Šećerni udar

Dvadeset i dva

Nisam imala belu venčanicu. Imala sam Dizni belu venčanicu. Volane, veo i krunu, a sve zahvaljujući Luki, najboljem Ilijinom drugu i našem kumu.
Kako je za dva dana nabavio haljinu neće mi biti jasno, ali jeste.
Starosvatica mi je bila Biljana, a njen mali arambaša je držao za ruku Saru. Koračali su iza mene dok sam prilazila raskošno postavljenom stolu u Jasmininoj poslastičari.
Tu nas je čekao matičar.
Tu me je čekao Ilija, moj budući suprug.
Tu su bili njegovi roditelji, par mojih kolega sa posla i generalni direktor. Toliko.
Ni previše halabuke, ni skandala, ni nervoze. Samo ljudi koje sam cenila.

Tokom godina prirodna selekcija stvara čistku. Živuljke nesposobne da prežive i ne dočekaju svetlost dana. Biljke uvenu. Prijatelji koji ne vrede otpadnu. Tokom godina izgubila sam mnogo, ali dobila sam još više.
Dobila sam porodicu koja me ceni i ne nalazi ništa nemoralno ili nenormalno u mojim izborima.

Nakon što smo matičaru oboje rekli famozno da, Jasmina nas je naterala da isečemo tortu... Posle te torte sve mi je bilo u nekoj magli.

Znam da smo se zabavljali i kafanici nedaleko od naše kuće. Da sam svukla venčanicu i u biciklističkim i majici igrala barabar sa Radetom, Ilijom i generalnim direktorom koji je na žalost jedini ostao u odelu.
Krkali smo i igrali. Igrali smo i krkali, više ni ne znam kojim redosledom, ali bitno je da je nama bilo dobro.
Sa prvim znacima zalaska sunca, Milka je spakovala Saru, a Iliju i mene ispratio je Rade kao štetne pravac na autobusku stanicu. Zatim i na avion. Bio je pijaniji nego što je smeo i nije hteo da nas vozi na aerodrom.
Naše svadbeno putovanje, medeni mesec ili šta već, kao poklon od Radeta, Milke i Sare...

"Plaža ili krevet?", pita ispitujući granice moje izdržljivosti.

"Krevet", podižem kukove više, lagano 'zamešam', pa se povučem.

"Ja bih plažu", dahće, zatim mi bradavicu uvlači u usta, "a onda pod talasima...", polako gricka i žestoko nabija...

Odgovaram mu na nasrtaje onako kako meni odgovara, onako kako mi prija i kako u stvari oboma donosi zadovoljstvo. Dok mi stenje na uho, ja grizem jastuk i akrionu nadogradnju lomim stiskajući čaršaf. Boli kao đavo, ali vredi slomiti sve veštačke nokte jer me Ilija ispaljuje u svemir bez rakete.

"Sigurna si za plažu?", znam da još nije završio sa mnom, jer me okreće kao na ražnju i ponovo se logoruje među mojim bedrima sa zatavom podignutom visoko i čvrsto.

"Sigurna sam. Više volim nešto drugo u guzici od peska", dajem mu sulude ideje, ali znam da nam te ideje i te kako nisu strane. Znam šta volim i želim, i ne stidim se da kažem glasno!

"Onda, za početak postarajmo se za svilu i kadifu, a onda prelazimo na sirotinjsku varijantu", spušta se niže, olizuje me od pupka do venerinog brega, palcem se igrajući baš tamo gde treba.
I kriknema. Životinjski, neprepoznatljivo kriknem nadomak još jednog vrhunca kada se Ilija stručno postara za oboje.

"Naručio sam nam ručak", govpri i jedva ga u polusnu čujem.

"Mhm", slažem se, teško mi je i da govorim, da mislim, da... Jevo te, šta je to hladno po mom trbuhu i još se sliva?
Naglo otvaram oči i vidim Iliju kako cedi čokoladbi toping u koncentričnim krugovima počevši od mog pupka, prejo bedara, i cele moje intime. Istim utem olizuje čokoladu, a smeh mu zarobljen i guši vibrira.

"Da uzvratim", istu čokoladu polivam po njemu i ližem, lickam i grickam sve dok ne dođem do ciljnog dela. Dobićeš dušo moja pušenje za pamćenje, u očima mi je iskra zaigranosti dok ga uvlačim duboko u grlo. Vežba sa bananama je urodila plodom.
Gledan ga u oči i ne dozvoljavam da izgubim ritam, jer izgubiću dah. Tu i tamo dolijem malo topinga, pa ga opet oližem. Ili zubima zagrebem. Na kraju, kada osetim da mu se celo telo ukoči, a mošnice skupe pod mojim prstima, lagano, bez gađenja i porevanja, jednostavno progutam...

"Ručak je bio savršen..."

