Nesporazum

V POGLAVLJE

Daria

Naredna dva dana Pedro nas je vodio u obilazak mesta, kako bi nam dao opšte smernice gde se šta nalazi. Ja bih mentalno i fizički zapisivala,dok je Beti samo čekala kraj kako bi se spustila do fenomenalne plaže, na koju je pogled sa terase bio fenomenalan. Duga peščana plaža prostirala se kilometrima u daljinu, a beskrajno plavo more se stapalo sa nebom u daljini...pravi raj.

Šetajući po obali dok su mi talasi kvasili stopala uživala sam u prizoru i osećaju slobode koji je pružao. Okrenula sam se i krenula ka Beti koja se sunčala, kada mi je nešto privuklo pažnju. Nedaleko iznad vile, takoreći u stenama bila je kuća, neverovatno modernog izgleda za takvo područje, sva u staklu, crnih okvira, a odozdo je delovalo kao da je tu nacrtana ili bačena, kao da nema puta koji vodi do nje, okolo je bila samo šuma i zelenilo, dok se ispod nje, sa njene prednje strane prostirao mali vinograd. Zaintigirala me je i čim sam ugledala Pedra kako nam se približava iskoristila sam priliku da ga upitam šta je to.

Vidno pometen pitanjem Pedro je kratko odgovorio:

-„Gospodin ne voli društvo,nemojte se obazirati na nju", odmahnuo je rukom.

Njegova reakcija kao i odgovor samo su produbili moju znatiženju.

-„A ko je gospodin?" upitala sam. - „I, kako se uopte stiže do tamo, helikopterom? Mada ne vidim gde bi mogao biti heliodrom jedino ako bi se neko iz vazduha spustio direktno na balkon."

-„Ne", Pedro se blago osmehnuo, -„iza vile postoji staza koja vodi do nje, kroz vinograd, uska je i pomalo nepristupačna jer je uzbrdica, ali se jako brzo stiže do nje. Sa druge strane kuće postoji put koji se odavde ne vidi, a kojim se do nje može doći automobilom. Izgleda zagonetno odavde posmatrano ali nemojte ići tim putem gospođice Daria. Marija je završila sa pripremom večere hteo sam da vas obavestim."

Videla sam da je bilo uzaludno da pitam ponovo ko je gospodin vlasnik kuće jer neću dobiti odgovor očigledno. Pedro je ponovo to pitanje zanemario i ostavio u vazduhu. Pedro jeste,ali je nisam. Klimnula sam glavom, kao odogovor.

Nakon večere, Beti i ja smo uživale u mirnom večernjem povetarcu i zvuku talasa, uz čašu vina na terasi. Moj pogled je lutao u daljinu kao i misli.

-„Ne možeš da prestaneš da misliš na onu kuću zar ne?" Beti je prekinula tišinu.

Zavrtela sam glavom, dajući do znanja Beti da me dobro poznaje.

-„Znala sam", nastavila je, „odmah mi je tvoj pogled bio jasan i naravno nećeš to sebi izbiti iz glave dok ne budeš pronjuškala okolo."

Raširila sam ruke i slegnula ramenima uz osmeh, -„Znaš me", rekla sam. „Nije samo znatiženja u pitanju nešto me privlači da priđem bliže."

-„Svojstveno tebi, nisam iznenđena, ali molim te budi oprezna. Znam da te neću ubediti da i ne pokušavaš, ali Pedrova reakcija mi je bila čudna i jasno govorila da se ne bi trebalo približavati ni kući, a ni famoznom gospodnu", rekla je Beti zabrinuto. -„Ok,ići ćemo zajedno da onjuškamo okolo kako bi se smirila,važi? Nećeš ići sama!"

-„Dogovoreno!" Potvrdila sam odlučno i kucnula čašu o njenu.

Beti je odmahnula glavom - „Ali samo da pronjuškamo nećemo se približavati niti biti primećene."

Klimnula sam glavom u znak slaganja, ali znala sam da se neću tu zaustaviti.