Pod Nebom Grada Anđela

28. Poglavlje

Kao da svadba nije bila dovoljna, pa je i ručak morao da se pravi tri dana posle iste, što je značilo da su svi morali za istim stolom da sede. Kjari je bilo teško pomisliti da je morala ponovo sedeti sa porodicom Novikov, iako joj je srce uzbuđeno lupalo i davalo potpuno drugačije signale za razliku od razuma.

Već puna tri dana ne može da dođe sebi i iz glave izbaci te divne reči koje su sišle sa njegovih usana. Tako bi volela ponovo da ih čuje. Kad god se priseti, a to je često, na njenim usnama je maleni osmeh, zbog koga prekori sebe i upozori. Nije mu uzvratila, a tako je htela. Naravno da ga je volela i mogla je da vrišti te reči na sav glas, ali ih nije zaslužio. Međutim, to nije menjalo njena osećanja i mrzela je sebe zbog toga. Da, smekšao ju je na kraju, ali se još malo nije dala. Morala je biti jaka.

"Zašto je imalo potrebe za ovim ručkom?" gunđala je Beata pored nje i malo mrko gledala u pravcu Filippa i Marjam koji su ovo i organizovali u njihovom novom stanu.

"Bar se pravi da si srećna zbog toga", prekorila ju je Kjara koja takođe nije bila srećna zbog ovoga, ali se bar smeškala kad god ju je mladi bračni par pogledao. A šta je mogla? Njeni su, morala je ispoštovati.

"Ne mogu da se pravim. Trebala sam lepo da ostanem kući. Dovoljno je venčanje bilo", malo je glasnije rekla, zbog čega se Kjara glasno zakašljala i drmnula je nogom kada ih je Filippo pogledao.

"Preživećemo, Bea i mnogo veće stvari jesmo", ironično se nasmejala, a onda okrenula glavu prema ulazu kad se na njima pojavila glava Novikovih - Vladislav.

"Dobar dan, svima", pozdravio je sve koji su bili na okupu, osim Daniela koji je nedostajao, a imao je obaveze. U poslednje vreme ga i nije bilo tako često. Iselio se iz kuće u kojoj su bili, što je i bilo podrazumevano čim su on i Beata podneli papire za razvod. Kjari je to palo teško, jer ga je smatrala kao ocem, i još uvek ga tako smatra. Imala je utisak kao da joj se rastaju rođeni roditelji.

Nesvesno, Kjara se izvirivala da ugleda tog prgavog muškarca koga je do skoro zvala svojim, ali su svi ušli osim njega. Osetila je razočarenje u sebi koje je morala da prikrije na svome licu i pregrize jezik da ne pita gde je. I kad su se svi smestili na svoja mesta, niko nije spomenuo gde je on, samo je ostalo prazno mesto preko puta nje. Gledala je u tu praznu stolicu i poželela da zaplače. Koja je ona glupača. Zašto nije sebi dozvoljavala da bude srećna?! Zar je imalo bilo šta važnije od toga? Zar je jedan ponos mogao biti veći od ljubavi i njih samih? Nekada su ljudi bili tako glupi, baš kao i ona sada.

"Da li smem da pitam ko je bio kuvar?" upitao je Gordej, gledajući u svu silnu hranu na stolu koja je zaista očaravala, čak i pun stomak je morao da se čuje.

"Moja malenkost, naravno", pohvalila je Marjam koja je po rečima Filippa bila izvrsna kuvarica i domaćica, a to su mogli da potvrde i iz priloženog. "Mada mi je pripomogla i Beata", nije ni nju izostavila, zbog čega se Bea osmehnula i shvatila da joj je ta devojka prirasla srcu.

"Da li ste se oporavili od venčanja?" upitao je Vladislav, pa prošarao pogledom preko svih njih.

"Nismo još uvek", dobacila je Kjara i tako stvarno mislila. Ne na svoje pijanstvo, već na samog Matveja i njegovo izjavljivanje ljubavi, mada oni to ne znaju.

"Slažem se. Ubio sam se", progunđao je Sergej, podržavši Kjaru koja mu se osmehnula, a on izgledao kao da je i dalje mamuran od tog dana.

"To je tako kada ne znate da ograničite unos alkohola u tim godinama", prekorila ih je oboje Natalja, pa brzo bacila pogled na Kjaru koja ga je spustila prema svom tanjiru.

"A gde je Matvej?" napokon je neko upitao, a Kjara je želela da skoči i izljubi Marjam jer je ona bila ta.

"Iskrsle su neke obaveze, ali uskoro će nam se pridružiti", odgovorio je Vladislav umesto Natalje koja je krenula nešto da kaže, ali je samo zaćutala. Kjara ih je pratila pogledom i videla njihove poglede u kojima je shvatila da se nešto dešava. Šta je bilo sa Matvejem?