Stuck in Marriage

Chapter 4-"King and Queen?"

E sada je ona postala svesna realnosti. Ona je udata? Šta? Ima burmu na ruci? Normalna devojka bi bila srećna što ima nekoga ko će biti tu,uz nju. Ali ona nije obična devojka. Ona je princeza. Dobro sada Kraljica. Ona nije kao sve.Ona voli samoću. Baš kao što i ja volim. Ali,ja nisam bitna. Ja sam samo tu da bi Kraljici Katlyn Tomlinson i Kralju Louisu Tomlinsonu samo malo pogoršala živote time što ih spajam. Ili poboljšala? Radim li pravu stvar? Vreme će otkriti.

Po mojoj prоceni,imali smo oko 80 gostiju. I,naravno svi oni posle ceremonije venčanja moraju prići i čestitati mladencima. Svi. Odjednom. Pre,mislila sam da je osamdeset ljudi ništa. E sad shvatam koliko je to. U proteklih sat vremena a mislim i više,izgovarala sam reči tipa 'Hvala.' , 'Hvala Vam puno'... I to naravno sa ogromnim osmehom na licu. Imam osećaj da su mi se usta ukočila i ruka zaledila pošto je celo vreme u jednom jedinom položaju. Mrzim venčanja. Svoje pogotovo. Nisam mislila da ću i to dočekati. Baš sam (ne)srećnica. Posle svih osamdeset gostiju konačno,kada pomislim da sam našla imalo vremena za sebe iza mene se stvara moj muž. Ej to čudno zvuči čak i u mislima. Ne,to zvuči grozno. Bila sam okrenuta leđima pa se okrećem i sudaram se sa njim. Doslovno se zabijam u njegova prsa. Toliko sam niska i mrzim sebe zbog toga. Toliko puno. Čujem da se smeje da se brzo odmaknem i stavim svoju ledenu masku. Za njega to je pravo lice. Drugo neće dobiti.
"Odmakni se od mene,kretenu jedan. Šta misliš da si!?" Vičem i baš me briga. On mene može na silu da ženi ja mogu da vičem koliko hoću.
"Prvo ne viči i smiri se. I kako vičeš toliko,ovde ima drugih ljudi. A sada,nabaci taj tvoj bezosećajni osmeh i uhvati me za ruku jer moramo na ručak sa tvojom porodicom." Da li ja ovde izgledam kao pion u šahu oa da može da me pomera pi njegovoj želji? Jel on ima mozga!? U međuvremenu on poteže za mojom rukom a ja je samo refleksno izbegnem. Alergična na njega.
"Ti mi nećeš govoriti šta da radim i ti nisi moj gazda! Da li ti je jasno! Pomeri se od mene!"
"Hej,hej! Samo me jebeno uhvati za ruku pa nemoraš ni da me gledaš tokom ručka! Ovde ima ljudi koji nas poznaju u neće progutati da smo se venčali iz ljubavi! Samo te molim da prestaneš da se nerviraš toliko!" Glasno viče i na silu mi uzima ruku i stavlja je u svoju i isprepleta nam prste. Skot! Počinjemo da hodamo ali se ja uporno vučem i otimam.
"Ne preplitaj nam prste skote!"Ja ovde igram igru i ja postavljam pravila.
"Ljudi gledaju,Kraljice Tomlinson."
 Kako me nazvao? Tomlinson? Kako uopšte sme da kaže tako nešto? Ou,ja sam udata to znači da sam promenila prezime. Ode moje divno Reed prezime u propast. Stavljam na lice osmeh i mislim da će se usta u jednom trenutku zalediti i ostati u takvom položaju. Previše smeha definitivno. Nevoljko idem sa njim,tačnije se vučem iza njega jer ne mogu gledati sva ta lažno nasmešena lica koja samo mene čekaju.Idemo punom parom na taj ručak. Udaljavamo se iz dvorišta i idemo ka ulazu u dvorac. Ovo napetije ne može biti. Niko od nas ne usuđuje se da kaže ijednu reč,već samo ćutimo i hodamo. Držeći se za ruke i ne isprepletanih prstiju. Neće on mene držati kao da sam neki pas na uzici. Okrećem se ka njemu i gledam ga iz profila. Razbarušena braon kosa kao da se uopšte nije trudio da je sredi. Samo ustao i krenuo. Na sebi ima svečano odelo. Opet se vraćam na njegovo lice i vidim da ima pogled u daljinu. Ovaj put ozbiljan pogled. Da li ga je neko razljutio. Nadam se da sam ja. Kako samo volim da mučim ljude. Posle jedne veoma veoma naporne šetnje dolazimo u salu gde je postavljeno puno okruglih belih stolica sa četiri do pet stolica oko njih. A u sredini jedan veći sto oblika pravougaonika koji ima postavljene po dve stolice sa svake strane. Sedećemo jedan do drugog i to mi se ne sviđa. Uopšte.
  Moramo da se ponašamo kao da se volimo.Sedam dok mi on džentlmenski izvlači stolicu a ja ga samo ljuto pogledam i okrenem glavu u stranu.Sedne do mene i počinje raygovor sa mojim roditeljima.Ne nameravam da se uvlačim u to.Kolutam očima čim čujem glas svoje majke.
"Kada završimosa ovom ceremonijom,vas dvoje idite na drugi kraj zamka i uđite u tu kulu. Tamo imate maleni vrt sa cvećem,imate pomoćnice koje će vam spremati hranu i imate veliku sobu,tamo ćete spavati i mi vam nećemo smetati jer va treba malo privatnosti."
"Izvinite,kraljice..."
"Oh soba je predivna! Spremala sam i uređivala tu sobu.Ta soba ima jedan od najboljih pogleda u celom kraljevstvu.Možete videti deo palate i šta je unutar nje,a možete videti i šta je van zidina.Očaravajuć pogled."