Predsednik

Deseto poglavlje - Dobro jutro ljubavi

Aleksej

Probudio me je miris kafe, moj omiljeni. Polako sam otvorio oči ali bio sam sam u krevetu. Pipnuo sam drugu stranu kreveta na kome je stajala izgužvana postelja, bila je hladna.

Verovatno je u kuhinji...

Protegao sam se i ustao iz kreveta. Navukao sam pantalone i krenuo u kuhinju prateći miris prve jutarnje kafe koji se širio stanom. Na putu do kuhinje sam pogledao na pod gde je sinoć ostala njena haljina ali sada nije bila tu. Slegnuo sam ramenima i produžio ka kuhinji. Očekivao sam da ću ugledati moju barbiku sa zeleno - smeđim očima ali sve je bilo prazno. Dve šolje kafe su stajale na kuhinjskom šanku a vrata balkona su bila otvorena. Izašao sam na balkon da je potražim ali nije ni tamo bila. Vratio sam se unutra i video svoju košulju bačenu preko naslona troseda i totalno se zbunio.

Otišla je... Ali zašto....!?

U glavi mi je vladao haos, zašto je otišla? Sve sam uradio kako treba, bio sam džentlmen, kulturan i nežan. Smeškao sam se i muvao je najslađe moguće a onda sam je zadovoljio kao nijednu do sada.

Da nisam bio pregrub...?

Prošao sam rukama kroz kosu dok sam razmišljao a onda mi je pogled pao na komodu pored prozora i sve mi je bilo jasno.

Nisam izbacio Anjinu sliku....

Kao da sam upao u paralelni univerzum, slike Višnje kako odlazi iz stana zbog ove fotografije su mi letele pred očima. Seo sam na trosed kraj moje košulje i uhvatio se za glavu.

Nakon sto Anja i ja raskinuli, ona se iselila i odnela sve svoje stvari. Verovatno je zaboravila sliku koju ja nisam ni primetio. Ubrzo sam ja postao predsednik i preselio se u predsedničku rezidenciju pa je slika ostala...

Kako sam bio tako glup da ne primetim fotografiju!?

Bio sam ljut na samog sebe, kako sam mogao da dozvolim ovo!? Besno sam poskočio sa kauča i uzeo telefon kako bih je pozvao i objasnio joj sve.

Nemam njen broj...

Jebeno sam se toliko zaneo da sam zaboravio da uzmem njen broj telefona. Dobro... Koristimo druge metode.

,,Da šefe?"
,,Odmah mi pronađi jedan broj telefona." rekao sam nervozno.
,,Kažite?"
,,Višnja Jović, novinar Istražitelja." brzo sam mu rekao.
,,U redu." završio sam razgovor i teško uzdahnuo. Previše kratko sam na poziciji predsednika da bi koristio svoju političku moć za privatne probleme ali ovo je hitno.

Istuširao sam se i otišao na posao. Imao sam neke sastanke danas i maksimalno sam pokušao da se fokusiram na njih ali ipak mi je Višnja bila u glavi.

Uveče sam tek završio sa obavezama i došao u predsedničku rezidenciju u kojoj sada živim. Ponovo sam se istuširao i bacio se na krevet. Uzeo sam telefon i ukucao Višnjin broj, želeo sam da je nazovem ali sam ipak odlučio da ću joj poslati poruku. Ako je pozvem i ne javi mi se, ostaću nedorečen. Ovako poruka mora da joj stigne...

Znam zašto si pobegla. Znam i da zvuči glupo ali nije kao što izgleda, moramo se videti ubrzo kako bih ti obajsnio...

Aleksej

Višnja

Izletela sam iz zgrade skoro uplakana. Trčala sam niz ulicu da uhavtim prvi taksi i odem kući gde ću moći da se raspadnem u svojih četiri zida. Sandra je na poslu pa sam iskoristila priliku da se valjano isplačem. Ušla sam u spavaću sobu i sela na pod pored kreveta. Već sam ozbiljno plakala dok sam skidala svoje bele sandale i nakit sa sebe. Privukla sam kolena do grudi i obgrlila se rukama. Zarila sam lice u kolena i nastavila da plačem kao kiša.

Kako sam mogla da budem tako glupa i jadna? On ima devojku a ja sam mu bila samo obična kurva koja je najivno poverovala da mu se dopadam...

Jecala sam i gušila se u suzama dok sam proklinjala sama sebe. Ponovo sam se naivno zaljubila do ušiju, ponovo sam se zaljubila u pogrešnog čoveka. A da stvar bude još gora, spavala sam sa njim. Slepo sam verovala lepom i šarmantnom dečku i završila u njegovom krevetu. Verovatno nisam ni prva a ni poslednja.

