DNA by:LoRa Styles

Untitled Part 48

  Zašto sam to morala da kažem? Pa zar baš svaki put moram da zabrljam i izdam samu sebe? Udarila sam se rukom po glavi i uspaničeno provirila prema dnevnom kako bih se uvjerila da nema opasnosti.
: Ariel?
Po boji glasa sam mu mogla primijetiti da je nervozan, ljut i poprilično nestrpljiv.
: T-tu sam..
#Harry: Odgovori mi na pitanje. Otkud znaš da se nisam tukao?
Pokušala sam da uključim mozak do maksimuma ali mi jednostavno nijedna jedina ideja nije padala napamet. Zapravo, da li je u toj situaciji moguće bilo šta smisliti?
#Ariel: Ummm...O-otkud bih znala...Mislim...
#Harry: Ariel ne laži mi.
#Ariel: Ne lažem ti.
#Harry: Pa sigurno ti neću povjerovati da si imala neku viziju kroz koju si shvatila da se nisam tukao.
U tom trenutku sam začula nečije korake. Provirila sam i vidjela mamu kako ide prema kuhinji.
#Harry: Reci mi istinu.
Željela sam mu nabrzinu reći da mama dolazi.
#Ariel: Ha...
U tom trenutku je ušla mama i uspjela da čuje ono 'Ha'. Pogledala je sumnjičavo prema meni, a ja sam ostala zaleđena.
#Harry: Ariel?
#Ariel: Ha-halo...
#Harry: Šta halo? Tu sam.
Mama je skrenula pogled sa mene i počela da uzima čaše pa sam se nadala da je povjerovala da sam zaista to željela reći.
#Ariel: Eeej Emily, sad te čujem.
Mogla sam čuti kako je Harry nervozno uzdahnuo.
#Harry: A ko je sad? Možeš li izaći negdje drugo?
#Ariel: Aha, aha.
Krenula sam da izađem iz kuhinje ali me je zaustavio mamin glas.
Mama: Gdje ćeš? Zar mi nećeš pomoći?
Ariel: O-ovaj samo idem da pričam sa Emily.
Mama: Pa kakve to vas dvije imate tajne razgovore?
Prevrnula sam očima stavljajući telefon na rame kako Harry ne bi morao da sluša naš razgovor iako sam pretpostavljala da i dalje može čuti.
Ariel: Nemamo nikakve samo je ovdje slab signal pa idem u hodnjik.
Pogledala me je značajno napola stišćući oči kao da je pokušavala da uđe u moje misli.
Mama: Izvini Ariel ali loš pokušaj.
Pogledala sam je zbunjeno, a ona mi je pokazala rukom prema fiksnom telefonu okačenom o' zid.
Mama: Ovdje fiksni telefon stoji otkako je kuća napravljena i nikad nije bilo nikakvih problema što znači da je u ovom dijelu kuće signal savršeno čist.
Uzdahnula sam.
Ariel: Kakve to veze ima? Možda je kod Emily slab.
Mama: Pa ćeš joj ga ti popraviti ako pobjegneš u hodnjik?
Pa kad ću se već jednom naučiti brzo razmišljati?
Ariel: Okej, kako god. Posluži goste.
Mama: Sumnjiva si mi.
Ariel: O moj Bože zašto bih ti bila sumnjiva? Daj ne budi uvijek takva.
Mama: Kakva?
Ariel: Eto takva kakva jesi. Uvijek hoćeš sve pod kontrolom i ako na trenutak nije tako počneš umišljati gluposti, a u ovj situaciji ono što bi ti posljednje palo na pamet bilo bi to da možda hoću da se skoncentrišem na razgovor i lijepo popričam sa Emily.
Par trenutaka je samo ćutala i gledala me onim svojim ispitivačkim pogledom, a onda je nastavila da usipa sok. Kada je završila s tim, stavila ga je na tacnu i odnijela u dnevni. Jedan problem riješen ali zato ostaje ovaj drugi, mnogo gori.
#Ariel: Eeej.
#Harry: Da li ti je tako svaki dan?
Sjela sam na stolicu i uzdhanula.
