DNA by:LoRa Styles

Part 23

  Srce mi je u tom trenutku zastalo. U sekundi mi je prošla samo jedna misao kroz glavu. Šta će Harry reći i pomisliti kada shvati da se Leo javio na moj mobilni? U tom naletu panike sam svom snagom prije nego što je Leo išta uspio da kaže ili primakne telefon uhu ugrizla ga za ruku, otrgnula se i uzela telefon s poda jer mu je ispao. Pogledala sam na ekran i vidjela da da se sekunde trajanja poziva već uveliko odbrojavaju. Brzo sam prekinula poziv i pogledala prema Leu. Bio je i više nego bijesan i krenuo je da mi uzme telefon ali sam izletjela iz sobe i otrčala u toalet. Zaključala sam vrata i sjela na pod. Skupila sam koljena i obamotala ih rukama koje su se tresle. U jednoj ruci sam čvrsto držala telefon kao da sam se plašila da će mi ga neko ponovo uzeti. Pokušavala sam da se smirim ali mi nije išlo. Šta ako je Harry nešto čuo? Šta ako je čuo zvuk koji je Leo ispustio u trenutku kada sam ga ugrizla za ruku? U trenutku kada je telefon zazvonio, toliko sam se uplašila da mi je ispao iz ruke. To je bio Harry. Uzela sam telefon, uzdahnula par puta, a zatim se javila.
: M-molim?
: Ariel!? Pa gdje si ti pobogu šta se dešava?! Znaš li kako sam se uplašio?!
U glasu sam mogla da mu osjetim ljutnju i zabrinutost u isto vrijeme.
Ariel: Ovaj...
#Harry: I zašto si mi prekinula? Kakvi su ono bili zvukovi? Ne odgvoaraš mi na poruku. Šta se dešava?
#Ariel: Polako smiri se molim te...
#Harry: Kako da se smirim?! Pa nemaš pojma kako sam se uplašio!
#Ariel: Pa znam ali...Tu mi je mali rođak i...Ovaj, on mi je uzeo telefon i počeo da se igra s njim i nisam mogla da ga uzmem. I na kraju je pao...I zato se ono čulo..T-to je to...
Ne mogu da vjerujem da mu ovako lažem ali moram. Šta sam trebala da kažem da mi je Leo u sobi i da mi je uzeo telefon i čitao naše poruke? Ne smijem ni da pomislim šta bi se onda desilo. Par trenutaka je ćutao, a onda je napokon progovorio.
#Harry: Samo to?
#Ariel: Pa d-da...Šta će drugo biti?
Mogla sam da čujem kako je izdahnuo. Vjerovatno je osjetio olakšanje. Stisnula sam oči ljuta na samu sebe i što mu lažem ali imam li drugog izbora?
#Harry: A dobro je onda...Valjda...
Valjda? Šta ako nešto sumnja?
#Harry: Pa gdje si sad?
#Ariel: U toaletu...
Mogla sam da čujem kako se nasmijao.
#Ariel: A štaaa?
#Harry: Hahha ma ništa. Zar je to jedino mjesto na koje si mogla da pobjegneš?
#Ariel: Hahah pa možeš zamisliti kako mi je.
#Harry: Držim ti palčeve onda.
#Ariel: Sumnjam da će mi pomoći ali hvala. Nego, šta ti radiš?
#Harry: Ma ništa. Dečki i ja imamo slobodan dan pa odmaramo i gledamo neke utakmice i to.
#Ariel: Aaa pa super. Kako su dečki?
#Harry: Ma super. Mislim Niall i nije baš ali eto...
#Ariel: Zašto?
#Harry: Nemam pojma, ne govori nam ništa ali je čudan posljednjih dana.
Odmah mi je kroz glavu prošla Vicky. Sigurno je zbog nje takav... i to je sve zbog glupog Roberta. A što je najgore od svega, ja sam ta koja bi trebala promijeniti tu situaciju s obzirom na ono što se dogodilo juče ali kako? Kako da joj to kažem, a da je ne povrijedim?
