Psihijatar: Pa Aki, prospi nam taj čaj više!
Aki: Nemam ja čaja ovde, ali imam dobru priču. Bilo je to još dok sam bio djak, inače bio sam veoma popularan, i bio sam najbolji u odeljenju. I tako, oni su nama u školi davali te splačine, kamenje, puževe, prste ali uvek smo imali čaj. Ja nisam baš bio neki ljubitelj, ali morao sam ga piti jer je moja majka nažalost bila kuvarica u školi. Jednog dan neki klinac, liči na čvarak, uzeo svoju porciju i jede on, pije on, jedem ja, pijem ja, i gledamo se.
Novinar: Kakav početak ljubavne priče.
Aki: Ćuti, sad postaje zanimljivo! I da, gledamo se, i zapadne mom dobrom, sokolovom mišićavom oku da on pije čaj iz tudjih čaša. Znam i ja za izreku da je tudje sladje, al što je previše previše je. Doduše razmišljam ja o tome, i dodjem vam ja braćo moja siromašna na jednu genijalnu ideju. Uzmem ja njegov fazon, i pijem i ja iz tudjih čaša ali ne zbog toga što vi mislite! Volim tudje stvari, al' tudje tečnosti ne baš, osim ako nisu od neke krave ili koze. Ja sam to uradio da bi moj DNK ostao u njihovom čaju, pa oni kad to popiju da dobiju makar malo moje pameti. Dobro sam učinio, oni su svi završili neke kurseve, škole, taj mali što mi je dao ideju je završio pravni fakultet, a meni ne treba pravni da bih bio u pravu. Hoćeš možda tebi da pljunem u taj koktel?
Psihijatar: Aki, nema našem novinaru pomoći, njemu ni tvoj čudesni majmunski DNK ne bi pomogao.
Aki: A šta bi mu pomoglo?
Psihijatar: Pa isto što i svakom čoveku na ovom svetu. Pare.
Aki: To nije problem, ja bih opljačkao celu kraljevsku porodicu za njega.
Novinar: Hvala Aki, to mi mnogo znači. Hajde dodji da ti kupimo jedan koktel pa da zajedno uživamo.
YOU ARE READING
Akijeve bajke
HumorAki je kriminalac koji je pola svog života proveo u zatvoru, ali ako ga bolje upoznate shvatićete da je on to sve radio iz najbolje namere i da je on zapravo jedan neustrašivi gospodin i dobar dečko. U zatvoru je doživeo prosvetljenje, te je to odlu...