#Ariel: Pa mislim da su ovo blaže verzije njene tiranije.
Malo je zaćutao ali sam vrlo dobro znala da nije zaboravio na ono glavno što ga je mučilo.
#Harry: Vidjela si ga zar ne?
Cijelo tijelo mi je ostalo zaleđeno. Kako uvijek sve uspije da shvati? Ustvari, ovaj put je cijela situacija bila preočita.
#Ariel: N-ne...
#Harry: Ariel!
Znala sam da je bolje da se ne igram s njegovim živcima, a ionako je već sve bilo gotovo. Uzdahnula sam i prebacila kosu na jednu stranu naslanjajući laktove na sto.
#Ariel: Jesam...
Nastala je kratkotrajna tišina i na neki način mi je bilo drago što nisam tu pored njega. Jednostavno ne volim da gledam njegove nalete bijesa mada ovako može da bude još i gore.
#Harry: Kad?
Mogla sam da čujem njegovo disanje čak i preko telefona i nije mi više trebao nikakav dokaz da znam koliko je sada uznemiren i bijesan.
#Ariel: P-pa...
Nisam znala šta da mu kažem ali isto tako sam bila svjesna da od laži nema ništa.
#Harry: Ariel reci mi istinu!
#Ariel: Danas...
#Harry: Kako? Ispričaj mi sve, zašto moram izvlačiti svako pitanje iz tebe?!
Nervoza i panika su polako počele rasti u meni i nisam znala šta da radim ni šta da mu kažem. Polako sam ustala i prišla sudoperu. Uzela sam čašu i usula vodu iz bokala jer su mi se usta počela sušiti.
#Ariel: Danas su bili tu....Kod nas.
#Harry: Danas ili sad?
Par trenutaka sam oklijevala, a njegov glas je ujedno i postao glasniji.
#Harry: Ariel ili mi odgovori ili ću ja doći pa da se sam uvjerim!
U tom trenutku su me te njegove riječi toliko šokirale i iznenadile kao i jačina njegovog glasa, da mi se ruka trgnula, a čaša ispala i razbila se na podu.
#Harry: Ariel šta je to bilo? Jesi li dobro?
Glas mu je postao poprilično tiši i zabrinutiji, a ja sam napravila par koraka unazad kako bih se odmakla od stakla. Krenula sam da mu odgovorim ali su tada u kuhinju zabrinuto uletjele mama i tetka. Pogledi su im se odmah zaustavili na staklu ispred mojih noga i mama me automatski prostrijelilla pogledom dok mi je tetka prišla i počela da kupi staklo.
Mama: Šta je s tobom?
Ariel: Slučajno mi je ispala.
Mama: Pobogu nisi lomila čaše ni kada si bila mala. Zaista ne znam šta se s tobom dešava.
Počela je na svoj histerični način da mlati rukama, a tetka je značajno pogledala.
Hannah: Jade molim te smiri se i pusti je na miru.
Mama je uzdahnula i pogledala prijekorno u tetku.
Mama: Zar se ti baš u sve moraš miješati?
Hannah: Nisam ja ta koja to radi već ti.
Mama je napravla neku grimasu, a tetka je ustala i bacila staklo u kantu. Harry je za to vrijeme stalno nešto govorio ali se jednostavno nisam mogla skoncnetrisati na svaku stranu.
#Harry: Ariel samo mi reci da li si dobro.
#Ariel: J-jesam samo mi je ispala čaša.
Tetka me je pomazila po glavi i izašla iz kuhinje, a mama je pogledala za njom da se uvjeri da se udaljila pa mi je prišla i malo tiše progovorila.
Mama: I prekini taj razgovor što prije možeš. Gosti čekaju.
Međutim to njeno tiše je bilo tiho dovoljno da oni tamo u dnevnom ne čuju ali je zato bilo dovoljjno glasno da to Harry čuje. Ona je napokon izašla, a ja sam se naslonila na sudoper i izgubljeno izdahnula.
#Harry: Tako znači...Mogu da pretpostavim ko su ti gosti.
Ono 'gosti' je itekako naglasio, a ja više nisam znala šta da kažem.
#Ariel: I njegovi roditelji su tu.
