Kada je Louis otišao popela sam se na sprat i uzela jaknicu iz sobe. Obukla sam je, navukla patike i krenula napolje da prošetam.
Kako je sve ovo čudno, a opet tako lepo. Imam brata! Osećam se ispunjeno, nisam više sama, imam porodicu, Louis je od sad moja porodica.
On je tako nežan. Ima divne oči i glas anđela. Poznajem ga tek 2 sata, a volim ga kao da se znamo čitav život!
Došla sam do parka. Ušla sam u njega i na jednoj klupi sakrivenoj ispod dva drveta videla sam Nialla. Jedva se video od drveća koje je ga sakrivalo.
Šta će on ovde?! Opet se viđa s nekom?
Bes je rastao u meni. Prišla sam malo bliže i sakrila se iza jednog drveta par metara iza njega. Prišao mu je neki tip, tamna odeća, tamne naočare za sunce, smeđa uzdignuta kosa. Osvrnuo se par puta oko sebe te mu pružio neku kesicu. Niall ju je brzo strpao u džep. Koliko sam mogla videti, u kesici je bilo nešto belo.
Da nije droga? O ne, šta ako se Niall drogira?!
Ipak on je kriminalac, šta sam očekivala?!
Onaj dečko je otišao, a Niall se digao sa klupe i krenuo negde. Odlučila sam da ga pratim.
Izašao je iz parka i skrenuo u neku uličicu. Krenula sam za njim. Stala sam na uglu te uličice i provirila. On je stajao dosta dalje od mene sa jednim, zgodnim moram priznati, dečkom. Taj dečko je nosio kačket, ispod njega se primetila smeđa kosa, imao je farmerke, sivu majicu i košulju vezanu oko struka. Imao je duboke bele patike. Nisam mu videla lice, ali baš je zgodan.
Niall mu je pružio kesicu droge, predpostavljam. Ovaj ju je uzeo i izvadio pare iz džepa farmerki te ih dao Niallu. Rastali su se i Niall je krenuo u mom pravcu. Uspaničila sam se i brzo potrčala ka parku. Sela sam na neku klupu i pravila se kao da se ništa nije dogodilo.
Moram popričati s Niallom... Moram znati šta se dešava.
Za: Niall
Možeš li doći do parka?
Posle jednog minuta, otprilike, mi je stigla poruka.
Od: Niall
Naravno, malena. Blizu sam.
Za: Niall
Super, ja sedim na klupi u gornjem delu parka.
Od: Niall
Tu sam za minut.
Ugledala sam ga kako ide prema meni. Ustala sam sa klupe i krenula u njegovom pravcu.
,,Hey, Barb", zagrlio me je
,,Hey", uzvratila sam
Seli smo na klupicu. Prebacio je ruku preko mog ramena.
,,Um, moram ti nešto reći", započela sam razgovor
,,Reci, od mene ne moraš ništa da kriješ", osmehnuo se
Imala sam nameru da ga pitam o onome što se desilo pre par minuta, ali nisam mogla, plašim se ako pomisli da ga uhodim ili ako se naljuti.
Pa uhodila sam ga, na neki način.
Setila sam se kako da se izvučem iz ovog razgovora o njegovom poslu! Počela sam mu pričati o Louisu...
,,Znači imaš brata?", upitao je kada sam završila
,,Da, čudno, znam", rekla sam
,,Divno je što imaš brata", osmehnuo se
,,Jeste, baš sam srećna!", rekla sam
,,A šta je s tobom?", upitala sam ga
,,Šta sa mnom?"
,,Imaš li ti porodicu, brata, sestru? Pričaj mi o svom životu", odgovorila sam
,,Rekao sam ti da ću ti reći sve jednog dana"
,,Mislim da je sad pravo vreme"
,,Dobro", nezadovoljno je otpuhnuo, ,,ali nije neka priča"
,,Samo ti počni", uzbuđeno sam rekla
,,Pa živeo sam u srećnoj porodici, sve je bilo savršeno. Imao sam starijeg brata. On mi je bio nešto kao idol, uzor. Ugledao sam se na njega. Uvek je imao najbolje devojke, bio je okružen gomilom prijatelja, svi su ga obožavali... Otac je radio od rano ujutro do kasno uveče. Nismo ga često viđali, ali uvek se trudio da nam to nadomesti kupovanjem stvari koje smo želeli i putovanjima. Najviše sam voleo nedelje. Mama je pravila veliki ručak i otac je tada bio sa nama ceo dan. Smejali smo se, uživali. Sve je bilo dobro do jedne noći kad smo se vraćali sa letovanja. Bilo je kasno uveče i počelo je nevreme. Jedan grom je udario u obližnje drvo. Tata je naglo skrenuo i udarilo nas je kamion. Probudio sam se u bolnici. Kada sam pitao gde su mi roditelji i brat, rekli su mi da su poginuli u saobraćajnoj nesreći i da sam ja jedini preživeo. Ceo svet mi se tad srušio. Kad sam izašao iz bolnice morao sam se preseliti kod brata od strica. On je brinuo o meni. Ustvari, bolje reći nije brinuo... Počeo sam pušiti, piti i upao sam u loše društvo. Tako sam upoznao Zayna, Harryja i ostale iz ekipe i evo sad radim to što radim... Rekao sam ti nije neka priča", završio je
,,Žao mi je, Niall", rekla sam
Ovo me je baš pogodilo...
,,Ma sve je ok, zadovoljan sam sa svojim životom", slegnuo je ramenima
Krenula sam da ustanen sa klupe ali me je zaustavio stavivši ruku na moj stomak i povukao me nazad. Vrisnula sam.
,,Šta ti je?", brzo je upitao
,,Moj stomak", rekla sam
,,Izvini, skroz sam zaboravio", tužno je izustio
,,Uredu je", kazala sam i zagrlila ga
Počela sam da mu se približavam. Odjednom sam ga gurnula sa klupe i pao je na travnjak. Sela sam na njega.
,,Barbara, neko će nas videti, ovde ima male dece", šaputao je
,,Neće", rekla sam mu i nagnula sam se prema njemu
Poljubila sam ga, stavio je ruke na moj struk i produžio poljubac. Ima tako mekane usne.
Naš trenutak prekinulo je zvono telefona.
Namrštila sam se i odmaknula od njega.
Izvukao je telefon iz džepa i javio se.
,,Ko je to bio?", upitala sam ga kada je završio razgovor
,,Harry, moram ići, nešto se iskomplikovalo"
____________________________________
#Author'sNote
Ovaj deo ima samo 943 reči, ali verovatno ću napisati još jedan danas :D
Hvala vam za 1k pregleda!
Posebno hvala Narry_girl123 koja komentariše na svakom nastavku, ily ❤
Vote+Comment❤