"Draga moja, ovo je bilo samo predjelo..."

Sedam dana medenog meseca nismo proveli prcajući se kao zrčevi. Malo smo obilazili Kosta Riku. U stvari, više smo obilazili nudističke plaže i tražili zabiti kako bi se prcali kao zečevi. Ko bi rekao da je Ilija toliko slobodan u svojoj golotinji, a delovao je kao sasvim pristojan, povučen i konzervativan muškarac.
Za to vreme, ja sam šetala svoju depilitanu drugaricu i grudi koje su usled same trudnoće dobile na bujnosti i čvrstini. I naravno nisam se stidila strija ili desetina strija koje su krenule kao sedefne niti da se protežu mojim bokovima.
Nisu smetale ni Iliji. Uživao je da ljubi i liže upravo te strije, isto koliko sam ja uživala kada svrši po mojim grudima. I dozvoli mi da sve to oližem prstima. Otkrili smo još na desetine stvari koje su nam prijale. Normalne ili ne, smatrali smo da je normalno sve što je i granicama onog što nam prija.
Ne, nismo orgijali na plaži, a bili smo često svedoci takvih orgija. Nakon svakog vojarizma, nedaleko od aktera imali smo žestok seks. U početku, skriveni od pogleda, ali ubrzo smo shvatili da nam se sviđa i kada nas drugi  gledaju. Iliji se sviđalo kako muškarci drkaju na sam pogled na mene, osećao se superiorno. On me ima, a ne oni. Nekada smo imali pomoć. Nekada bi me druge žene držale sputanom dok se Ilija gostio, a nekada su mu upravo one najviše pomagale, oralno ga stimulisale dok je bio duboko zariven u mene. Međutim, mene drugi muškarac nije smeo da dotakne, jer sam ja tako želela.
Ali sam se upustila u iskustvo sa ženama što je za Iliju bilo pstvarenje sna.
Međitim, što se desi u Vegasu, u ovom slučaju na prlaži, ostaje na plaži.

"Ne sekiraj se, možemo sa ponovimo iskustvo, ali sami", čikala sam ga dok je odmeravao gde su vrata toaleta.

"Može i odmah, ako si raspoložena..."

Da me ihvatr u avionu baš i nisam bila za, ali zato, odmah po sletanju u hoteoskoj sobi nastavili smo sa svojim igrarijama.
Da me vidi moj psihijatar, ne bi verovao!
Udata žena, gospođa Nada Petrović, u liftu hotela besramno širi noge kako bi oženjeni muškarac, Ilija Petrović, mogao lakše da joj pronađe g tačku.

*******

Šta sam shvatila naravučenije iz mog poznanstva sa Ilijom?
Mnogo toga.
Prvo, da standardi koje sam postavila nekada davno, a u cilju da se ne zalepim za prvu budalu su bili zaista niski. Tražila sam malo poštovanja, trunku nežnosti i dašak pažnje. Mogla sam da zacrtam i mnogo više, jer Ilija je upravo to. Mnogo više.
Drugo, shvatila sam da kada se muškarac zaljubi u ženu, pa je još i zavoli, on je zavoli celu. Nekada je to prihavtanje familije; što u mom slučaju nije potrebno, a nekada je to prihvatanje ženine prošlosti. Ili njenog deteta, nepoznatog oca, često nazivanog aksesoarom. Dakle pored mene, voli i apsolutno prihvata Saru. I to je dvosmerna ulica jer sam ja prihvatila njega, baš kao i njegove roditelje. Jednostavno ih obožavam.
Treće, shvatila sam nešto što je moj psihijatra izuzeo da mi kaže. Razgovor. Nije samo prepuštanje emocijama, čežnji, želji, porivu preduslov za orgazam. Ne, često sam krenula divljački da svlačim muškarca misleći evo ga vulkan, a sve se završilo mojom i samo mojom desankom šakić. Preduslov je bio apsolutno poverenje u toku prepuštanja. Onaj momenat kada dozvoliš da te preplave osećanja. A za taj momenat treba, opet poverenje. Razgovor, najtvoreniji bez srama. Pa šta ako volim eksperimente? Svako voli, većina se stidi. E, zato su žene frustrirane, naročite one koje dobiju samo misonarsku pozu. Trebao mi je Ilija sa to shvatim. Da sam sve vreme bila frustrirana. Jeveš barenu kobasicu, daj mi knakwurst!
Najbitnije što sam shvatila je da načinim kompromise. Svaki moj ustupak doveo je do deset njegovih. Na kvarno, često, ali taktita je upalila.
I napokon sam bila sasvim srećna.
I napokon moja Sara ima pravu prorodicu!

💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖💖

To je to, ostao je još (h)epilog!
Poljubac...
Ikac, četvrti dan godišnjeg odmora, umorna kao pas