She changed me

Deseti deo

Tina's P.O.V

Dok se približavamo mojoj kući, sve mi je jasnije da sam ostavila Zayna u dobrim rukama. Ali bilo kako bilo, iskrena da budem, zasmetalo mi je na trenutak. Nisam u fazonu da moj bivši dečko mora da voli i juri samo mene, s obzirom da sam se i ja posvetila nekom, naravno da će i on, ali ne razumem kako je za ovako kratko vreme uspela da iz njega izvuče ono najbolje i da ga ovako nasmeje do suza. Iako ga poznajem tako dugo, samo sam jednom videla ovakav osmeh, i to baš sada. Znači li to da je pronašao pravog sebe sa devojkom lutalicom? Jer ako jeste, to znači da sam ja bila ona koja je njegovu dušu zarobila i ograničila pre mnogo godina.

Teško mi je da priznam, ali dok držim Nialla za ruku, polako gubim onaj osećaj pokornosti i gordosti. Moj se život sada svodi na svađe sa njegovom bivšom devojkom, ljubomorisanje, stalne svađe, ali bez uzbuđenja. Iako je prošlo samo nekoliko dana, izgleda da sam izgubila deo sebe. Najgore od svega je što mislim da je to vredno ljubavi koju osećam, ali ako postanem plačljiva, nesigurna klinka bez samopouzdanja, to bi nam moglo poljuljati izgradnju ove ljubavi, jer devojka koja nije sigurna u sebe, ne može biti sigurna ni u koga.  

"Ja samo da uzmem nešto", mahnem Zaynu i nepoznatoj crnki i uđem u kuću.

"Možeš li sama? Je li sve u redu?" On mi se približi i zabrinuto me pita.

"Naravno, bre", sad pogledam da li nas neko sluša i udarim ga po ruci, "je li, ko je ova? Ništa ne pričaš, stoko."

"Sve ću da ti kažem kad se budeš vratila večeras, obećavam", kaže mi uz osmeh i ja vidim da ova devojka nije pogrešan izbor, s obzirom da ga čini srećnim. 

Kada izađem, odmerim devojku koja stoji pred vratima i vidim da na trenutak spusti pogled, što znači da nije iz našeg "staleža". Daje utisak neke nežne i neiskvarene osobe, ali ne znam hoće li joj se isplatiti da bude takva pored Zayna. On je osoba koja ceni pravu ljubav, ali se često prepusti zadovoljstvima na koja ona sigurno nije navikla, niti smatra normalnim. 

"Po šta si išla?" Niall me pita kada se vratim i krenemo niz ulicu.

"Videćeš. Idemo na krov, tamo ću ti pokazati sve."

On klimne glavom, ali mi njegov pogled govori da ne želi ponovo da se penje i juri za mnom. No ja sam bila takva, neukrotive prirode, donekle i divlja. Mislim da mi to ne donosi ništa dobro, ali ni mirnoća takođe. 

Popnemo se na krov i sednemo jedno do drugog. On prebaci svoju jaknu preko mene, a ja se naježim zbog tog dodira i izmami mi osmeh na lice. Dosad sam morala da se borim sama za sebe, živela sam po Zaynovim standardima i učila njegove teorije, a sada kao da sve to polako pada u vodu dok kraj sebe imam muškarca koji je spreman da mi pruži svoju nežnost i ljubav. Kakva je ovo sudbina i šta kog đavola želi od mene? Nisu li svi ispiti do sada bili dovoljni? Ili moram još milion puta da ih prođem da bih svevišnjim silama dokazala da sam vredna svog postojanja? 

"Daj sada da vidim šta je to."

"Ovo", pokažem mu rukom na album sa svojim fotografijama, "je nešto što nikada nikom nisam pokazala. To su moje slike iz detinjstva, kada sam bila slatko i dobro dete, bez ikakvog potencijala da postanem bandit."

"Znači i taj period je postojao", on se nasmeje, ali ubrzo mu misli odlutaju i tačno znam da razmišlja šta je moglo da me navede da promenim svoj život tek tako. 

Stranica za stranicom, dok govorim Niallu šta koja slika predstavlja, vratim se u doba kada sam bila srećna i bezbrižna. Toliko sam želela da zauvek bude tako, ali očigledno da sam ja ona koja je poremetila svoj način života i preobratila se iz anđela u demona. Boli me sada dok gledam šta sam sve propustila i kako sam mogla da budem baš kao svi ljudi, bez ikakvih kazni, bez tuge i bola, bez samoće. Ali nije zanimljivo biti kao svi, možda je i bolje što je ispalo ovako.