.. Osećam kako mi se telo trza, počinjem da se lagano budim i vidim da je 8:20, opet kasnim na posao, divno.
Iskočila sam iz svog kreveta i otrčala do kupatila gde sam obavila jutarnju higijenu na brzinu i brzo se vratila do sobe da se obučem, nemam nešto mnogo vremena tako da sam uzela prvo što mi je na dohvat ruke, bela bluza i crne pantalone, obula svoje patike i uzela torbicu, telefon, ključeve od auta, i da.. dva puta sam se vraćala da vidim jel sam zaključala kuću..
Ulazim u auto, odmah otključavam telefon i zovem koleginicu(Mia)
,,Ejjj Mia''
Mia:Nisi morala ni da me zoveš, već vidim da kasniš 😂
,,Izvini obećavam ovo je zadnji put, stižem za 15 minuta''
Mia:Ma Ana opušteno, niko te ne juri, nemoj brzo da voziš svakako šef dolazi tek za sat vremena, za to vreme možeš da stigneš, a i da zna da si zakasnila ništa novo od tebe(nasmejala se)
,,Dok ti to pričaš ja sam već na pola puta, ajde vidimo se uskoro''
Mia:Važi Anči
Prekinule smo poziv, inače Mia je moja koleginica sa posla, inače je jako opuštena osoba, ono što najviše poštujem kod nje je što ume da te sasluša, razume, pomogne kad treba, i jako mi je draga osoba, od kako sam došla ovde u Italiju nisam upoznala nekog tako dragog, mada svakako mi niko i ne treba, nisam baš društveni tip.
Stižem na parking blizu svog radnog mesta(hvala Bogu živa i zdrava, koliko sam brzo vozila dobro je i da sam stigla)u žurbi uzimam sve svoje iz auta i zatvaram vrata, zaključavam i okrećem se da pređem ulicu, međutim blizu pešačkog prelaza kojim trebam da prođem ispadaju mi ključevi iz ruke, savijam se da ih dohvatim i ustajem, od jednom osećam nečije telo u koje sam očigledno udarila, ili je ipak on udario u mene?
Dižem glavu i vidim dečka, jako lepog, i doduše jako visokog
,,Izvini, nisam te videla, žurim na posao.. kasnim.. ključevi..''
Skroz sam se zbunila, nisam znala ni šta pričam ni šta mislim
,,Ma u redu je, nema potrebe da se izvinjavaš, ja sam bio nespretan, nisam uopšte gledao ispred sebe''
Nasmejala sam se i nisam skidala pogled sa njegovih prelepih očiju, ne znam šta mi se desilo, ali sam baš bila zadivljena koliko je lep.
,, Dušan inače ''
Pružio mi je ruku
,,Ana, drago mi je ''
Usledio je susret naših očiju, nekih 10-tak sekundi smo se gledali i smeškali
Prekidam tišinu
,,Stvarno mi je žao ali moram da idem, i onako već kasnim skoro sat vremena na posao, bilo mi je drago upoznati te, i izvini još jednom''
(Nasmejao se)
,, Važi Ana, i meni takođe ''
Samo sam uzvratila osmehom i nastavila do mog posla..
/Okejj to bi bilo to za uvod, nadam se da vam se dopada, nisam nesto vesta u pisanju, pa bi mi bilo drago da cujem utiske, ako neko uopste cita ovo😂/