#Harry: Ariel jesi li tu?
#Ariel: Ovaj..Jesam, jesam. Nešto sam se zamislila. Ma proći će ga...Možda je samo malo umoran i to je to.
#Harry: A nadamo se iako nikada prije nije bio takav.
Tada sam osim Harryevog, mogla da čujem još neke glasove.
#Ariel: Ko je to?
Harry se nasmijao.
#Harry: Ma dečki.
#Ariel: Šta kažu?
#Harry: Ma pusti ih..Zezaju nas.
#Ariel: Koga?
#Harry: Pa nas dvoje.
Mogla sam da čujem škripanje vrata. Pretpostavila sam da je Harry prešao u drugu sobu.
#Harry: E tako.
#Ariel: Oni znaju?
#Harry: Šta?
#Ariel: Pa za nas dvoje?
#Harry: A to. Pa da. Mislim rekao sam im ali oni neće..
Prekinula sam ga.
#Ariel: Ma uredu je. I ja sam rekla Em, Vicky i Jenn. Uredu je.
#Harry: Znaš, morao sam nekome da se pohvalim da si mi ti djevojka.
#Ariel: A je li?
#Harry: Mhmm..
Tada sam ponovo čula neku buku.
#Ariel: Šta je sad?
#Harry: Provaljuju mi na vrata, hahaha.
#Ariel: Hahahah o moj Bože. 'Ajde idi dok je vrijeme.
#Harry: Hahhaha ma budale.
#Ariel: 'Ajde čućemo se onda večeras. I pozdarvi dečke.
#Harry: Hahha hoću. Pozdravi i ti rođaka.
#Ariel: Ovaj..H-hoću naravno.
Kiselo sam se nasmijala pokušavajući da prkrijem drhtavost u glasu koja je nastala dok sam mu govorila da ću pozdraviti rođaka. Oduvijek sam se nervirala jer tako loše lažem. Mislim da ću itekako morati poraditi na tome.
#Harry: Vidimo se Julija.
#Ariel: Vidimo se Romeo.
#Harry: Kovrdžavii...
Nasmijala sam se i prekinula. Stavila sam telefon u džep i duboko uzdahnula.Ponekad se osjećam tako usamljeno..Ne postoji ta osoba u mom životu od koje nešto ne krijem i ponekad je jako teško nositi se s time. Jednostavno nekad imam potrebu da nekoga zagrlim iz sve snage i ispričam mu sve ono što osjećam i što krijem bez straha da će se nešto loše dogoditi. Nažalost, to je za sada nemoguće. Polako sam se ustala sa poda i prišla lavabou. Umila sam se, a zatim naslonila rukama na ivice lavaboa i pogledala se u ogledalo. Nekada samu sebe ne prepoznajem. Uopšte više nisam ista ona Ariel..Potpuno sam se promijenila. Zaljubila sam se. Počela sam da vjerujem u 'Romea i Juliju' što sam mislila da je prosto nemoguće da se desi.Imam dečka, a on je ni više ni manje član najpopularnijeg benda na svijetu, a usto moramo i da se krijemo. Glavni uzrok tome što je naša veza tajna, jesu moji roditelji koji bi zapravo trebali da budu oni koji nas podržavaju...Krijem od najbolje drugarice da me je njen dečko skoro napastovao jer ne znam kako da joj to kažem, a još je u nju zaljubljen najbolji prijatelj od mog dečka. Tu je i Leo koji svim naporima pokušava da uništi moju i Harryevu vezu iako ne zna ni da smo zajedno, a prinuđenda sam da van sekcije provodim vrijeme s njim. I uz sve to svako malo se niotkuda pojavljuju 'ajmo ih nazvati prijeteće poruke upućene meni. Život mi se sve više pretvara u neki film ali što je najgore nisam sigurna da li će biti sa srećnim završetkom...Jedino što su svemu ovome ne bih mijenjala jeste moja veza sa Harryem ma koliko ona bila komplikovana. Jer svi srećni trenutci u zadnje vrijeme mi se dešavaju samo kad sam u njegovom društvu. Osim toga, moji osjećaji prema njemu iz dana u dan postaju sve dublji, a nadam se da je i kod njega tako. U ogledalu sam mogla da vidim privjesak koji se njihao na ogrlici oko mog vrata. Polako sam ga obuhvatila rukom i poljubila pritom zatvorivši oči. On em uvijek podsjeća na Harrya i imam osjećaj kao da je on tu pored mene. U tom razmišljanju me je prekinulo pomijeranje šteke (kvake) na vratima. Okrenula sam se.
