spontano razvili nekakav prijateljski odnos. Nikada nije gurao nos u njihove poslove, ali je sa njima uvek mogao da priča o ženama.

Kinkejd je odlučio da ne odreaguje. Poznavao je on dobro Kristijana i znao je da bi ovaj dušu prodao samo kada bi se on upecao i počeo da im priča o devojci koja mu je previla rame.
Sama pomisao na nju naterala ga je da se osmehne i nadao se samo da ni doktor, a ni Kristijan nisu to videli.

Te noći je dugo ležao budan. Doktor ga je nakljukao lekovima protiv bolova, pa je bio prilično umrtvljen, ali ipak nesposoban da zaspi.

Toni Ansaldi je pokušao da ga ubije. Ili je samo hteo da ga zaplaši. Kako god, drznuo se da digne ruku na njega! Pretpostavio je da je Ansaldi već napustio grad, ali on će ga pronaći. Pronaćiće ga i ubiće ga. Niko se ne zajebava sa Kinkejdom Batlerom!

Duboko je uzdahnuo i pripalio cigaretu. Mnogo toga je imao na umu. Mnogo toga mu se vrtelo po glavi u poslednje vreme. Nije to želeo, ali činilo mu se kao da je postao odgovoran za sve. I svi su nekako očekivali da će se on pobrinuti za sve.
Nije imao izbora. Bio je spreman da učini sve za svoju porodicu, ali ponekad je ta ista porodica gadno ispipavala njegove granice. Kit pogotovu! Opsovao je poluglasno čim je pomislio na svog starijeg brata.
Kit im je svima konstantno zadavao glavobolje, a on je imao sve manje strpljenja za njega. Bilo je trenutaka kada je bio u stanju da ga ubije golim rukama!
Zatvorio je oči i povukao dim svestan da je, i pored svega, ona sve vreme bila u njegovim mislima. Ona... njegova misteriozna vidarka. Iskezio se i otvorio oči.
Nije prestajao da razmišlja o njoj. Čak i kada je verovao da su mu misli  usmerene na nešto drugo, ona je bila tu, u pozadini svega. A ono što ga je čudilo, a pomalo i zabrinjavalo bila je činjenica da nije imao nikakvu kontrolu nad tim,  nad njom u svojoj glavi.

Kako je to moguće, zapitao se neočekuvano zabavljen sopstvenom zaluđenošću.

Nije bilo razloga da laže sebe. Čim mu se približila nešto mu se dogodilo.
Prodrmalo ga je od glave do pete. Godinama je bio mrtav iznutra, a sada se usudio da prizna da se pored nje osećao skoro jednako živo kao pored Karli.
To je, sa jedne strane, bilo opasno, jer je posle Karli jedva uspeo da se sastavi.
Ali, sa druge, strane, bilo je tako primamljivo, tako prokleto dobro ponovo osećati i zaista nekog želeti!