#Harry: I to bi trebala da mi bude neka utjeha?
#Ariel: P-pa ne ali...
Stalno sam čula škripu parketa što mi je davalo do znanja da hoda po kući.
#Harry: Ariel bježi sa te večere kako znaš i umiješ!
Ja sam napravila grimasu šokirana njegovim riječima.
#Ariel: Jesi li ti normalan?!
Tada sam stavila rukku preko usta shvativši da sam to preglasno rekla. Polako sam prišla vratima i provirila u dnevni. Svi su uveliko bili u nekoj priči tako da me nisu mogli čuti. Primijetila sam da Leo prolazi rukom kroz kosu pokušavajući da je razbaruši. Zaista me od tog dečka više ništa ne može iznenaditi. Naslonila sam se uza zid pokušavajući da smislim neke riječi utjehe za Harrya kako bih mu otjerala tu glupu ideju iz glave.
#Harry: Ja sam potpuno ozbiljan.
Iznervirano sam uzdahnula i prošla rukom preko lica.
#Ariel: Harry oni mene ne bi ni u školu slali da ne moraju. Kako ne razumiješ da oni nisu normalni? Znam da su mi roditelji ali to je istina. Ja...Ja jednostavno više ne mogu da vjerujem do koje granice oni idu. Zar stvarno misliš da će me pustiti da negdje izađem dok je tu...
U tom trenutku sam se zaustavila jer nisam ni mogla da izgovorim ostatak rečenice ali je Harry vrlo dobro znao šta sam željela da kažem.
#Harry: Dok je tu on, zar ne?
Skoro nikad mu ne izgovara ime...Kao ni ja kad sam u njegovom društvu. To je jednostavno nešto što ne mogu da prevalim preko usta kao ni Harry.
#Ariel: Pa da...
#Harry: Ariel snađi se.
#Ariel: Ne možeš to tražiti od mene.
#Harry: E pa ne mogu ni ja sjediti u stanu i zamišljati šta se dešava između tebe i Lea.
#Ariel: Molim?! Ja nikad ne bih...
Prekinuo me je.
#Harry: Nisam na to mislio Ariel. Šta misliš da on neće iskoristiti priliku da te maltretira?
Par trenutaka sam ćutala, a onda sam mu samouvjereno odgovorila.
#Ariel: E pa ja mu neću to dopustiti.
#Harry: Ariel molim te. Jedina osoba u toj kući koja te može podržati je Hannah, a čiisto sumnjam da ona išta može učiniti ako tvojoj mami padne na pamet da se ti i onaj debil negdje odvojite.
#Ariel: Harry ne brini.
#Harry: Moram! I izvuci se odatle!
Glava je već počela da me boli, a mozak mi je sve manje radio.
#Ariel: Vidjeću nešto ali me molim te nemoj stavljati pod toliki pritisak.
#Harry: Žao mi je ali moram. Ja...Ja samo hoću da budeš samo moja.
#Ariel: Pa i jesam!
#Harry: Ali ne dovoljno! Hoću da samo ja imam pravo da te gledam i da te diram i da te ljubim! Samo ja!
To je bio jedan od pokazatelja njegove posesivnosti i to nekada zna da bude simpatično...Mada ne i uvijek. Uzdahhnula sam i provirila ponovo u dnevni primjećujući mamin nervozni pogled. Zatim je ustala i krenula prema kuhinji. Brzo sam se pomakla.
#Ariel: Eeej moram da idem.
#Harry: Smisli nešto.
#Ariel: Vidjeću nešto, baj.
Uzdahnuo je.
#Harry: Baj Julija.
Prekinula sam i odlučila ostaviti za svaki slučaj telefon kod sebe, a mama je ušla u kuhinju upućujući mi sumnjičavi pogled.
Mama: Vas dvije uvijek toliko dugo pričate?
Ariel: Nee. Samo nije danas bila u školi pa sam joj govorila šta smo radili.
Otvorila je pekaru provjeravajući jelo koje se peklo i koje je zamirisalo cijelu kuhinju. Ja sam joj nervozno prišla i pomakla kosu iza uha.
Ariel: Ovaj...
