Stigla sam kući i videla majku koja se kao pomahnitala sprema za negde u suzama
,,Majka?''
M:tvoj tata...
,, Šta?''
M:Sad su mi javili..umro je
,,MOLIM''
Uhvatila sam se za ivicu od stola jer mi je malo falilo da se onesvestim
,,ali kako..jutros su mi rekli drugačije...kako...''
M:ne znam, ne znam
Bukvalno je kukala i pričala, Idalje ne mogu da poverujem šta se dešava i šta mi priča
Odmah smo se uputile u bolnicu
Kad smo stigle ja sam sela u hodniku na stolici, a majka je ušla da priča sa nekim lekarom, nisam imala snage za to jer ja idalje nisam skroz svesna šta se dešava
Razmišljam šta da kažem Jani, ona jeste mala ali biće i to šok za nju
Ubrzo je majka izašla i sela pored mene
,, Šta kažu?''
Pitala sam je u suzama
M: kažu da je iznenada umro, svi nalazi su mu bili dobri i čekalo se samo da se probudi i da ide kući, i pre nekih sat vremena se to desilo, probudio se počeo da grca i umro, radiće obdukciju ali njega više nema kako god da okreneš
Plakale smo obe ali u ovim trenucima si nemoćan i nemaš šta da uradiš, ja da vratim vreme ne mogu iako bih to volela a verujem i ona, nisam nešto tokom života bila bliska sa njim ali uvek je za mene to bio moj tata, prvi me je on podržao da odem u Italiju i eto, zadnjih godina se nismo viđali zbog toga, a nisam dobila priliku ni da popričam sa njim od kad sam došla, a toliko sam se nadala čak mi je i lekar rekao da će da se probudi i da su mu nalazi super ali priroda je priroda i sudbina je sudbina, teško mi je ali nastaviću dalje sa životom, svakako moram jer ja sa svojih 22 godine imam dalek put ispred sebe, gubitak je veliki ali izdržaću nekako, i sad mi je osećaj u stomaku kao da će srce da mi pukne od neke težine ali držaću se makar dok je majka tu, a kad budem bila sama ako treba vrištaću od tuge i bola
,,Kako ćemo da kažemo Jani''
Obrisala sam suze i upitala je
M:Izmisliću nešto, ona je idalje mala tako da će malo lakše da mi bude, a i uvek je više bila uz mene nego uz njega kao i ti
Izdahnula sam i ustala
,,Majka ja moram da idem odavde mislim da ću da eksplodiram ako ne odem''
M:Idi, ja ću da pozovem njegovog brata i tu još nekoga iz uže rodbine a ti idi i proluftiraj se
Klimnula sam glavom i sa bolom i suzama u očima izašla iz bolnice, otišla sam do obližnje trafike i kupila cigare
Inače već 2 godine ne pušim ali kao klinka sa 17,18 jesam dok sam išla u školu, sada me je nešto nateralo, možda zato što je on pušio pa mi je zbog toga došlo
Sela sam iza bolnice i zapalila jednu i ubola je u zemlju, namenjena je tati
A ja sam sebi isto zapalila i dugo se nisam osećala ovako, i ne pamtim kada mi je zadnji put cigara legla ovako
Počela sam da razmišljam šta ću sa sobom, svi su mi rekli da se vratim u Italiju, i verujem da hoću jer posle ovoga ja da ostajem u Beogradu ne mogu
A u isto vreme ako se vratim onda mi je Dušan tamo, moraću da se vidim sa njim i sve da mu ispričam jer znam da će me on najbolje razumeti
Ugasila sam cigaru i pikavac bacila, ustala sam i krećem kući, sahrana će verovatno biti sutra-prekosutra
U glavi mi je bila Jana i razmišljala sam kako će ona to podneti, što kaže majka ona je idalje mala pa će možda lakše biti, ili se samo tome nadamo obe
