Pali anđeo

Pali anđeo | 15. deo

Tamara i ja se neko vreme nismo videle i rešila sam da to promenim. Nedostajala mi je. Bila sam u nekom drugom svetu, koji ona sa pravom ne odobrava još uvek, ali ona i dalje ima veoma važnu ulogu u mom životu. Tako će i ostati sve dok dišem.

"Wow, ko se to mene setio?", ciknula je kada me ugledala na vratima.

"Debelice", uzviknem te je zagrlim.

"Ah... nadam se da će debelica nestati za par meseci. Nedostajem sama sebi. Uđi, ne stoj na vratima, pobogu."

***
"Da čujem... Tadija i ti?", pitala je dok je na sto pred nama spuštala šolje omiljene kafe.

"Komplikovano je i dalje, ali može se reći da smo sada zajedno."

"To sam mogla i sama da zaključim. Drugačije ne bi provodila dane u njegovom krevetu. Iz nekada savršene priče dospeli ste u toksičan odnos sa dobrim seksom. Bez komentara sam."

Prasnule smo u smeh. Koliko god se Trudila da i dalje mrzi Tadiju, nije mogla da bude ravnodušna prema sreći koju nakon mnogo vremena uočava na mom licu. Iskra mog osmeha se vratila, mislim da je to svima već jasno.

"Bilo kako bilo... srećna sam jer konačno imaš taj blesavi osmejak na usnama. Srećna sam jer nakon toliko godina ponovo dišeš punim plućima i raduješ se nečijoj blizini. Čak i ako je to Tadija."

"Volim ga"

"Znam, toliko je očigledno. Sve ostalo ću zanemariti."

***
Dok smo ispijale kafu i tračarile, moj telefon se oglasio u pozadini, a na ekranu se pojavilo njegovo ime.

"Hejj", razdragano poput deteta odgovorila sam na poziv.

"Hej, gde si?"

"Kod Tamare. Je l' sve okej?"

"Aha, hteo sam da te pitam hoćeš li sa mnom na proslavu 'Apoela' večeras?"

"Hmm... hoću."

"Važi, pokupiću te oko osam."

***
"Da li je on to mene upravo pozvao na proslavu partnerske firme njegovog oca?"

"Stvarno?"

"Da"

"Neko će blistati večeras."

"Tamara, tamo će biti i moj otac..."

"Pa?"

"Kako misliš da će reagovati na to kada se pojavim sa Tadijom Konstantinovićem?"

"Možeš da se vadiš na to da ste poslovni partneri kojima je poveren zajednički posao i da u tom svojstvu glumiš pratnju..."

"Znajući Tadiju... uverena sam da to neće biti moguće."

"Verujem da će svima jasno staviti do znanja da si njegova."

"Upravo. Tadija je takav, ne voli da drugi budu blizu onog što je njegovo. Imponuje mu što svi muškarci gledaju u njegovu devojku, ali on prosto mora staviti do znanja da je on tu."

"Iskreno, razumem ga u potpunosti. Tako savršena devojka... logično je da želi svima da stavi do znanja da si njegova."

"Nisam ni ja ništa bolja, sa druge strane, isto to činim..."

"Onda ne postoji problem, tvoj otac se mora suočiti sa time da imaš nekoga u životu. Zaboga, koliko godina imaš? Uostalom, nemaš nekih dodirnih tačaka sa porodicom da bi mogli da ti pridikuju."

"Svejedno, znaš iz kakve porodice potičem. Ako saznaju da je momak zbog koga su me poslali u Ameriku, pre vremena, upravo Tadija, svašta će se dogoditi."

"Prekini da lupaš glavu budalaštinama. Tadija ne deluje kao neko ko zavisi od roditelja i tuđeg mišljenja. Čak i da saznaju, on će imati rešenje. Iako je u očevoj kompaniji, ne verujem da je slepo poslušan i sjajan. Tadija nije anđeo i obe to znamo. Kako možeš biti sigurna da i dalje nema neki posao sa strane?"

To pitanje mi je odzvonilo u glavi. Nisam razmišljala o tome, ali se nadam da Tadija, ovog puta, nije sakrio ništa od mene. Izdaju ne bih podnela dva puta.

"Gde si odlutala, zaboga? Treba da se središ za proslavu i pomutiš razum svima svojom pojavom. Njemu najviše, podrazumeva se."

***
Kratka i pripijena srebrna haljina isticala je moje obline. Dopadalo mi se ono što sam videla u ogledalu, bila sam privlačna samoj sebi. Unapred sam se radovala njegovoj reakciji na moje večerašnje izdanje.

"Stigao sam", glasila je njegova poruka, nakon koje sam se uputila ka liftu, dok se zvuk visokih potpetica razlegao praznim hodnikom zgrade.

Po izlasku iz zgrade, ugledala sam ga naslonjenog na auto. Bio je sav u crnom. Doslovno savršen. Moram priznati da mi se ovo opušteno izdanje, farmerke i košulja, previše dopada. Izgledao je kao glavni lik filma za kojim žene gube glavu. Ja sam je, pak, izgubila davnih dana.

Sigurnim korakom sam se uputila ka njemu koji je zabezeknuto gledao u mene. Vilica mu je doslovno bila na podu. Gutao me pogledom. Odlično sam znala šta mu se mota po glavi.

"Wow", izgovorio je i rukom obuhvatio moj struk, povlačeći me sebi i ljubeći tako da mi pomera tlo pod nogama. "Kakvu devojku imam, prelepa si."

Spustila sam sočan poljubac na njegove usne, potom ispratila kako mi otvara vrata automobila.

***
"Tadija", izgovorim dok njegova ruka leži na mojoj butini, a on usredsređeno prati put pred nama.

"Hm?", bacio je pogled ka meni.

"Znaš da je i moj otac na proslavi?"

"Da"

"Šta planiraš da uradimo po tom pitanju?"

"Stresiraš se bez razloga. Da ući ćemo kao par, ako na to misliš. I da, boleće nas uvo šta će naši vajni očevi na to imati da kažu."

"Ali..."

"Nema ali, neću glumiti prijatelja, poslovnog partnera ili nekog sličnog samo jer su nam porodice takve kakve su. Ja sam ti dečko i to će svi znati. Ništa drugo ne dolazi u obzir!"

"Znaš i sam da se moji nikada neće složiti, naročito ako saznaju da si ti momak zbog koga sam završila u pritvoru."

"Pa? Zar nam je potreban njihov pristanak? Zar ti je potreban njihov pristanak nakon svega što su ti učinili? Odavno si samostalna i ostvarena, ne vidim zašto se uništavaš pitanjima o porodici koja ne funkcioniše?"

"Bez obzira na sve, Tadija, ne mogu da dozvolim da me mrze. Doduše, ni kod tebe nije bolja situacija..."

"Neće saznati da smo bili zajedno kada sam uhapšen. Reći ćemo da smo u vezi od nedavno i da smo se upoznali na poslu. Zadovoljna?"

"Čemu ironija?"

"Nije ironija, Ivona, samo sam umoran. Umoran sam od toga da mi ne veruješ, a svim silama se trudim da popravim ono što sam zajebao."

"Plašim se..."

"Čega?"

"Toga da ponovo nešto skrivaš."