Zatvorila je pekaru i pogledala prema meni. Znala sam da moje sljedeće pitanje nema nikakve budućnosti ali sam se ipak usudila da ga postavim.
Ariel: Da li bih ja...Mogla otići do... Emily...
Izraz lica joj je već postajao sve gori i gori.
Ariel: ...Kako bih joj odnijela neke sveske?
Par trenutaka je gledala u mene i nisam mogla baš da protumačim šta joj je na umu ali mi je ubrzo to razjasnila.
Mama: Ne.
Samo je prošla pored mene i krenula u dnevni. Okrenula sam se razočarano prema njoj.
Ariel: Ali mama.
Mama: Nema ali. Gosti su tu.
Samo je ušla u dnevni i već sam mogla da zamislim njen izvještačeni osmijeh iako mi je bila okrenuta leđima. Ja sam udarila nogom o' stolicu ne znajući šta da radim. Otključala sam mobilni i počela kucati poruku.
'Žao mi je ali nisam ništa uspjela ://xx'
Zatim sam izabrala iz imenika Harryevo ime i poslala mu poruku. Nisam smjela ni da zamislim kakva će biti njegova reakcija. Tada se začuo mamin piskutavi glas iz dnevnog.
Mama: Ariel dušo dođi!
Prevrnula sam očima, uzdahnula, povukla malo haljinu prema dole i ušla u dnevni. Svi su pogledali prema meni sa smiješkom kao da je veče posvećeno meni, a mogu se zakleti da je to mamina krivica. Sigurno im je stalno ponavljala da ću ja brzo doći da me duši neka drugarica itd. Ponovo sam primijetila onaj Leov ljigavi pogled pa sam brže-bolje sjela što dalje od njega kako mu ne bih više pružala 'prizor'. Tada sam primijetila pogled Leove mame upućen direktno meni koji mi je govorio da će mi se obratiti. Tako je i bilo.
Lm: Pa Ari, čujem da imaš nekih problema oko sekcije. Nadam se da nije ništa ozbiljno.
Željela sam da joj kažem da je ustvari problem njen sin ali sam se suzdržala i samo kiselo nasmiješila dok su tada već svi gledali u mene.
Ariel: Ništa strašno.
Klimnula je glavom i razvukla usta u ogromni osmijeh (a inače ima užasno velika usta, možda i najveća koja sam ikada vidjela).
Mama: Bilo bi baš lijepo...
Tada je prekinuo zvuk mog mobilnog.Možda je i bolje jer imam osjećaj da je imala neku bolesnu ideju. Poruka. A mogla sam da pretpostavim i od koga. Mama me je prostrijelila pogledom, a ja sam uzela mobilni i pogledala kraičkom oka lijevo i desno kako bih se uvjerila da niko nema pogled na ekran. Mama je odlučila da skrene temu s mene, a ja sam iskoristila priliku i ušla u poruku.
'Onda ću morati da poduzmem drugačije mjere. KRxx'
Kao i uvijek uz pomoć samo jedne poruke je uspio da mi zaustavi dah ali ovaj put na nimalo pozitivan način. Znala sam da je itekako ozbiljan. KR? Znala sam vrlo dobro od čega je to skraćenica ali nikada prije nije tako pisao. Ili nije imao živaca ili vremena. Naglo sam ustala i svi su pogledali u mom pravcu.
Ariel: M-moram do toaleta.
Mama i tata su me zbunjeno pogledali dok se Leo malo namrštio.
Tata: Ariel je li sve uredu s tobom večeras?
Ariel: Jeste ne brini se.
Nasmijala sam se preko volje i izašla iz dnevnog. Brzo sam otrčala do toaleta i zaključala vrata za sobom. Ruke su mi se tresle i jedva sam uspjela ukucati Harryev broj. Malo duže je zvonilo ali se na kraju ipak javio.
#Ariel: Harry šta izvodiš?
#Harry: Ono što moram.
#Ariel: Ma šta moraš? Daj prestani se glupirati!
#Harry: Pa kad ti ne možeš ništa da učiniš – mogu ja.
#Ariel: Ali nije do mene!
