Muzej sudbine

3 DEO

500 godina ranije

Pisac POV

Vreme za u kojem je ziveo kralj, bilo je 1473. godine. Kralj se rodio 1449. godine, kao prvi i jedini sin predhodnog kralja koji je umro dok je kralj bio mlad, tako da je odmah sa svojom 18 godinom stupio na predsto i dobio princezu susednog kraljevstva za zenu. Po svima koji su bili van dvora njihov brak je bio savrsen, unutar dvora svi su znali da kralj i kraljica nisu sudjeni jedno drugome. Kraljica je svojeg sudjenog partnera dovela sa sobom iz svog kraljevstva, dok je kralj i dalje tragao za svojom sudjenom osobom.

Sve dok jednog dana nije resio da prostea kraljevstvom, bila je to vise poseta naseljima oko zidina kraljevstva nego setnja. Tu je od lovca saznao da ce uskoro svi krenuti u lov pa je i kralju to bila jako zanimljiva ponuda, sobzirom da kraljevstvo nije imalo problema sa susednim kraljevstvima kralju i nije bilo toliko zanimljivo.

Vec sledeceg dana kralj je bio na svom konju, sa cuvarima, svojim prijateljima i iskusnim lovcima kranuo je u lov. Sumu nije poznavao koliko je to hteo, ali je ipak sa sobom imao ljude koji su znali svaki kutak pa nije bilo problema.

"Vase visocanstvo vidite li ga?"- pitao je jedan od lovaca koji se nalazio nogama ne zemlji pokazujuci na jelena koji je pasao travo nesto dalje od njih.

"Da"

"Hocete li tu cast?"- pokaze mu na luk

Kralj je luk prihvatio odapinjajuci ga u smeru jelena. Prva strela i pogodio je, kralj je bio jako dobar strelac iako nikda nije bio u lovu. Zbog prerane smrti oca kralj je od mlaih nogu ucio macevanje, kao i streljastvo. Njegovo skolovanje je bilo jako strogo cak i nakon krunisanja, ucio je o susednim kraljevstvima, i onih koji su dalje od njega, ucio je o nacinu kako da vodi vojsku i ostavri pobedu ako dodje do rata. A svemu su ga ucili po pogledu na njegovog oca i njegove podvige.

"Odlican posao vasa visosti, oborili ste ga samo jednom strelom"- pohvalio ga je lovac pa pozurio sa ostalima da pogledaju jelena.

Nakon lova kralj, kao i svi ostali koji su ucestvovali nastavili su nazad do sela, da bi im zene pripremile ulov.

"Gde je Andra?"- viknu je jedan od lovaca

"Evo me"- pojavila se devojka koja je bila kao i sve seoske devojke, ali opet za kralja nije bilo tako

Nije se usudila pogledati kralja, kao i sve druge zene. Vec je dosla spustene glave i poklonila se kralju nakon cega je dosla do jelena kojeg je kralj ulovio, a ostali ga vec polozili na sto.

"Vase visocanstvno ovo je Andrea, jedna od devojaka koje spremaju ulov"- govorio mu je glavni lovac iz sela

Kralj je cuo njegove reci ali nije obratio ni najmanju paznju na njega vec je gledao u devojku koja je sa sitnim rukama, i telom koje je imala prava zena krenula da komada jelena. Veliki noz koji je bio duzi od njene ruke do lakta, i sirok bar 3 puta nego njena ruka, no ona je vise nego profesionalno baratala njime. Odvojila je jelena na delove, cak je i svo meso odvojila od kostiju. A onda su se okupile druge zene koje su odvojile meso krenuvsi da ga spremaju za kralja i ostale koji su ucestvovali u lovu.

"Andrea donesi nam vodu"- viknula je jedna od zena

Devojka je sitnim koracima odjurila do bunara i krenula da vadi vodu. Kralj je jako bio zadivljen devojom, ali ga je i dalje nerivalo to sto nije uspeo da vidi njeno lice.

Te veceri kralj je uzivao u jelu kao i onog puta kada mu je majka spremala poslednje jelo, nakon cega je morao da se vrati nazad u dvoran gde ga je cekala zena.

No nije izdrzao dugo, jer se vec sledeceg dana obukao kao obican seljak i izasao na ulice gde ga sada nisu prepoznavali, dosao je do sela i uz malotruda pronasao devojku koja je pojila stoku na poljasnjem bunaru. Bunar je bio nekih kilometar od sela, polje je bilo ravno pa je bilo moguce videti selo, tako da nije bilo problema. To mesto je inace bio dom zivini tokom svim toplih dana.