Seti me se jednog dana

5. deo

Sedela sam do pola jedan a onda su kapljice kiše krenule da kvase moje lice, toliko mi je bilo dosta svega da sam samo nastavila da sedim.
Ne mogu više da izdržim ovaj pritisak u glavi i okrenem Filipov broj, brzo se javi i razmenimo po koju reč a onda prekinemo i sada se osećam još gore. Otići ću do Dušana.
Dolazim do sobe 716 i pokucam i nakon par sekundi mi vrata otvara polugo Dušan.
"Ajde udji"-kaže postidjeno a ja udjem spuštene glave "Da sam znala da ćeš me sačekati u ovakvom izdanju ne bih dolazila" kažem da bih prekinula neprijatnost pa se nasmejem.
"Ma verovatno si navikla već"-kaže postidjeno dok se oblači a ja se bacim na krevet i pogled fiksiram na plafon "Jesi sam u sobi?" prekidam tišinu
"Pa jesam, kako su svi sa ženama, verenicama i devojkama meni je preostalo da samujem ali nema veze" nasmeje se nakon te rečenice i sedne na kauč u blizini kreveta "Imaš bračni krevet, to je sigurno neki znak" oboje se krenemo smejati i ostatak noći provedemo u razgovoru.
Otvorila sam mu dušu i mislim da sam rekla i najmanji detalj koji me muči, te sam sebi skinula prevelik kamen sa srca.
U svoju sobu sam stigla oko pola 5 i zaspala jer me je taj dan čekao naporan dan sa Hrvatskim reprezentativcima jer treba da snimamo prilog sa njima.

Zvuk alarma nakon svega dva sata sna, super. Jedva ustajem ali odmah poskočim da se spremam, tuširam se, našminkam ovog puta malo jače te obučem krem haljinu do pola butina koja je stvorena za ovako važne poslovne poduhvate. Uvijam kosu, brzinski obuvam štikle i stavljam akreditaciju oko vrata te se uputim prema liftu.

"Oo dobro jutro, da li se znamo?" obraća mi se Kovačić dok sa njim u lift ulaze Gvardiol i Modrić
"Ne ali smo primorani da se upoznamo"-kažem sa osmehom pa im svima pružim ruku i upoznamo se, pogled mi se najduže zadrži na Gvardiolu i mogu reći, mnogo je viši i lepši uživo
"Mislio sam da nema niže osobe od mene"-govori mi Modrić kroz smeh a ja se takodje krenem smejati "Ti si našao nižu osobu ali ja ne, izgleda da od 153cm manje ne može"
"Koliko ti imaš godina?" Gvardiol se ubaci te nam se pogledi sretnu "19" kratko kažem i tada lift već stigne do prizemlja.

Dan je prošao relativno brzo i bilo mi je lepo sa njima, svi su opušteni i dobri prema meni i sve mi je i pored velikog umora proletelo, u blizini hotela, gde nas je zbog fanova kojih u to vreme nije bilo toliko smo napustili autobus a zatim nas je uhvatio pljusak
"E baš super" kažem besno i potrudim se da potrčim u štiklama koliko mogu jer mi se sve kliže, a onda osetim muške ruke kako me usporavaju te mi se prebacuje sako preko glave, okrećem se i sretnem pogled sa Gvardiolom
"Izvini ako ti ovo sada pokvari frizuru ali mislim da je bolje to nego da kisneš i razboliš se" nasmeje mi se a ja mu uzvratim "U pravu si"

Gvardiol je stvarno dobar dečko i simpatičan je totalno ali su meni misli trenutno 80% na Filipu i onih 20% na Vlahoviću. Dušan je divan dečko i ne znam kako da ga doživim, ali mislim da će u pitanju biti strogo prijateljski i poslovan odnos.