jutro
Probudila sam se, pogledala oko sebe jer nisam znala gde se nalazim od one tablete koju sam popila bukvalno me je bacila u trans
Uglavnom pogledala sam oko sebe i shvatila da sam kuci i u glavi mi se vratilo sve od juče, i opet mi nije bilo dobro, sve me to muči, ali danas proveravam letove za srbiju i to je to, ja ovde vise ne ostajem svakako
Ustala sam da se umijem i vratim malo u zivot pa da pozovem majku i da joj kazem da se vracam
Uzela sam telefon i po malo se razocarala kad sam videla da nemam ni jednu poruku ili poziv od njega, ali dobro svakako je bolje ovako.
Dušan POV
Probudio me je alarm na telefonu, vreme je da ustanem i da se spremim za trening,nemam snage ni da živim, danas ću biti katastrofa i na utakmici i na treningu.
Obukao sam se i krenuo ka stadionu, ubrzo sam stigao i ušao u svlačionicu
Svi su se pozdravili sa mnom i prišao mi je Nikola
N:brate jel si okej? Hoćeš da preskočiš utakmicu danas
D:Ma ne, nema veze, izdržaću, voleo bih da dođe ona
N:kako da je pozovem?
D:ma nema potrebe, znam da neće da dođe
Presvukao sam se i počeo je trening
Ana POV
Mislim da je vreme da pozovem mamu, proverila sam imam let za nekih 3 sata, taman dok se spakujem i pravo na aerodrom
Pozvala sam je
M:ej dušo šta radiš
,,Mama samo da ti javim da mi je let za 3 sata, vraćam se''
M:molim? jel se desilo nešto?
Ta rečenica mi je izazvala suze ali sam se suzdržala
,,Ma sve je okej, samo ne mogu više''
M:ako ne možeš razumem te, poštujem tvoju odluku i naravno ovde si dobrodošla uvek, i da mi nisi javila, jel neki dečko u pitanju?
,,Ma nije''
Čula je da mi je glas drhtao jer sam se suzdržavala da ne plačem
M: pricamo kad dodjes
,,Vazi.. idem da se pakujem''
Prekinule smo vezu i ja sam otisla da se pakujem
Sve me boli, razmišljam sta da radim,ali sada sam definitno resila da idem, nema ovde za mene vise nista
Dusan POV
U medjuvremenu se zavrsio i trening i uskoro je vreme za utakmicu, nemam snage ali videcu koliko mogu da izdržim, dogovorio sam se sa trenerom da kad ne budem mogao vise da ubaci Nikolu umesto mene
.
.
.
(pocinje utakmica)
Izašli smo na trening, ja sam bukvalno hodao, ne mogu ni da trcim
Ana POV
Vreme je da podjem na aerodrom, sve sam spakovala, stvari koje su kod dušana necu da uzimam, ako se ne varam mislim da on ima utakmicu danas
Stigla sam na aerodrom sa svim koferima i cekala vreme za moj let.
Nikola(milenkovic) POV
Gledao sam Dusana celo vreme, nije mu dobro i vidim da ne moze, probacu da pozovem Anu, sta je tu je, ako pristane da dodje bice super
U dusanovom telefonu (znam mu sifru logicno) sam nasao njen broj i ukucao na moj telefon i pozvao
Ana POV
Dok sam cekala zazvonio mi je telefon, vidim nepoznat broj
,,Halo?''
N:Ej Ana, Nikola je..
,,E kaži?''
N: Čuo sam za svađu, Dušan se mrcvari po terenu bukvalno ne može da trči, rekao mi je da je mnogo loše ali mnogo bi mu značilo da dođeš, pa sam mislio da te nazovem da te pitam da li možda hoćeš da dođeš
,,Nikola, ja sam na aerodromu, uskoro mi je let, vraćam se u Srbiju, kasno je sad''
Spustio mi je slušalicu
Nikola POV
Momentalno sam spustio slušalicu i otišao da kažem treneru da zameni mene i Dušana, da on trči na aerodrom da je zaustavi dok ne bude skroz kasno
Trener je izvršio zamenu i Dušan je došao do mene
N:Brate Ana je na aerodromu vraća se za Srbiju, idi tamo dok nije kasno
Dušan POV
Kad sam čuo šta mi je rekao umalo se nisam onesvestio, nisam se ni presvukao samo sam izašao i poleteo bukvalno do auta da stignem što pre.
