BATLEROVI (završena)

6. poglavlje

3 dana kasnije

Džejkob Landon je posle dužeg vremena bio dobro raspoložen.
Činjenica da je po treći put izabran za gradonačelnika činila je da se oseća dobro kako dugo nije.
Pogledao je oko sebe u ljude koji su zdušno pomogli da i ova predizborna kampanja bude jednako uspešna kao i prethodne dve.
Ali nije samo kampanja bila zaslužna za njegov uspeh. Jednostavno, bio je dobar gradonačelnik i ljudi su to znali da prepoznaju. Da, šurovao je sa mafijom. Radio je mnoge stvari koje u suštini nije trebao, ali bilo je važno znati kako balansirati, a njemu je to išlo od ruke. Ono što je on radio i način na koji je radio odgovarao je i onima koji su se držali zakona, ali i onima koji su ga kršili.
Možda je baš u tome bila tajna njegovog uspeha, pomislio je i osmehnuo se.

Bilo mu je drago što je ponovo pobedio. Naravno da jeste, ali je kao i toliko puta do tad sreća bila nepotpuna. Na trenutak je pomislio kako će zaplakati, jer su ga sećanja iznenada zabljesnula. Oterao ih je i pogledao svoju ženu i ćerku. Bile su tako blaženo nesvesne svega što je on činio da bi bili sada tu gde su. Uživale su u svim privilegijama koje je za njih stvorio i postale su razmažene i neosetljive. Nikada mu nisu odale priznanje za sav trud koji je ulagao. Nikada mu nisu rekle hvala. Nisu ga cenile. Samo su znale da traže još kao da je on nekakva mašina koja ispunjava želje.

Rakel je na početku njihovog braka bila drugačija. Ili je barem on tako mislio. A onda se promenila. Ili se on promenio. Nije bio siguran. Znao je samo da ih je život uvukao u nekakv mehanizam sačinjen od žurbe i obaveza. Nisu imali vremena da stanu, da predahnu, a kada su napokon to učinili više nisu bili isti. Izgubili su se na tom putu. Izgubili su jedno drugo i iako su nastavili da žive zajedno više se nikada nisu zaista pronašli.
Tako je on to video.

Pitao se kako je Rakel videla njihov brak i da li je uopšte razmišljala o njemu. Nisu razgovarali o pojedinim stvarima. Njihov brak bila je jedna od tih stvari. Održavali su ga onako kako su znali i umeli. U javnosti su bili jedno, iza zatvorenih vrata nešto sasvim drugo.

Još jednom je pogledao svoju ženu. Rakel je još uvek bila lepa. Vodila je računa o sebi na gotovo opsesivan način.
I on je izgledao dobro za svoje godine. Nije ulagao toliko truda u sve to kao Rakel već je mogao da se osloni na svoju dobru genetiku i za sada mu je to bilo sasvim dovoljno. A Džesika je ličila na njega. Doduše, samo fizički. U svakom drugom pogledu podsećala je na majku. Zato je valjda i upecala Kodija Batlera. Bila je ambiciozna, ali i promućurna, pa je od tri slobodna Batlera izabrala najpitomijeg. Sa njim je mogla najlakše da manipuliše i na momente mu je bilo žao tog momka.
Ipak, krv nije voda, pa se nadao da će se u nekom trenutku taj momak dozvati pameti.

Poznavao je njegovog oca. Sem Batler bio je sve samo ne pitom. Bio je svojeglav i neustrašiv do te mere da se to, po Džejkobovom mišljenju, graničilo sa nepromišljenošću ili možda čak nekom vrstom ludila.
Njegovi sinovi su mu bili slični. Posedovali su srčanost kojoj se divio, ali i na kojoj im je vrlo često zavideo. Kinkejd je bio najsličniji Semu, ali je opet bio toliko drugačiji od njega. Bio je jednako smrtonosan kao i njegov otac, ali je za razliku od njega imao principe kojih se držao. Džejkob je sarađivao sa obojicom i zato ih je toliko dobro poznavao. Znao je koliko nemilosrdni mogu da budu i sada se pitao kada će i u Kodiju Batleru proraditi gen njegove porodice.

Iz razmišljanja ga je prenula galama. Njegov tim je zajedno sa Rakel i Džesikom vršio poslednje pripreme za koncert na glavnom gradskom trgu. To je bio njegov način da se građanim zahvali što su mu po treći put ukazali poverenje.

                         ***

Kada je Frederik Bras prekjuče doneo Kinkejdu sliku Keli Luis ovome ona definitivno nije bila poznata čak ni iz viđenja. Isto je bilo i sa Kodijem i Kristijanom. Prosledili su sliku Kitu kome je odmah izletelo: "E, jebiga!"