#Harry: Ne zanima me. Ja samo znam da neću sjediti ispred tv-a i jesti kokice dok si ti u njegovoj blizini!
#Ariel: Pa šta ćeš onda uraditi?
#Harry: Vidjećeš.
#Ariel: Har...
U tom trenutku je prekinuo.
#Ariel: Harry?
Nervozno sam uzdahnula i ponovo ga pokušala nazvati ali mi se ovoga puta uključila sekretarica. Uhvatila me je panika i nisam znala šta da mislim. Šta sad pokušava? Šta izvodi kog vraga? Prišla sam prozoru kako bih udahnula svježeg vazduha i u tom trenuku sam se sjetila onih njegovih riječi 'Ja tebe...'. Šta? Volim? Na samu tu pomisao mi se cijelo tijelo naježilo, a na licu pojavio mali osmijeh unatoč svoj zbrci danas. Možda je zaista želio da mi to kaže. Ne znam...Nadam se. Prišla sam vratima i otključala ih ali sam istog trena požalila što sam to učinila jer se ispred mene nalazio visoki plavokosi dečko dosta duže i rasčupanije kose nego što sam navikla, u bijeloj majici i crnim pantalama. Bio je naslonjen na okvir vrata i gledao me sa smiješkom.
Ariel: Znaš, ako ti se žuri na toalet onda prođi pored mene i pusti mene da izađem.
Krenula sam da ga zaobiđem ali se on nije pomijerao.
Leo: Zar zaista misliš da sam došao zbog toaleta?
Ariel: Ne zanima me zašto si došao samo se makni.
Leo: E pa trebalo bi te zanimati jer si ti razlog mog dolaska.
Ariel: E pa ja bih mogla biti i razlog tvog odlaska.
Nasmijao se.
Leo: Šta? Istjeraćeš me iz kuće? Hah Julija...
Prekinula sam ga prostrijelivši ga zgroženim pogledom.
Ariel: Ne zovi me tako.
Leo: Zvaću te kako hoću i dopusti mi da završim ono što sam krenuo da kažem.
Namrštila sam se iznervirana njegovom drskošću, a on se nasmijao i nastavio.
Leo: Tvoja majka mi je rekla da dođem i vidim da li je sve uredu.
Ariel: Sa mnom je sve u savršenom redu sve dok ti nisi u mojoj blizini.
Leo: Hah to ćeš i njoj reći?
Ariel: Pa mogla bih.
Leo: Misliš da ćeš je s tim preokrenuti na svoju stranu.
Ariel: Ja već imam dovoljno osoba na svojoj strani.
Leo: Drago mi je zbog toga samo..Gdje su sad te osobe?
Željela sam da mu kažem da je tetka Hannah tu ali nisam smjela rizikovati i dati mu do znanja da je i ona na mojoj i Harryevoj strani.
Ariel: Ja znam da su te osobe uz mene i kada nisu tu.
Leo: Ah pa to je lijepo ali u situacijama kao ovoj ti baš i ne mogu pomoći, zar ne?
Podigao je obrvu i nageo se prema meni, a ja sam napravila korak unazad.
Ariel: Pomakni se.
Leo: Pa i hoću...
Tada se nasmijao i napravio par koraka unaprijed.
Leo: ...Ali prema tebi.
Uhvatila me je panika da će se desiti isto što i na sekciji pa sam brže-bolje potrčala kako bih prošla pored njega ali me je on uhvatio za struk. Ponovo sam osjetila njegove odvratne ruke na meni.
Ariel. Vrištaću!
U tom trenutku je stavio ruku preko mojih usta. Skoro se sve ponavlja i ne želim to. Ne želim da me ponovo poljubi. Ne želim da osjetim njegov glupi dodir i dah.
Leo: Zoveš onog debila, ha?
Namrštila sam se i pokušala zaderati da Harry nije debil ali sam bila onemogućena Leovom rukom. On se nasmiješio i nastavio da priča svojim izvještačenim naglaskom.
Leo: Nisam znao da voliš nositi takve stvari.
Ruka mu je počela kliziti niz moje tijelo, a ja sam napravila brzi potez i udarila ga laktom u stomak. Stisak oko struka mu je popustio ali ne dovoljno da bih se izvukla, a on je ispustio mali jauk.