Mama: Ariel jesi li ti unutra?
Prevrnula sam očima, pogledala se još jednom u ogledalo, uzdahnula, a zatim krenula prema vratima. Usput sam stavila privjesak ispod majice kako ga mama ne bi primijetila. Otključala sam vrata i otvorila ih. Ispred je stajala mama sa veoma ozbiljnim izgledom lica. Jednu obrvu je podigla i stavila ruke na bokove tako da je prosto podsjećala na one mrgude od nastavnika.
Ariel: Šta je mama?
Mama: Zašto si ostavila Lea samoga u sobi?
Uzdahnula sam.
Ariel: Jao izvini mama nije se valjda mnogo uplšio? Mislim nisam znala da još uvijek vjeruje u čudovišta ispred kreveta. Pretpostavljam da ti je došao plačući pa si ga morama milovati i dati mu čašu toplog mlijeka da se smiri.
Mama: Ariel Jones!
Ariel: Zašto imaš potrebu da izgovoriš moje puno ime i prezime kad si ljuta?
Mama: Zato što si nepodnošljiva!
Kreenula samniz hodnjik, a ona za mnom.
Ariel: Isto kao i ti.
Mama: Ja samo od tebe očekujem da budeš pristojna prema Leu.
Zastala sam i okrenula se prema njoj.
Ariel: Samo to?
Ćutala je jer je znala da nije tako. Ona naravno očekuje da ja budem u vezi sa njim, a to je definitivno još jedan njen neostvareni san.
Ariel: Tako sam i mislila, a sad me pusti molim te.
Mama: A on se tako trudi oko tebe.
Ma možeš misliti. Da mi je znati šta bi pomislila o njemu da je vidjela ciijelu onu predstavu od maloprije.
Ariel: Ma po čemu si to molim te zaključila?
Mama: Pa jesi vidjela kako je ljubazan...Čak je promijenio i stil oblačenja, a to je sigurno zato da bi se tebi više svidjeo. Jesi vidjela kako mu ono dobro stoji?
To je bilo definitivno nešto što me je iznerviralo do kraja. Kao prvo on koopira Harrya! A kao drugo za Harrya to nikad ne bi rekla. U njeoj glavi postoji samo Leo, Leo i Leo. Iznervirano sam uzdahnula i krenula prema vratim sobe.
Ariel: Hoćeš li me molim te samo pustiti da ovo paenje privedem kraju pa ga onda lijepo vodi u butik sa sobom ili gdje 'oćeš pa ga oblači kako hoćeš. Ali imaj na umu da se on meni nikada neće svidjeti!
Mama: E pa vidjećemo.
Ljutito je otišla niz stepenice, a ja sam ostala širom otvorenih usta od šoka jer ne mogu da vjerujem da jedno ljdsko biće njenih godina može da izgovori toliko gluposti u jednom danu. Stajala sam ispred vrata i uzdahnula par puta prije nego što sam ušla. U ovome trenutku bih radije voljela da je unutra taj poludjeli mali rođak koji uopšte ne postoji nego Leo. Polako sam ušla unutra. Sjedio je na krevetu oslonjen bradom na ruku koja mu se nalazila na koljenu. Gledao je u mene. Ja sam samo prošla pored njega i ne gledajući ga u oči i sklonila scenario na stranu. Gledala sam u jednu tačku bez ijedne riječi. Nakon možda minuta šutnje, napokon je razbio tišinu.
