❄ Samo Anabel ❄ [#bwwa]

3. - okolina

„ Prijatelju dok sam jeo groznu picu iz Cool'a razmišljao sam o nečemu, zapravo o nekim stvarima koje su se desile vrlo skoro.

Neću ti više pisati. Neću ti prepričati taj čudan drugi septembar, jer previše se stvari dogodilo, previše je misterija otktiveno i previše je tajni nastalo.

Hajdemo to ovako da gledamo: Otišao sam u kafić ( koji se sasvim slučajno zove Cool ), popio koktu, otišao da gledam šugavu utakmicu, vratio se kući odlučio da ti pišem i onda... ne shvatam pojentu ovoga. Neke stvari jednostavno nosiću sa sobom u grob, neke stvari se ne mogu samo tako reći.

A ti moraš nestati.

Izvini prijatelju...izvini što ćeš postati pepeo. "

Cameron ostavi beležnicu, zajedno sa hemijskom, na noćnom stolčiću te sedne na udoban krevet. Duboko je uzdahnuo.

U sledećem trenutku Cameron je napravio facu kao da će svakog časa pustiti suzu, ali neočekivano on prasne u smeh. Onako iz srca.

Nije mu trebalo puno vremena da uzme beležnicu i krene pisati ponovo.

„ Nikog ovako nisam zeznuo još od osnovne.

Priznaj da si se primio, prijatelju. Naravno da se ništa strašno nije desilo drugog septembra i naravno da je to bio sranje dan.

Otišli smo do Cool'a i izgubivši pare gledao sam kako svi nešto jedu i pijuckaju.

„Cam, šta ćeš ti?"

„Ništa", rekao sam taman kad sam shvatio da nemam niti jedan dinar. Gledali su me sa žaljenjem. Verovatno su mislili da sam neki jadnik, koji uzgred nema para da kupi sebi picu.

Dok su (ne)lepotice, kako ih ja zovem, jele veoma polako i naravno koristile nož i viljušku, momci samo što nisu i tanjir pojeli. Izgleda da lepojke nije bilo briga što jedu kao seljaci, bitno da su tu pločice i lepo lice. Pih.

Nikad neću shvatiti ovu okolinu.

I naravno dok sam se budalasno smešio (ne znam iz kod razloga), Hazel mi je pala u krilo. Nespretno sam je uhvatio za struk da se ne bi srušila, jer ja sam dobar dečko, sećaš se?

Ona umesto da kaže nešto pametno samo promrmlja nešto na foru 'ne smetam ti?'

Ali druškane, nije ni sačelala da odgovorim već je svoju poveću guzicu promrdala i još više se navalila na mene. Nastavila je da priča sa ostalim devojkama tako sedeći meni u krilu.

Ew.

Bože koliko ta devojka ima kila? Ne znam. Ali znam da su moje noge bile mrtve posle nje.

Drugi nisu ništa govorili, i tada sam shvatio da je ovo kod njih normalna stvar. Došlo je još novih pitanja. Zašto sam ja ovde? Ko su ovi ljudi? U šta se pretvaram? O Bože.

I dok sam ja trpeo sve one bolove seljaci su se smejali, jeli i pili. Nije li to lepo? Ponekad stvarno zažalim što me je mama bar nekako vaspitala, da nije Hazel bi odavno završila na podu.

„Idemo, momci.", rekao je Stiles duk su drugi bez reči ustajali i kretali ka izlazu. Izgleda da je Stiles ovde neki glavni dasa... Šta on kaže tako mora biti.

Cool je bio svega nekoliko minuta pešačenja do školskog igrališta. Iako smo svi išli zajedno postojale su manje grupice. Stiles i ostali momci, koji su mu se svakodnevno uvlačili u bulju, išli su prvi. Iza njih je jedna većina lepotica pričala o markiranoj odeći i šmici dok je druga polovina pričala o momcima.