Leo: Platićeš mi za ovo...
Krenuo je da još nešto kaže ali u tom trenutku su se začula vrata od dnevnog i on se brzo odvojio od mene. Na vratima od toaleta se pojavila tetka. Pogledala je zabrinuo prema meni, a zatim prema Leu koji je stao pored prozora i pravio se kao da je sve do sad gledao kroz njega.
Hannah: Šta se ovdje dešava?
Leo je zbunjeno pogledao i prošao rukom kroz kosu.
Leo: Ništa, razgovarao sam malo s Ari o sekciji.
Tada je tetka ponovo pogledala prema meni i dala mi znak rukom da pođem za njom. Pogledala sam još jednom prema Leu koji me je posmatrao svojim tamno-plavim očima i izašla na hodnjik, a on je zatim prišao vratima i zatvorio ih. Tetka se zaustavila, okrenula prema meni i tiho progovorila.
Hannah: Šta je bilo?
Uzdahnula sam pokušavajući da se smirim s obzirom da mi je cijelo tijelo drhtalo.
Ariel: M-ma...Kao i uvijek...
Hannah: Da li je pokušavao nešto?
Pogledala sam nesigurno prema njoj primjećujući njen zabrinuti pogled. Zatim sam klimnula glavom i pogledala u pod. Mogla sam da primijetim njeno nervozno hvatanje za oglicu i gledanje oko sebe.
Hannah: S tim dečkom definitivno nešto nije uredu. Primijetila sam kako te gleda, kako se ponaša u tvojoj blizini...To nije normalno... Kao da...
Već se i previše uživila i počela da pokazuje rukama, a meni je svega toga već bilo dosta.
Ariel: Tetka molim te....
U tom trenutku se zaustavila i otužno me pogledala.
Hannah: A oprosti mi draga ali sam iznevirana i...Sada bih ga najradije naglavačke kroz porzor izbacila.
Arie: Ja o tome maštam već mjesecima.
Prišla mi je i čvrsto me zagrlila. Ja sam rukama obuhvatila njena ramena i naslonila glavu na jedno od njih upijajući prijatan miris njene ljubičaste majice. Ona me je pomazila po leđima i obuhvatila rukama kosu tako da mi je u trenutku kada smo se odvojile prebacila na jednu stranu. Pogledala me je značajno i stavila mi ruke na ramena.
Hannah: Hoću samo da znaš da sam ja tu uvijek uz tebe i da ću učiniti sve da te što dalje udaljim od ovog malog idiota. Ustvari on nije mali nego veliki.
Ja sam se nasmijala i još je jednom zagrlila.
Ariel: Hvala ti tetka.
Hannah: Ma nema na čemu zlato.
U tom trenutku je iz toaleta izašao i Leo i značajno nas pogledao pokušavajući da shvati kakvo je stanje. Tetka ga je samo odmjerila pogledom izražavajući netrpeljivost, a zatim mi stavila ruku na leđa poguravajući me u dnevni. Sve troje smo u isto vrijeme ušli unutra i mama nije bila baš zadovoljna time što ja ulazim zagrljena tetkinom rukom i dalje od Lea.
Mama: Sve uredu?
Prevrnula sam očima i sjela preod tetke.
Ariel: Već sam jednom rekla da je sve uredu i mislim da zaista nema potrebe da šaljete izviđače.
U tom trenutku sam pogledala prema Leu i svima dala do znanja na koga mislim. Nakon toga nisam željela da pogledam prema mami jer pretpostavljam da me je pokušavala ubiti pogledom. Uzdahnula je i nastavila da priča sa Leovom mamom. Nakon nekih 1o-ak minuta je ustala i sve nas pogledala.
Mama: Nego jelo je gotovo pa hoćemo li polako sjesti za sto?
Svi su se složili i ustali zajedno sa njom. Krenuli smo prema kuhinji ali mi se u tom trenutku oglasio mobilni. Niko nije previše obraćao pažnju na to osim Lea i mame. Tada je mama napravila par koraka unazad i šapnula mi.