Leo: I šta? Ovako ćemo provesti veče?
Ariel: Pa sigurno en planiram sad da s tobom razgovaram kao da smo najbolji prijatelji.
Leo: Pa to nisam ni očekivao.
Pogledala sam prema njemu..
Ariel: Nego šta si onda očekivao?
Slegnuo je ramenima.
Ariel: Ti stvarno nemaš pojmq u kakvog si se divljaka pretvorio.
Leo: Sigurno nisam veći divljak od onog kretena.
Ariel: Ako misliš na Harrya, on nije kreten.
Leo: Upravu si. To je preblaga riječ za njega.
Ariel: Daj Leo prestani molim te!
Leo: 'Ajde reci da nije divljak! Prvo te odveze s autom u sred našeg razgovora. Ja te odvedem na večeru, on dođe i počne da me udara. Ja dođem sa svojima kod tebe na večeru i on se nepozvan pojavi niotkuda i onda me još napadne ponovo. Na kraju me presretne ispred vlastite kuće i započne tuču! Šta on hoće!
Ariel: A nisi naveo razlog za to zadnje!
Leo: Šta? Uzeo sam ti glupu ogrlicu. I to je razlog za tuču?
Ariel: A zašto si to uradio?! On Leo možda povrijeđuje tebe ali zato ne povrijeđuje mene! Dok ti to uporno radiš!
Leo: Ja tebe povrijeđujem?
Pogledala sm ga šokirano.
Ariel: Tebi nije povrijeđivanje da mi otrgneš ogrlicu s vrata i da mi ostane ogrebotina? Tebi nije povrijeđivanje da me u vlastitoj kući držiš za ruku liježeš preko mene ko da sam taoc da bi pročitao poruke između mene i mog deč...
U tom trenutku sam se zaustavila shvativši šta sam upravo krenula da kažem.
Ariel: Mene i mog prijatelja...
Leo: Tebei tvog...?
Ariel: Prijatelja.
Leo: Ariel dobro znam šta si krenula da kažeš kao prvo. Kao drugo nisam nisam ni sam lud. Ta pročitao sam poruku u kojoj ti piše kakav ti je ukus sjaja. Otkad to 'prijatelji' znaju kakav je ukus prijateljicinog sjaja? To znači da se ljubite Ariel. Jedino ako nije gej pa ga i on koristi.
Stavila sam ruke preko glave i iznervirano izdahnula. Zatim sam ponovo pogledala prema njemu.
Ariel: Hajde idi molim te!
Leo: Idem ali samo da znaš neću tako lako odustati od tebe.
Dok je ustajao, primakao mi se i prije nego što sam mogla da se odmakne, poljubio me u ćošak usana. Okrenla sam glavu i obrisala usta rukavom. Izašao je, a ja sam bacila jastuk u vrata i ispustila neki neočičan zbuk u naletu bijsa. Mogla sam da čujem da su oni i mama nešto razgovarali, a zatim je napokon izašao. Prišla sam vratima i zaključala ih jer nisam bila raspoložena za mamina pitanja i potpitanja. Legla sam na krevet i stavila jastuk preko glave pokušavajući da zaboravim na sve ovo što se danas izdešavalo.
............... .............. ..............
_____Dan kasnije______
Emily, Jennifer, Vicky i ja smo sjedila na klupi u parku nedaleko od škole. Nastavnica latinskog nije došla u školu, tako da smo imali slobodan zadnji čas, to jest, pustili smo se ranije.
Jennifer: Kakve planove imate za danas? Ja ću se ubiti od dosade.
Emily: Mene je mama tjera da večeras vodim Lucy (njena mlađa sestra) u luna park.
Vicky: Ja idem u kino sa Robertom.
Odmah me je nešto presijeklo u grudima. Svaki put kada ga spomene, dođe mi dajoj kažem šta se dogodilo ali jednostavno ne mogu. Pogotovo zato što sam tu i ja u pitanju i kako da joj kažem da me je počeo ljubiti i takve stvari? To je jednostavno previše grozno. Tada mi je Emily stavila ruku na rame i trgnula me iz misli.
