Pepeo

?

Popodne, 09. novembar

Sunce je pustilo prve zrake kroz nežne, svilene, crvene drapije moga stana. Da se zaključiti da će ovaj dan biti veoma poseban. Ili možda ne? Otvaram oči, ponesen mislima od pretprošle noći s abnormalnom migrenom. Niče je jednom prilikom rekao "Ono što nas ne ubije, to nas ojača", ali je mene vodka preksinoć u dušu utukla. Ali moram naglasiti da zapamtite ovu rečenicu. Konstantno ćemo joj se vraćati kao motiv žudnje za životom i vetra u ledja.

Preksinoć je bilo prosto magično. Nisam tip koji voli da izlazi, ali mi je nekako bio gušt da se malo provedem posle dužeg vremena. Mnogi znaju kako je to raditi po celi dan, a onda uveče samo poželiš da legneš i naspavaš se dobro. I tako dan za danom, noć za noć, meseci, godine... Sve se ukalupi i ide po šablonu - ne razlikuje se svačiji mnogo. Kalup je isti, samo su objekti i odnosi u njemu drugačiji. Došlo je vreme da razbijemo taj kalup na komadiće i napravimo nove oblike života, unesemo malo mističnosti i dozu demonizma u naš život. Moj demonizam je počeo s izlaskom u Cactus baru u Novom Sadu. Neću vas opterećivati s enterijerom, već je bitno saznati ko je u tom kalupu i koga sve možete sresti kada se najmanje nadate. Ja lično nikad nisam mislio da ću biti svedok sopstvene sudbine, te da će mi budući dragi biti na metar za šankom, opijen čašom martinija. Ugledao sam ga i podilazili me žmarci u momentu. Znate kada neko ima taj neki X faktor kom ne možete odoleti, iako znate da je to greška. No dobro, što bi se reklo u životu samo sve sam blud i nemoral. Zašto glumiti moral ako već u sebi imaš tu promiskuitetnost? Radi šta te radi. Vodio sam se tom logikom samouvereno, bez da prezam od ičega. Polako mu prilazim i nazdravljam... Pogodite čime - vodkom. Ha, hat jebiga.

Pozdravljamo se laganim lupkanjem o času, ruku o ruku i predstavi mi se. Nenad. Moje ime još nećete saznati, čekam adekvatnu priliku, sorry fish.

Da ne smaram mnogo s detaljima tu smo igrali, smejali se, pričali i došao je famozni momenat, jelte. Uhvatio me je oko struka, nasilnički privukao i gurnuo jezik u grkljan. Reko to macane, gadjaš centar ko Ronaldo.

Ala sam grešan, sve ga jebalo, samo što je meni ovo bilo oslobadjajuće za moj dalji emotivni status.
Ljubili smo se satima, nežno, lagano, s osmehom i puno dodira. Ali ništa ozbiljno i preterano. Znao je za granicu, što mi je bilo najbitnije. Sat je otkucao dva i vreme je bilo da krenemo kući. Ponudio se da me odbaci do stana svojim novim džipom. Reko što da ne, kad se već nudi, a bogami je i sladak. Treba imati u vidu - možda bude nešto više. Tako je i bilo...

Dovezao me ispred, poljubio me za laku noć. Spremam se da izadjem, kad u vratima vidim ono što me bacilo u totalni rebus noć nakon toga: Flajer o privatnoj psihijatrijskoj klinici. Nisam pokazao reakciju, slatko sam mu se osmehnuo i zakoračio ka haustoru zgrade. Ovde kreće vrtlog emocija i dogadjaja...

P.S. Nisam mnogo otkrio, čitamo se uskoro. Valjda sam vam dovoljno zagolicao maštu da izrežirate u glavi potencijalne situacije.

Ljubim vas puno, čitaoci moji 💋💋🏳️‍🌈🏳️‍🌈