Mama: Da ti nije palo na pamet da budeš više onako drska i završi već jednom s tim glupim pozivima i porukama.
Prevrnula sam očima i stala ispred kuhinje, a ona mi je dala znak glavom da uđem unutra.
Ariel: Ne mogu sad.
Da je mogla, vjerovatno bi me u tom trenutku uhvatila za ruku, išamarala par puta, zatim sjela za stolicu, prikovala me, a zatim i zavezala za nju. Onda bi mi uzela mobilni i čekićem ga polomila na milion parčića (naravno prije toga bi pročitala sve poruke i pregledala pozive što bi značilo da sam naprosto mrtva) i onda bi me odvela zajedno s Leom u neku zemlju gdje još uvijek postoje takvi zakoni pa nas vjenčala. Naravno to nije mogla da učini ali me je zato pogledala svojim najgorim i najopasnijim pogledom. Ja se nisam previše obazirala na to jer me je u tom trenutku najviše brinuo Harry. Ušla sam u poruku koja je bila od njega.
'Nađi me ;)) Kovrdžavi Romeoxx'
Aham, sad je dakle čupavi gospodin raspoloženiji iz nekog razloga pa se udostojio da napiše svoj 'puni potpis'. Uzdahnula sam i zamislila se oko te poruke. Pa nije valjda...Za tu poruku je postojalo samo jedno rješenje. Provirila sam u kuhinju. Svi su već sjedili za stolom osim mame i tetke koje su posluživale jelo.
Hannah: Hajde Ari dušo sjedi da jedeš.
Ariel: Sad ću doći.
Tada je mama smrknuto pogledala prema meni.
Mama: Ma gdje ćeš sad dovraga?
Ariel: Moram da potražim neku lekciju iz biologije pa da kažem stranicu Emily, Zadovoljna?
Mama: Šta ta djevojka više hoće od tebe?
Ariel: Bolje pitanje jeste šta ti hoćeš od mene.
Tada su me Leovi roditelji iznenađeno pogledali jer nisu navikli na to da sam drska prema mami dok je tata zajedno s mamom polako počeo da kipi. Leo se za to vrijeme suzdržavao da se ne nasmije iako nisam razumjela šta mu to znači. Zar je njemu baš sve na ovom komplikovanom svijetu tako jednostavno? Ja sam izašla iz dnevnog međutim uskoro sam mogla da čujem nečije korake iza sebe. Okrenula sam se i vidjela mamu. Ne mogu da nađem prave riječi kojima bih opisala njen izgled ali da li bi vam pomoglo ako bih vam rekla da sam bila istinski iznenađena što joj još para nije počela izlaziti kroz nos?
Ariel: Šta je sad?
Počela mi je kažiprstom mahati ispred očiju.
Mama: Ako se ovako nastaviš ponašati do kraja večeri nećeš više maknuti iz kuće, a taj telefon ću ti baciti kroz prozor! To ti se kunem!
Nije mi bilo do rasprave, a pogotovo ne treba ulaziti u bilo kakve vrste konflikta kada joj naleti ovako napad histerije. Raširila sam ruke u znak predaje.
Ariel: Dobro.
Zatim sam izašla i potrčala uz stepenice dok mi je srce sve jače počelo da kuca. Nisam bila sigurna da li sam dobro protumačila njegove riječi ali u svakom slučaju nisam sigurna ni da li bih to voljela ili ne. Polako sam ušla u sobu i zatekla je potpuno praznu. Bila sam na trenutak razočarana iako mi je laknulo što još neću morati da još i njega krijem u sobi. Prišla sam prozoru i provirila kako bih se uvjerila da nije tu negdje ali ga nije bilo.
Ariel: Pa šta ti onda dovraga znači ona poruka?
Otključala sam telefon i okrenula se kucajući njegov broj ali mi je iste sekunde ispao iz ruke jer sam se sudarila s nečijim prsima. Na trenutak sam se uplašila da je to Leo ali sam onda bolje pogledala prema gore i shvatila da je ispred mene jedan mnogo ljepši dečko. Nasmijao se i znala sam da je to bilo od srca jer sam mogla vidjeti dvije slatke rupice.
Harry: Hej Julija.