Ariel: Ha?
Emily: A ti Ariel?
Ariel: Šta ja?
Pogledale su me zbunjeno.
Jennifer: Pa kakvi su ti planovi za danas?
Ariel: A da, to. Pa ništa posebno,
Slegnula sam ramenima i tužno pogledala u svoje zelene starke koje su sada bile itekako prljave od prašine i zemlje koja se nalazila ispod nas.
Vicky: Pa kako? Gjde ti je Harry?
Ariel: Rekao je da ima neki intervju i neće moći da dođe po mene u školu. A osim toga, nema načina da se vidimo.
Tada me je Emily malo čvršće zagrlila i pribila uz sebe.
Emily: Nemoj se brinuti. Važno je da ste vas dvoje zaljubljeni golupčići. Nadoknadićete vi to kad-tad.
Ariel: A nadam se...
Tada smo čuli školsko zvono koje je dopiralo čak do nas.
Ariel: moram da idem. Ne želimd a moji nešto posumnjaju. Osjećam se kao neki zločinac na uvjetnoj kazni.
Ustala sam sa klupe, a njih tri su me tužno pogledale.
Jennifer: Sve će biti uredu, vidjećeš.
Uzdahnula sam i nasmiješila se.
Ariel: I hope so. Vidimo se cure.
Zagrlila sam se sa svakom i poljubila ih u obraz.
Mahnula sam im i krenula prema cesti s namjerom da zaustavim taxi.
...... ...... .......
Ležala sam na krevetu i slušala muziku. Bila sam jako loše volje jer od luče nisam vidjela Harrya. Samo smo razmijenili par poruka i to je to. On i dečki su davno završili sa intervjuom ali koje koristi kad se ne možemo vidjeti? Tada sam začula mamin glas.
Mama: Ariel! Ariel!
Prevrnula sam očima, smanjila muziku i izašla u hodnjik. Otiša sam do stepenica i nagela se preko njih.
Ariel: Šta je?
Tada sam je ugledala kako izlazi iz dnevnog sva sređena. Nije mi bilo jasno šta se dešava.
Ariel: Gdje ćeš?
Tada je za njom izašao i tata u odijelu. Pogledala sam ih zbunjeno. Podigli su poglede prema meni.
Tata: Zovnuli su nas da prisustvujemo nekoj predstavi kao počasni gosti u publici. Naravno nismo mogli da odbijemo.
S obzirom da su oni glumci (mada se sada i ne bave time), uvijek ih pozivaju da budu počasni gosti u nekim predstavama ali se to nije odavno dešavalo. Krenula sam niz stepenice.
Ariel: Pa zašto mi niste rekli?
Mama: Pa svejedno nam je. Ionako znamo da ne bi pošla sa nama.
Sjela sam na predzadnju stepenicu dok su oni počeli da se obuvaju. Pogledala sam na sat i vidjela da je 19:30h.
Ariel: Kad se vraćate?
Mama: Oko 22:00h tako nešto.
Tada mi je odjednom srce počelo kucati sve brže. Pala mi je na pamet sjajna i deja i došlo mi je da počnem skakati od sreće ali sam se ipak suzdržala i odlučila ostati smirena.
Ariel: Aham...
Mama mi je prišla i značajno me pogledala.
Mama: Pamet u glavu.
Prevrnula sam očima.
Ariel: A šta bih to molim vas mogla uraditi? Nije mi pet godina pa da slomijem nešto, a i nije uopšte hladno i nemam razloga da ložim vartu tako da ne mogu ni kuću zapaliti..Hmmm.Da vidimo šta još.
Tata: 'Ajde Ariel dosta s pametovanjem.
Mama: Mislimo mi na neke druge stvari.
Okrenula sam nervozno glavu na drugu stranu jer sam pretpostavila da misle na Harrya. Pa zar mi zaboga do sad nisu povjerovali? Mama se sagela i poljubila me u glavu.
