His Queen

Part 16

Posle nekoliko sekundi iz kuće je istrčao Stefan, držeći se za stomak. Trebalo mi je vremena da ugledam crvenu tečnost koja se širila na njegovoj majici. Ušao je u kola i seo na mesto suvozača pored Matije.

" Vozi u bolnicu. Brzo!"

Naredio je, i Matija je odmah krenuo da vozi. Stefan je povrnuo majicu i prizor koji sam tada videla nikada neću zaboraviti.

" Gad jedan, imao je pištolj."

Od šoka nisam ništa rekla. Nisam ni mogla da kažem. Pre samo nekoliko sekundi sam mislila da je on pao sa krova, a onda je ušao u kola kao da se ništa nije desilo. Kao da nije gurnuo Vezuva sa krova. Ili šta se već dogodilo.

Rukom je stiskao ranu, koju sam ja vrlo dobro videla jer sam sedela pozadi na suprotnoj strani od njega. Iz rane je šikljala krv, ali Stefan kao da nije obraćao pažnju na to. Pogledao me je u ogledalu

" Jel si ti dobro?"

Nemo sam klimnula glavom, jer i da sam htela da kažem nešto, nisam mogla.

Matija je vozio jako brzo, ali već sam se navikla na to da voze kao nenormalni.

" Šta se desilo na krovu?"

Pitao je Matija, ne skrećući pogled sa puta ispred sebe.

" Šta je moglo da se desi? Gad me je upucao pre nego što je pao..."

Čula sam kako Stefan idalje govori, ali više ga nisam dobro razumela. Osetila sam kako mi se muti vid. I od jednom samo kako mi glava spada na sedište.

____

( Stefan pov )

Jaka anestezija me je držala dosta dugo uspavanim. Siguran sam negde oko 6 sati.
Pokušaj da se uspravim je prošao neuspešno. Što je logično posle duge i zahtevne operacije. Bolove nisam uopšte osećao, što znači da sam bio nakljukan lekovima. Pogledao sam prostoriju u kojoj sam i video da na stolici pored mene spava Matija. Blago sam pomerio ruku kako bih ga samo dodirnu, i on se odmah trgao i pogledao me zbunjeno.

" Kako je to da si budan? Doktori su rekli da ćeš spavati još 3 sata."

Nemo sam odmahnuo glavom. Od cevčica u nosu, jedva sam mogao da išta kažem.

" Gde je Etna?"

Matija se uspravio i pogledao u vrata sobe

" U sobi pored tebe. Dali su joj infuziju i sada spava. Biće dobro."

" Moram da je vidim."

Pokušao sam da se uspravim, ali me je on odmah povukao za ruku i vratio na krevet. Osetio sam jak bol u predelu stomaka što me je nateralo da zaklopim oči na nekoliko sekundi.

" Moram da je vidim!"

Ponovio sam, ali ovog puta malo glasnije. Matijino lice se smračilo i izašao je iz sobe. Ostao sam da ležim sam i tek kada sam pokušao da se ispravnim, u sobu je ušao Matija sa doktorom koji mi je nešto ubrizgao u venu i odmah sam zaspao.

_____

( Etna pov )

Probudio me je nežan ženski glas koji je razgovarao sa nekim muškim glasom.

" Sada spava. Pokušao je da ustane."

Govorio je muški glas koji sam prepoznala kao Matijin. Kada sam otvorila oči, uverila sam se da je tako. Pored mene je sedela Lara, koja mi je masirala ruku. Poskočila je kada je videla da sam otvorila oči.

" Etna, dušo, budna si. Kako se osećaš?"

Promeskoljila sam se u krevetu i uspravila. Pogledavši u iglu iz koje je tekla infuzija u moju ruku.

" Gde je Stefan?"

Glas mi je bio potpuno promukao. Ustala sam sa kreveta i pogledala u Matiju

" U drugoj sobi je. Operisan je i sada je dobro. Spava. "

" Moram da ga vidim "

Rekla sam i iščupala iglu im moje ruke. Lara me je zaprepašćeno pogledala, ali ja nisam marila za to, samo sam izašla iz sobe. Sačekala sam Matiju i Laru koji su izjurili za mnom.

" Nisi smela to da uradiš."

Rekla je Lara i uhvatila moju ruku koja je sada već bila plava.

" Dobro sam. U kojoj sobi je Stefan?"

Matija mi je pokazao rukom ka sobi i odmah sam ušla. Očekivala sam da za mnom udju i njih dvoje, ali nisu.

Ležao je u krevetu ne pomično. Na ekranu su se jasno videli njegovi uravnoteženi otkucaji srca. Taj zvuk me je terao da se ježim. Soba je bila potpuno prazna samo sa jednom stolicom sa njegove leve strane. Sela sam na tu stolicu i uhvatila njegovu ruku. Cela koža mu je bila bleda i hladna. Rukom sam polako dodirnula njegovo lice.

Osetila sam da me suze peku u očima a vrlo brzo i da je skliznula niz moj obraz.

On je upucan da bi mene spasio. Bio je u životnoj opasnosti i to sve zbog mene. A ja sam ga pre samo nekoliko dana mrzela iz dna duše. Kako je moguće da nekoga toliko zavoliš za tako kratko vreme.

Tanka je granica između ljubavi i mržnje.

Setila sam se jednog citata koji sam toliko često u životu čula, ali nikada mu nisam verovala. Stefan mi je pokazao da je taj citat tačan.

Pre nekoliko dana mrzela sam ga. Želela da umre. A sada, sada me je on spasio i borio se za život zbog toga. Sada lijem suze, jer se plašim za njega. Plašim se.

Matija je ušao u sobu i seo na stolicu preko puta mene.

" Kada će se probuditi."

"Već je bio budan."

Matija je odbrusio i nekoliko sekundi mi je trebalo da shvatim tu činjenicu.

" Molim? Pa zašto ponovo spava?"

" Kada se probudio hteo je da ustane i da tebe vidi. Ali tako bi samo mogao da pogorša svoje stanje. Operisan je pre samo 5 sati i ne sme da ustaje iz kreveta jos 19 sati... Pozvao sam doktora da mu da nešto za spavanje. "

Glasno sam uzdahnula i jače ga stegla za ruku.

" Pa kada će se ponovo probuditi?"

" Rekli su da će ga ovo držati 2 sata."

Matija je tu sedeo još nekoliko minuta u tišini kada je glasno izdahnuo i rekao

" Trebalo bi da ideš kući. Ja ću te sada odvesti. Moraš da jedeš i da malo odspavaš."

" Ne. Ostaću ovde dok se ne probudi. "

" Etna, umorna si. Kada se Stefan probudi dovešću te ovde. "

Moj pogled je lutao sa Stefana na Matiju. Matija je upravu. Trebalo bi da odem kući, da jedem, da se istuširam. Ali isto tako želim da ostanem ovde, da sačekam da se probudi. Pogledala sam u njegovo bledo lice.

" Ali odvešćeš me ovde odmah kada se probudi."

" Naravno"

Otišli smo kući. Jela sam na brzinu i istuširala se. Zaspala sam čim sam videla krevet, ali rekla sam Matiji da me obavezno probude kada se Stefan probudi.