Give me a chance

Untitled Part 27

Obuvam tirkizne starke dok se smješkam Zaynu koji me čeka ispred vrata.Danas smo se dogovorili da idemo u luna park i poslije toga provjerimo rezultate testova.Iskreno,silazim niz stepenice veoma sporo u nadi da će Harry naići jer čeznem za njegovim pogledom.Pogledom od kog se sva počnem tresti,koji prodire u dubinu mene.Odmahnem glavom,onako za sebe i uhvatim Zayna pod ruku dok on otvara vrata zgrade.Pribijem se uz njeg jer puše neki hladan vjetar i stavim pramen kose iza uha."Jesi li uzbuđena?"-Zayn me upita i ja kliknem s osmijehom iako baš nisam.Znam da sam kriva što sve ovo uspoređujem s onim sto smo Harry i ja imali jer tako nikada neću moći zaboraviti,ali trudim se.

"A da idemo pješke?"-upitam Zayna koji je već krenuo prema svome autu. "Okej,odgovara mi."-osmjehne se i vrati ključeve u džep.Primijetila sam Monicu kako nam prilazi s druge strane ulice i zaista nemam volje ni želje da razgovaram s njom."Ipak bi da idemo autom?"-Zayn me upita i ja razvučem usne u ogroman osmijeh jer kao da mi je pročitao misli.Brzim koracima smo se uputili ka autu ignorišući njeno zazivanje.Prije nego sam zatvorila vrata njena ruka je uhvatila bravu i nisam se usudila zatvoriti ih jer bi ju uštinula."Što želiš?"-Zayn ju presječe i na trenutak je izgledala prepadnuto kao i iznenađeno. "Ja...moramo razgovarati Alysson.Molim te samo me saslušaj.."

"Bojim se da nemamo o čemu pričati,Monica"-kažem kratko jer se bojim da ću puknuti i da ću joj se nagovoriti svega.

"Daj,Alysson,nisam ti rekla iz razloga što znam da bi napustila Harrya i zato što znam da bi umrla poslije toga.."

"Monica,očito je da sam živa a napustila sam ga.I samo te molim da me ostaviš na miru,jer da si mislila na vrijeme o ovome, ništa od ovoga se ne bi dogodilo.Samo te molim sad,dođi..."-hvatam je za podlakticu i odmičem od auta jer ne želim da Zayn čuje."..samo ga udalji od svih sranja,možeš ti to.Isto tako te molim da ga udaljiš od mene,kako njega,tako sebe.Zbogom."

To je bilo sve što sam mogla reći a da ne zaplačem.Kvragu,koliko god željela da se udalji od mene,da ga ne vidim više,isto tako želim da se stvori ispred ovog momenta i kaže da će sve biti uredu i uvuče u svoj zagrljaj.Udahnula sam duboko da ne zaplačem i ušla u auto."Znaš što?Ajde da danas ne idemo u luna park,drugi put ćemo.Vodim te na jedno izvrsno mjesto."Klimnula sam glavom jer nemam volje za luna park,zaista,koliko god mi se išlo.

Nakon petnaest minuta vožnje gradskom cestom,skrenuli smo na neki šumski put i tako se vozili nekih dobrih pola sata.Stigli smo na kraj litice od koje me i sam pogled navraćao na povraćanje."Znaš,ovdje ćesto dolazim kad mi je potrebno da se ispušem.Dok otac nije poginuo,dolazio sam s njim.Sačekaj me sekundu."-rekao je i izašao iz auta prema gepeku.Ponekad se zapitam šta bi bilo da sam ostala tamo gdje sam započela novi život,da se nisam vratila i dodatno zakomplikovala stvari.Iz razmišljanja me prenu kucanje na vratima te sam izašla iz auta dok je Zayn palio cigaretu."Izvoli."-je bilo sve što je rekao prije nego što mi je pružio papir i olovku."Ovo je za što?"-upitam izgubljeno dok on otpuhuje dim. "Tu napiši sve svoje strahove,sve svoje brige,i sve svoje želje.Potom ćeš vidjeti što ćemo uraditi  s njima."Klimnula sam glavom i naslonila se na haubu auta.Svoje strahove,odakle da počnem jer se svega bojim.Prva stvar je ta što se bojim da će se ponoviti ono što mi je otac uradio,druga stvar je da ću zauvijek ostati bez Harrya i Zayna,treća stvar da neću položiti završni test...Nakon pola stranice ispisane strahovima i brigama,prešla sam na želje.Dugo sam gledala u papir,ne znajući šta da napišem.'Da sve s Harryem bude uredu.'-napisala sam nekako neuredno,jedva čitljivo.Da budem iskrena,to je moja jedina želja otkako sam ga upoznala."Gotova sam,Zazzie."Klimnuo je glavom i uzeo presavijeni papir iz mojih ruku.Izvadio je upaljač i potom ga zapalio."Sad,Alysson,kako ovaj papir gori,tako želim da i tvoji strahovi nestanu kao i ovaj pepeo koji vjetar raznosi,shvataš?-klimnula sam glavom i posmatrala papir kojeg je brzo nestajalo.Kada je sve izgorjelo,osjetila sam čvrst zagrljaj,poput onog koji mi je Harry nudio.Zagnjurila sam lice u Zazzievo rame,i par puta,tiho,ponovila 'hvala ti'."Jesi sad spremna za rezultate?"-pitao je,šireći usne u ogroman osmijeh."Naravno."-uskliknula sam i doslovce utrčala u auto.Ubrzo smo stigli do škole,koja je bila zaključana."Kvragu,nismo valjda zakasnili?Što sad da radimo?"-očajno sam upitala Zayna koji me gledao kao da se izvinjava."Djeco,ako želite rezultate testova,na stražnjim vratima su zalijepljeni."-rekao je domar i otišao s nekom kantom.Lice mi se ozarilo i bukvalno sam otrčala ka stražnjem dijelu škole.I prije nego što sam našla svoje ime,potražila sam Harryevo.I nije prošao.Bio je daleko ispod ranga.Teško mi je palo i činjenica da smo Zayn i ja prošli me nimalo nije usrećila."Ljubavi,pa prošla si!"-Zayn je povikao dižući me visoko u zrak.Sve što sad mogu da mu ponudim je lažni osmijeh kao i zagrljaj."Čovječe,nisam mislio da ću proći,a vidi me,odmah iznad crte."-Zayn je očito bio presretan i na svu sreću nije primjećivao moje sjebano raspoloženje.Sjeli smo u auto i napokon se uputili kući,jer sve što sam željela je da se ovaj dan završi.Zaynova metoda nije nikako pomogla.Upalila sam radio,dok je Zayn u pola vožnje čačkao po mobitelu.Kako može biti ovako neodgovoran.Svjesna sam da Harry u vožnji radi mnogo gore stvari,ali,opet me nervira sve ovo."Čuj,odbacim te do zgrade,i imam nekog posla,dođem večeras,važi?"-kao i uvijek,opet klimam glavom jer će mi goditi samoća nakon svega."Jesi uredu?"-upita kad stignemo."Naravno,samo sam umorna.Iscrpila me ova vožnja,kao  i razgovor s Monicom."