Mama: Vidimo se.
Tata: Čuvaj se.
Ariel: Baaj.
Mislim da nisu uspjeli ni da zatvore vrata za sobom, a ja sam kao neki manijak skočila i potrčala uz stepenice (ako zanemarimo da sam dva puta skoro pala) i otišla u sobu. Zgrabila sam telefon sa kreveta i ukucala Harryev broj koji već odavno znam napamet. Hodala sam gore dole po sobi i grickala nokte, što nemam običaj da radim, dok se nije javio.
#Harry: Julija?
#Ariel: Eee Romeo?
#Harry: Eeej. Zar si me se toliko poželjela?
#Ariel: Ma ćuti budalo, šta radiš?
#Harry: Ništa, evo gledam TV i razmišljam o tebi.
Ponovo je imao onaj svoj zavodnički glas, a ja sam kroz cijelo tijelo osjetila žmarce.
#Ariel: Pa drago mi je...
#Harry: A ti ne razmišljaš o meni?
#Ariel: Harry prestani i dolazi kod mene!
Par trenutaka je ćutao, a zatim je napokon progovorio polmalo sumnjičavim glasom.
#Harry: Kako to misliš?
#Ariel: Pa lijepo. Sama sam kod kuće mama i tata se neće vratiti do 22:ooh!
#Harry: Dolazim.
Prije nego što sam bilo šta mogla da kažem, poziv je već bio prekinut. Već je krenuo ili šta? Ma kako god. Bacila sam telefon na krevet i sjela na prozor s nadom da ću što prije ugledati crni automobil ili barem frčkavu glavu.
Sjedila sam tu nekih 15-ak minuta ali se još ništa nije dešavalo. Mogla sam samo da vidim kako mala Elly bjesni i pretrčava ulicu kao bijesna dok njena jadna majka pokušava da je uhvati. Ponekad zaista žalim jadnu ženu. Nije joj lako. Iz sve te zadubljenosti su me trgnule nečije ruke oko mog' struka. Od šoka nisam mogla ni da vrisnem već sam se samo okrenula i susrela se sa blistavo zelenim očima i jednim savršenim i zavodljivim polusmiješkom. Mislila sam da će mi srce iskočiti iz grudi. Napola zbog straha, a napola zbog toga što vidim njega.
Harry: Hej Julija.
Obuhvatio me je oko struka i skinuo sa prozora.
Ariel: Pa...K-kako si ušao?
Harry: Trebala bi zaključavati zadnja vrata.
Prije nego što sam išta mogla da kažem, pribio me uza zid i počeo najstrastvenije moguće ljubiti. Nisam željela da prekidam taj poljubac jer sam ga se, iako se nismo vidjeali samo jedan dan, i više nego poželjela. Ruke je stavio na moja leđa i sve više ih spuštao prema dole dok su moje ruke završile u njegovim loknama. Nijedno od nas dvoje nije moglo da dođe do daha ali isto tako nismo željeli ni da prekinemo taj poljubac koji nam je toliko bio potreban. Stavila sam nogu okonegovog struka dok mi je on pridržavao jednom od ruka. Usne su nam se napokon rastale i on je počeo da me ljubi po vratu. Jedna ruka mi je još uvijek bila u njegovoj kosi dok je druga odlutala do njegovih leđa i čvrsto uhvatila njegovu kariranu košulju. Podigao je glavu i sav zadihan me pogledao u oči. Izgledao je tako savršeno kao i uvijek. Zagrizao je usnicu i naslonio čelo uz moje.
Harry: Nedostajala si mi.
Nježno me je poljubio u čelo.
Ariel: i ti meni.
Još je jednom obuhvatio obe moje usnice, a zatim samo dojnju i počeo lagano da je sisa. Odmakla sam se lagano od njega, a on je otvorio oči i zbunjeno me pogledao.
Harry: Šta je bilo?
Ariel: Idem da zaključam vrata. Ne želim da nas neko ometa.
Zagrizao je usnicu i onako zavodljivo se nasmiješio.
