❄ Samo Anabel ❄ [#bwwa]

2. - dnevnik

Početi ili ne? Bilo je dobro pitanje. Znao da to neće potrajati, ali ipak u ovom trenutku toliko silno je želeo napisati nešto.

Duboko je uzdahnuo te uzeo prvu hemijsku koju je našao i počeo pisati...

02.09.

'Pa drago čudo moje, moram ti napomenuti da sam stvarno u govnima čim zapisujem nešto.

Shvatio sam da ljudi zapravo pišu dnevnik jer nemaju osobu od poverenja. I naravno želim da ti napomenem da ću verovatno prestati pisati čim se ništa posebno ne bude dešavalo - čim se uklopim, bolje rečeno.

I da napomenem U GOVNIMA SAM. Tolikim govnima da ću poč. Postajem patetično govno koje je u govnima i ima grozan smisao za humor? O da.

Pokušavam se uklopiti u ovo društvo ali to neće biti moguće. Jer ja ne pripadam niti jednoj grupi!

Ajmo ispočetka:

Ne može se baš reći da imam društveni život, ali HEJ danas sam bio u kafiću! I ne idem sa udžbenikom napolje, i definitivno NE učim ceo dan!

Štreber, bogme, nisam, ali trenutno više bih želeo da jesam nego da ne pripadam nigde, ali otom potom.

Stvarno nemam neku strast prema duvanu i akloholu, i definitivno ne razbijam nekog kada mi dođe i kakav god izgledao retko sam viđao direktora!

Klošar nisam.

Da li je potrebno da komentarišem lepotice?

Mislim da ne.

Iako nemam pojma kako sam dospeo u ovu srednju, definitivno to nije sa stipendijom. (Kao što rekoh učenje... PA BOŽE JA NE UČIM)

Uzgled, dragi ( i trenutno jedini) prijatelju pokušao sam se združiti sa tim društvom. ALI – citiram „Previše si nisko pao kada si seo sa popularnom rajom za sto, zato gubi se."

I šta dalje reći? Učenicima sa stipendijom sam predmet sprdnje što automacki znači da ne pripadam tu.

Popularna raja je previše... popularna. I definitivno nisam osoba koja balavi za lepoticama i definitivno mi pare nisu sve na svetu.. i definitivno previše koristim reč definitivno ali da.

Nikad se nisam osećao ovako. Totalno sam izbezumljen. Uvek sam znao gde mi je mesto, ali danas je sve to postalo sranje, jer ja ne želim biti tamo gde jesam. Zapravo ja sam elita (iako ja nisam kao oni, ali koga briga kad sam među njima, svi misle da sam kao oni..eh), ali zašto se onda ne osećam tako?

Shvatio si o čemu govorim? Verujem da jesi.

I za kraaaaj (kao šlag na tortu):

Anabel.

Svi su znali ko je ona, ali im ipak ništa nije značila. Za njih je to bila samo (nebitna) Anabel, koja sedi za susednim stolom i čita bednu (naravno pod navodnicima) knjigu. Niko nije mogao da vidi nju. Onu devojku koja je tako puna sebe dok u poskocima šeta hodnikom, niko ne primećuje onaj sitni osmeh kada se nešto zanimljivo desi u njenoj knjizi.

Svima je bila nebitna, ali opet ona se ponašala kao da je to najmanje bitna stvar na ovom glupavom svetu gde su ljudi govna.

Tek danas sam shvatio da joj se divim, jer to je ona stvarno jeste posebna. Ona nije pripadala nijednoj grupi. Ona je pripadala knjizi.

Znaš razmišljao sam da počnem da pišem ali tada bi ljudi mislili da me treba strpati u ludnicu.

OH DA JA SAM BUDALA JER MI JE STALO DO TOGA ŠTA DRUGI MISLE O MENI, ALI REALNO KOME NIJE STALO? HAJDE TI, TI KOJI OVO ČITAŠ ZAR TE NE BI BAR MALO POGODILO KAD TI NEKO KAŽE 'IDI SE LEČI', trudio sam se da mi ne bude stalo... i ja imam dušu ne mogu se praviti da je nemam, stalo mi je. Bože šta ja pišem.