Tako smo ja i Nolan zavrsili svecano obuceni na standu pored puta. Auta su prolazila, nas dvoje dobijali cudne poglede, dok je ta pljeskavica bila nikada uksunija. Jela sam na raznim mestima, svaku mogucu hranu, ali ovaj danasnji obrok sa Nolanom bio je najbolji od svih, da se ne razumemo pogresno i onaj dorucak kada je Nolan kuvao u njegovom stanu bio je savrsen. Ali je sada sve bilo nekako lepo, Nolan je bio tu i pricao samnom otovreno, to je bila preava relaksacija, sasvim lepo i uzivajuce. Odmor nakon toliko godina.
"Ides danas u firmu?"
"Nolan podne je, ostajem kuci"- odogovrim
"Savrseno"- nasmeje se siroko i samo vrati kola unazad parkirajuci ih u garazu
A onda ponovo dodje do mene uz osmeh i spusti ruku na moj struk.
"Idemo?"
"Gde?"
"U tvoj stan. I ne ne planiram nista glupo kunem se"
Odmahnem glavom ali ipak krenem. U liftu sam se srela sa komsinicom koja ima stan ispod moje.
"Andre zivimo u ovoj zgradi a nikako da se sretnemo ovog meseca"- nasmeje se zena siroko
"U pravu ste. Rano sam odlazila na posao i vracale se kasno, sigurno je do toga"
"A ko je ovo?" - pogleda u Nolana
"Zdravo ja sam Nolan, Andrein sudjeni par"- kaze pruzajuci ruku
"Andrein sudjeni par, napokon da upoznamo i njega. Cela zgrada iscekuje da cuje ko je on. Andre tako lep momak stvarno ide uz tebe, bas mi je drago"- nasmeje se siroko pre nego izadje iz lifta
"Cela zgrada iscekuje tvog sudjenog para?"- Nolan podigne obrve
"Ne pitaj, nisu jedini. Sve to zanima, ne mogu da verujem kao da sam ja jedina osoba na ovom svetu koja nema sudjenog para. Samanta i Beatrice, cela porodica uza i sira. Svi se brinu da ja nikada necu naci sudjenog para i govore kako cu zauvek ostati sama"- kazem prevrtajuci ocima dok se lif otvara
Devojka iz stana prekoputa mene nadje se ispred nas, a onda odmeri Nolana.
"Zdravo"- nasmeje se zavodljivo gledajuci u njega a onda i mene
"Zdravo"- odgovori joj Nolan nazad ljubazno
"Nisam znala da imamo novog komsiju? Stan 42 zar ne?"- nastavi nasmejano kada izadjemo iz lifta
"Za malo, stan 43"- kaze pokazujuci na moja vrata
"Mora da si pomesao to je Andrein stan"- pokaze na mene
"Upravo tako. Ja sam Andrein sudjeni par"- nasmeje se siroko povlaceci me u svoj zagrljaj, a onda spusti poljubac na moju slepoocnicu
"Shvatam, izvinite ali kasnim negde"- kaze i uleti u lift
"O kako je samo dobar osecaj predstaviti se nekome kao tvoj sudjeni par, a onda te poljubiti bez problema"- kaze kao neki srednjoskolac sa sirkom osmehom
Otvori mi vrata mog stana i pusti me da udjem prva.
A onda smo seli na sto i krenuli da pricamo, nikada sa nikom nisam pricala tako dugo. Govorio mi je o malom Nolanu, ali ne i o Nolanu iz predhodnog zivota, tu smo temu zatvorili. Cula sam kako je mali Nolan voleo da se penje po drvetima jabuka koje su se nalazile u njegovom dvoristu, pa je tako i stalno padao da je jednog dana pao i zaradio oziljak na zadnjici, ne nisam ga videla i dalje. A onda sam cula i o Nolanu iz osnovne skole koji je ucio jako da bi bio kao njegov otac, cula sam pricu i o Nolanu koju je u srednjoj bio jako poznat i prekinuo da uci da bi uzivao u panji. Dok se Nolan sa fakulteta javio ucenju i poceo da nosi naocare sto je dovelo do toga da bude jos popularniji medju devojkama.
YOU ARE READING
Muzej sudbine
Romance"Prepoznao bih te u potpunom mraku i da si ti nema, a ja gluv. Prepoznao bih te i u totalno drugom životu u različitim telima, različitim vremenima... I voleo bih te u svemu tome, sve dok poslednja zvezda na nebu ne izgori u zaborav." Reci su coveka...