Harry: Važi.
Prošla sam pored njega, izašla iz sobe, brzo strčala u prizemlje i zatvorila i prednja i zadnja vrata. Zatim sam se ponovo vratila u sobi. Harry je zainteresovano. Gledao stvari koje su se nalazile na mojoj polici. Kada me je primijetio, nasmiješio se i uzeo par mojih radova koji su se nalazili na radnom stolu.
Harry: Jako lijepo crtaš.
Stidljivo sam se nasmiješila i stavila pramen kose iza uha.
Ariel: Hvala.
Sjela sam na krevet i posmatrala ga s leđa dok je listao moje radove. Po stoti put sam se divila njegovoj ljepoti. Na licu mi se pojavio mali smiješak. Tada se okrenuo prema meni i pokazao mi jedan od radova.
Harry: Znaš, ovaj dečko mi je baš poznat odnekud...
U ruci je držao onaj crtež na kom se nalazio on i koji sam nacrtala negdje na samom početku kada smo se upoznali. Pri tome je imao neki bezobrazni osmijeh dok sam ja sva pocrvenila. Brzo sam skočila sa kreveta i krenula da mu uzmem papir ali je on digao ruku i s obzirom na njegovu visinu u odnosu na mene, nije bilo šanse da ga dohvatim.
Ariel: Harry!
Harry: Pa šta ima veze? Jako si me lijepo nacrtala.
Uzdahnula sam neuspijevajući da prikrijem smiješ prourokovan mojom postiđenosti.
Ariel: Stvarno si bezobrazan.
Odjedanput me je uhvatio oko struka, podigao i sjeo na radni sto. Stao je između mojih koljena, zagrizao usnicu i pogledao me onako zavodnički.
Harry: Nema ništa loše u tome što maštaš o meni.
Prevrnula sam očima.
Ariel: 'Ajde ne umišljaj se sad.
Odgurnula sam ga rukama, a on se samo nasmijao i približio mi se još više.
Harry: Kako se ja ne stidim da kažem da maštam o tebi.
Ariel. Pa nisi to nikada rekao.
Harry: Pa eto kažem sad.
Spustio je neki neuredni poljubac na moje usne. Nasmijala sam se i uhvatila ga za košulju kako bih ga još više privukla sebi. Lagano me je gricnuo za dojnju usnicu i pritom se nasmijao dok su moji otkucaji srca postajali sve brži i brži. Tada se malo odmakao od mene, otvarajući ladicu kako bi crtež stavio u nju.
Harry: Da se ne zgužva.
Tada mu se pogled zaustavio na crtežu na kom smo bili Edward i ja. To je onaj crtež koji jedini nisam pocijepala i zapalila. Uzeo ga je i pogledao ga sa veoma ozbiljnim izrazom lica.
Harry: Ovdje baš ne ličim na sebe.
Spustila sam pogled.
Ariel: H-Harry to nisi ti...
Pogledao je zbunjeno u mene, a ja sam počela da se igram sa prstima. Uopšte nisam bila spremna za ovo.
Harry: Nego ko?
Podgila sam pogled prema njemu. Imao je veoma ozbiljan izraz lica.
Ariel: T-to je moj bivši..
On je spustio pogled ponovo na papir.
Ariel: P-prekinuli smo prije godinu dana... I...Od tada nisam imala dečka...Mislim imam sad tebe...
Pogledao je prema meni ponovo.
Harry: Zašto? Voljela si ga sve do sada?
Ariel: Pa i ne baš..Mislim nisam sigurna...
Sišla sam stola i otišla do prozora.
Ariel: Bila sam povrijeđena...
Prišao mi je i stao pored mene. Pogledao je prema meni.
Harry: Zašto?
Pa...Jako sam ga voljela i bili smo zaista dugo u vezi..Mislila sam da i on voli mene ali...Onda je jednog dana...Jednog dana me je samo nazvao i rekao mi da prekidamo...
U očima su mi se nakupile suze.
