Pod Nebom Grada Anđela

Uvod

Čula je u svojim ušima buku koja se širila oko nje, ali nije mogla da oseti svoje noge koje su klecale sa svakim svojim korakom. Približavala se mestu koje joj je ulivalo strah, dok joj je pogled bežao preko podivljale rulje koja je uzvikivala imena od kog joj je jedno posebno preseklo dno stomaka da se zapitala da li uopšte može nastaviti dalje.

Koliko god se trudila da ne poklekne, nije mogla da se prilagodi svima njima. Na sve načine se videlo da ne pripada tu, da joj je strah obuzeo telo i da je izgledala tako sićušno naspram svih njih koji je zapravo nisu ni primećivali, jer su bili previše zaslepljeni željom za borbom koja je svakog trenutka trebala početi.

A kada se njen pogled zaustavio na razvijenom i istetoviranom telu prkosnog rusa koji će joj izgleda doći glave, ali na sve načine, nije mogla doći ni do vaduha. Kao prikovana je gledala potpuno drugačiju osobu u tom ringu koji nije otkrivao ništa lepo niti naivno. Mogla se zakleti da joj pred očima stoji podivljala životinja umesto čoveka, željna borbe i pobede.

A kada se njegov pogled u masi muških tela zaustavio na njoj, osećala se kao da gubi tlo pod nogama. Njen pogled je tonuo, ona je tonula sve dublje shvatajući gde se našla i među kakvim ljudima. Stajala je kao prikovana ne znajući da li da beži ili ostane, jer je u tom istom trenutku znala da koliko god ode daleko, ovo će biti deo nje. Nije imalo nazad. On je životinjski zauzimao svaki delić nje i želeo ga samo za sebe, a što je još gore, i sama je želela isto - da pripada tom rusu koji joj je obrnuo život za trista šezdeset stepeni.

Njeni strahovi su polako postajali stvarnost. Njen život je polako postajao nešto potpuno drugo. Ono od čega je celog života bežala, sada je sustiže. Nikada nije želela da se nađe na ovakvom mestu i među ovakvim ljudima, jer ona nije bila takva, nije bila devojka bez straha. Celog života je bila dobra, sve dok on nije ušao u njen život i pokazao joj potpuno drugu stranu - onu za koju se plašila da će joj se svideti.