Preostali

7. poglavlje

"Mary?" Viknula sam. Okrenula se prema meni, nasmiješila se, a onda mi je mahnula. Hodala je prema njima. Htjela sam krenuti za njom, ali se nisam mogla pomaknuti.

Pogledala sam oko sebe. Stajala sam na zelenoj livadi, a iza mene je bila bijela kuća.

Ponovno sam pogledala prema Mary. Bila je obučena u plavu haljinu, baš kao i onaj dan kada su je uzeli.

To je jedino što se nikada ne mijenja u mojim noćnim morama.

"Vrati se, Mary." Prošaptala sam. "Molim te." Pala sam na travu. Rukama sam prekrila lice, ali nisam plakala. Nisam mogla. Svakim trenutkom je bila sve bliže njima.

Pokušavala sam doći do nje. Pokušavala sam ju spasiti, ali kao i svaki put, ne mogu.

"Ne." Viknula sam, ali prekasno. Jedan od tih čudovišta ju je primio za ruku. Još se jednom okrenula prema meni. Tužno me je pogledala.

Osjetila sam kako mi je jedna suza skliznula niz obraz. Obrisala sam ju, a onda sam ju pogledala.

Uvijek, prije nego što ju oni odvedu, kaže iste riječi, koje me svaki put iznova podsjećaju na to kako je nisam uspjela spasiti.

"Opet nisi uspjela Avy." Tiho je rekla. "Opet me nisi spasila." Otišla je sa njima, a ja sam gledala kako nestaju.

Otvorila sam oči, a onda sam uzdahnula. Majica mi je bila potpuno mokra. Pogledala sam na sat. Tek je prošlo osam sati. Prošla sam rukom kroz kosu.

Izgleda da su se moje noćne more vratile. Noćas nisam pila nikakve tablete jer sam mislila da se neće vratiti, ali sam pogriješila.

Ustala sam se. Otišla sam do ormara. Iz njega sam uzela bijelu majicu kratkih rukava i crne hlače. Presvukla sam se, a onda sam izašla iz sobe.

Svi su još uvijek spavali. Neću ih još buditi. Prvo ću napraviti doručak. Ušla sam u dnevni boravak, a onda sam otvorila vrata.

Izgleda da su se oni malo smirili, jer nisam vidjela nijednog vani. Ostavila sam otvorena vrata da uđe malo zraka, a onda sam otišla do kuhinje. Iz ladice sam izvadila stolnjak i četiri tanjura.

Otvorila sam frižider. Izvadila sam bocu sa vodom, namaze i mlijeko. Sa police sam uzela pahuljice, a onda sam napravila sendviče. Sve to sam stavila na stol, a onda sam zatvorila vrata.

Ušla sam u prvu sobu. Noah je ležao na krevetu, ali nije spavao. Čitao je neku knjigu. Čuo je da sam otvorila vrata, pa je zatvorio knjigu.

"Jutro." Rekao je sa osmijehom na licu. Uzdahnula sam, a onda sam ga pogledala. "Zašto se nisi ustao?"

Slegnuo je ramenima, a onda se ustao. Iz ormara je izvadio majicu kratkih rukava i hlače, a onda me je pogledao.

"Čuo sam da lupaš sa nečim u kuhinji, pa sam pretpostavio da radiš doručak, a meni se nije dalo ustajati." Rekao je. Preokrenula sam očima.

"Dobro." Rekla sam. "Obuci se, a onda dođi u kuhinju. William i Damian nakon doručka odlaze."

Klimnuo je glavom, a ja sam izašla van. Zatvorila sam vrata, a onda sam krenula prema drugoj sobi. Ušla sam unutra. William i Damian su još uvijek spavali. Nasmiješila sam se.

Damian je bio tako sretan kada je vidio tatu. Ni Noah ni ja nismo vjerovali da je William stvarno živ.

Došla sam do njih. William je polako otvorio oči, a onda me je pogledao. Nasmiješio se. Ubrzo nakon njega se probudio i Damian. Pogledao me je, a onda se nasmiješio.

Dotrčao je do mene. "Avery." Rekao je, a onda me je zagrlio. Nasmiješila sam se. "Dobro jutro. Nadam se da ste dobro spavali."

Damian se odmaknuo od mene, a William je klimnuo glavom.