Ariel: Samo tako me je ostavio i otišao...Više ga nikada nisam vidjela...
Spustila sam glavu i jedna suza je kapnula na pod. Harry me je okrenuo prema sebi i nježno mi podigao glavu. Zatim mi je rukom obrisao suze i pogledao me duboko u oči.
Harry: Hej, nemoj plakati...
Obrisala sam suze tukavom i uzdahnula.
Ariel: Izvini molim te..Samo..Samo sam se sjetila toga i idalje mi je jako teško da mislim na to. Zbog toga ne vjerujem u ljubav i zbog toga mi je bilo tako teško da se zaljubim...Ali si sada ti tu...
Nasmiješio mi se dopuštajući svojim rupicama da mu se ucrtaju u obrazima. Zatim me je nježno privukao sebi i zagrlio najtoplije što je mogao.
Harry: Ja ti to nikada ne bih napravio...Nikada...
Te su mi riječi značile sve. I više nego što on možda misli jer sam toliko bježala od njega baš zato što sam mislila da će mi napraviti isto što i Edward. Stisnula sam oči i dpustila da mi nekolike suze skliznu niz obraze.
Ariel: Hvala ti....
Još par trenutaka smo stajali tako zagrljeni. Zatim smo se napokon odvojili i pogledali jedno drugo u oči. Nasmiješio mi se i nježno ukom obrisao suze.
Harry: Nemoj više plakati molim te. Taj debil nije vrijedan toga, vjeruj mi.
Klimnula sam glavom.
Ariel: Znam..Sada više plačem zbog sreće.
Stavila sam mu ruku na obraz.
Ariel: Zato što imam tebe...
Nasmijao se i nježno me poljubio. Odvojili smo se samo par milimetara i gledali se u oči.
Krenuli smo ponovo da se poljubimo ali nas je prekinuo zvuk mog mobilnog. Prevrnula sam očima i polako se odvojila od Harrya. On je razočarano uzdahnuo, a ja sam uzela mobilni. Na ekranu je pisalo 'Mama'. A šta ona sad hoće?
#Ariel: Molim?
#Mama: Eeej Ari.
Dok mi tepa, sigurno je u nečijem društvu pa hoće malo da odglumi savršenu mamu.
#Mama: Gdje si?
#Ariel: Kući mama, gdje bi drugo bila?
Sjela sam na krevet, a Harry je napravio neku grimasu jer je shvatio da razgovaram sa mamom.
#Mama: Sama si?
#Ariel: Mama na šta ciljaš?
Za to vrijeme je Harryu za oko zapala knjiga 'Romeo i Julija' koja se nalazila na stolu. Odmah mu se na licu pojavio smiješak kao i meni.
#Mama: Ni na šta. Samo pitam...
U trenutku kada je Harry uzeo knjigu, neki papirić je ispao iz nje. Zbunjeno sam pogledala u to jer koliko ja znam ništa nisam stavljala unutra. On se malo namrštio, sageo te uzeo taj papir.
#Mama: Ariel čuješ li ti mene?
#Ariel: Šta je mama?
#Mama: Kažem ako ti je dosadno dođi ovamo.
#Ariel: Ma neću. Znaš da me to ne zanima.
Primijetila sam da je Harry počeo čitati to što piše na tom papiru. Sve manje mi je bilo jasno šta bi to moglo biti.
#Mama: Pa znala sam. Jesi li se zaključala? Znaš kakvih manijaka ima.
Harryev izraz lica je postajao sve ozbiljniji i ozbiljniji, a oči su mu počinjale dobijati onu tamno zelenu boju koja se javlja samo kada je ljut. Ovo nimalo ne sluti na dobro.
#Ariel: Jesam mama. 'Ajde, moram prekinuti, čujemo se.
Prije nego što je išta mogla da kaže, prekinula sam i nesigurno prišla Harryu.
Ariel: Š-šta je bilo?
Nije ništa govorio ali sam mogla da primjetim da sve jače stišće onaj papir i postaje sve bjesniji i bjesniji.
Ariel: H-Harry?