Bila sam samo lak plen...

,,Bože, kakva sam ja budala..." sama sebi govorim kroz suze a moje reči samo odzvanjaju prostorijom bez odgovora. Fizički sam bila sama u stanu, ali moje misli su ipak bile prisutne sa mnom. Moje sopstvene misli su me maltretirale, pravile kašu od mog mozga i dovodile me do tačke pucanja. Nije mi bilo jasno kako mogu sama sebe da dovedem u situaciju da se ovako emotivno uništim, kao da nesvesno sabotiram samu sebe. U moj glavi je bio uragan sećanja, lepih trenutaka sa Aleksejem koji su se lomili zbog one slike zajedno sam sramotom.

Vrata su se odškrinula i pomislila sam da se Sandra vratila ranije. Taman sam se spremila za novu lekciju od nje kada sam ugledala mog psa na vratima. Gledao me je kao da nisam normalna sa svojom preslatkom facom i tamnim očima. Bila sam u opštem rasulu ali njegove podignute uši i isplaženi jezik su bili dovoljni da me bar malo oraspolože. Podigao je svoj repić i mahao njime a ja sam se potapšla po kolenima.
,,Dođi Cuki!" dotrčao je do mene i smestio se u moje krilo.

Cuki je Jorkški terijer, otac mi ga je poklonio pre 5 godina kada sam se zaposlila. On je kao moje malo čupavo dete, sve što mu treba je pažnja i ljubav. Ne traži ni najbolju hranu niti igračke, samo da se mazi non-stop. Čim je uskočio u moje krilo, naslonio se prednjim šapicama na moje grudi i mirisao me. Pre me je i lizao po licu ali ja se grozim toga koliko god da ga volim. Stalno sam se ljutila na njega i grdila ga pa je shvatio da ne sme to da radi. Od tada me samo njuška i mazi se o mene. Zacvileo je kada je shvatio da plačem, sklupčao se uz mene i tapkao me svojom šapicom po ruci.

Koliko god da sam bila tužna i utučena, Cuki je uspeo da mi izmami osmeh. Mazila sam ga i češkala dok nisam odlučima da mi je dosta plakanja za čovekom koji je želeo samo avanturu sa mnom. Ostavila sam Cukija u njegovom krevetuću a ja sam otišla da se istuširam. Topla voda se slivala niz moje telo i opuštala napete mišiće dok sam ja piljila u vodenu paru prazne glave. Želela sam da razmišljam o nečemu što nije Aleksej ali nisam uspela. Zapravo, nisam ni o njemu razmišljala, gledala sam u pločice na zidu koje su se nazirale iza obalaka vodene pare i pustila da topli mlaz vode da sa mene spere svu prljavštinu Aleksejeve preljubničke postelje.

Obukla sam pidžamu i ako je tek prošlo podne. Otišla sam u kuhinju da napravim sebi kafu jer mi je ona jutros presela. Stavila sam džezvu na ringlu i bacila pogled na telefon koji je zavibrirao. Uzela sam ga u ruke i videla poruku sa meni nepoznatog broja. Pretpostavila sam da je u pitanju neka anonimna dojava koja sadrži prljav veš nekog moćnog čoveka. Stalno dobijam takve poruke kao novinar i više me uopšte ne iznenađuju. Taman sam se spremila da uplovim u novu priču kojom ću se baviti, a onda... Zamalo da se šlogiram na mestu...

Aleksej mi je poslao poruku...

Buljila sam u telefon u neverici, zar jedna tako uglađena osoba može da bude toliko besramna da mi pošalje poruku nakon što je od mene napravio ljubavnicu i kurvu. Gledala sam u poruku i razmišljala šta da odgovorim i da li uopšte da odgovorim. Krenula sam da kucam poruku koju nisam ni smislila u glavi a onda mi je kafa iskipela. Potrčala sam ka šporetu i uhvatila se za metalnu dršku džezve koja je naravno bila vrela i opekla se. Bacila sam džezvu u sudoperu i brzo gurnula šaku pod ledeni mlaz vode.

Gledala sam svoj telefon na stolu, chat sa Aleksejem je i dalje bio otvoren a tastatura spremna za odgovor. Vratila sam pogled na šporet umrljan kafom i svoju polu ispečenu šaku.

Možda je ovo znak da mu ne odgovorim...

Poslušala sam glasić u svojoj glavi i samo izignorisala poruku.

Sigurno će odustati kada shvati da ne želim da mu odgovorim...