Klima glavom i utiskuje mi jedan poljubac u obraz prije nego napustim vozilo.Svraćam u prodavnicu i kupujem sebi malu flašu kole kao i čips.Imam potrebu otići na krov zgrade i razmisliti o svemu po ko zna koji put.

Dok iz džepova vadim ključ u namjeri da uzmem duks,jer je gore dosta hladnije primijetim Harrya koji sjedi ispred mojih vrata držeći u rukama ono isto pismo koje sam mu ostavila ispod vrata."Alysson,pobogu,gdje si do sad?"-upita me nervozno,dok ne znam što da mu odgovorim."Išla sam do škole da provjerim rezultate.Pao si,Harry i uništio sebi šansu za koledž.Uništio si i to,kao i sve do sad."-hladno govorim dok stavljam ključ u bravu."Jebeš to,Alysson,stani,molim te."-tiho govori spuštajući mi ruku sa šteke."Što želiš,Harry?"-upitam nešto tišim tonom od  njegovog,jer ne želim da susjedi čuju i potom prenesu mami."Još jednu šansu,ljubavi."-nasmijem se ironično,dok mi srce poigrava jer je to sve što želim ovih dana."Apsurdno,Harry.Koja je to šansa već?Ne znam ni sama.Koliko god ti ja praštala,davala šanse,ti se ne mijenjaš,samo postaješ gori."

"Alysson,kunem ti se,bit ću bolji.Mijenjam se.Izašao sam iz posla,prestajem sa svime,kunem se,otići ću na popravni,moliti,proći ću uz tvoju pomoć,otići na koledž,sve što želiš,samo mi daj šansu da porazgovaramo makar..."

Ova obećanja mi ne zvuče prazno,zvuče obećavajuće,on zvuči pokajnički.

"Dobro,Harry,penji se na krov,gore ćemo razgovarati,samo da uzmem duks,i ponesi ovo gore."-nasmije se i ode uz stepenice dok se premišljam da ostanem u stanu i da ne odem gore,uopšte.Ali to mi nema apsolutno nikakvog smisla,te na brzaka oblačim duks i zaključavam stan.

"Tu sam."-kažem kratko te se on okrene,tapšući mjesto pored sebe.Sjela sam šutke i navukla rukave na šake.Jesam li prije spomenula koliko to volim?Očekivala sam da će Harry početi,no i on je kao i ja šutke gledao u daljinu."O čemu si htio da pričamo?"-odlučim započeti konverzaciju,jer nema smisla da sjedimo tu kao dva retarda. "O nama,Alysson.I želio sam da ti se izvinem jer pojma nisam imao kroz šta si prošla.Samo,tu noć,taj jebeni gad,James se toliko toga nagovorio,izludio me da nisam imao kontrole,nisam ono mislio..."govori gledajući me u oči,dok ja stalno skrećem pogled na njegove usne jer ih tako silno želim osjetiti na svojima."Uredu je."-kažem tiho,ali to stvarno želim."To znači da imam još jednu šansu koju neću prokockati nikada?"-nasmijem se i klimnem glavom dok me on grli onako kako on zna.I da napomenem da onaj Zaynov zagrljaj nije ni približan,iako sam mislila da jeste.Odmaknuo se od mene i iz džepa izvadio prsten i upitno me pogledao."Pusti sad to,Harry.Rano je i ne želim da opet sve izgubimo jer žurimo.Ovaj put idimo polako."-sad sam očekivala gomilu riječi izgovorenih u afektu bijesa,ali nije ih bilo.Dobila sam rečenicu punu razumijevanja,što iskreno nikako nisam očekivala.

"Isto tako,Harry,molim te,da ovo sad držimo u tajnosti.Zbog moje mame,a i Zayna.Nakon onoga što si mu uradio,makar to zaslužuje."Frknuo je,ali se složio,jer kako reče,ne želi da izgubi ovo šansu.A i ja se iskreno nadam da neće uprskati....