Srce mi je i dalje kucalo nenormalnom brzinom. S jedne strane zbog straha, a s jedne zato što je Harry bio tu. Polako je obamotao ruke oko mog struka i pribio naša tijela.
Ariel: Stvarno si me uplašio.
Harry: Mislim da bi bila savršena za horor filmove.
Zbunjeno sam ga pogledala.
Ariel: Zašto?
Harry: Zato što u njima nikada ne gledaju iza vrata.
Prostrijelila sam ga pogledom, a on se nasmijao i nježno me poljubio.
Harry: Ali svejedno dobro tražiš.
Nasmiješila sam se i dopustila mu da ponovo spusti usne na moje. Iako sam znala da je ovo itekako zakomplikovalo stvari u i ovako komplikovanom danu, bilo mi je drago što je tu. Danas je imao neki poseban miris koji mi se jako dopadao kao njegova crna majica sa isplaženim jezikom koju nosi na koncertima. Izgledao je zaista privlačno ali ujedno i slatko zbog podignute kose. Prekinuli smo poljuac i par trenutaka gledali jedno drugo u oči. To mi je oduvijek bio jedan od najljepših trenutaka jer je zelenilo njegovih očiju nešto zaista posebno kao i njegov pogled.
Nasmiješila sam se i krenula da ga još jednom poljubim ali sam tek onda pomislila na opasnost kojoj se mi izlažemo. Brzo sam se odvojila od njega i prišla vratima kako bi' ih zaključala.
Ariel: ne smijemo toliko da rizikujemo.
Zatim sam se okrenula prema Harryu i prema njegovom izrazu lica shvatila da je vrijeme za malo ozbiljniji razgovor. Nisam znala kako da to izvedem jer mama već sad vjerovatno bjesni.
Ariel: Moraću brzo da siđem.
Par trenutaka me je gledao u oči ali mu je pogled ubrzo pao prema dole. Osjećala sam se pomalo neprijatno pa sam stavila nogu ispred noge pokušavajući da prikrijem svoje dosta izložene noge. Haljina nije bila toliko kratka kada bih išla u njoj na primjer u klub ali za jednu običnu kućnu večeru je možda ipak bilo malo previše. Harryev pogled se ponovo popeo do mojih očiju ali mu je izraz lica ostao potpuno isti. Ozbiljan.
Harry: Uvijek se tako oblačiš za večere s Morganovima?
Spustila sam pogled i odmahnula glavom.
Harry: Zašto si onda večeras to obukla?
Igrala sam se s vrhovima prstiju.
Ariel: Nije moja ideja.
Harry: Jadeina?
Klimnula sam glavom, a on je krenuo prema meni. Nisam podizala pogled već sam samo dopustila njegovom snažnom i razvijenom tijelu da me pribije uz vrata. Njegova visina se nadvila nada mnom i jednostavno sam ostala 'zarobljena'. Vrhovima prstiju je počeo prelaziti preko gole kože mojih ruku i to je izazvalo trnce u cijelom mom tijelu. Zatim je obuhvatio lančić koji mi je on kupio i izvukao mi ga ispod haljine. Inače, morala sam da ga krijem od mame i tate ali je on očito želio da se uvjeri da ga još uvijek nosim ili šta već. Nesigurno sam podigla pogled susrećući se sa njegovim očima koje su poprimile neki srebrnkasti odsjaj. Znala sam da ga nešto itekako muči. Polako je spustio ruke na moje bokove i još više me pribio uza zid. Zatim je spustio usne na moje ne zatvarajući oči. Iskreno, bilo je lijepo ali pomalo čudno.
Harry: Je li te posmatrao?
Malo sam se namrštila i iznenađeno ga pogledala.
Ariel: H-Harry molim te...
Harry: Pitam te.
Namrštio se, a meni je pogled odlutao do njegovih tamnih kovrdža uvijenih prema gore.
Ariel: N-ne znam...Nisam gledala u njega.
To zapravo nije istina ali sam se bojala da je kažem. Harry je previše blizu i mami i tati i Leu i njegovima da bih vršila neke izlive iskrenosti.. Spustio je glavu ali me je još uvijek posmatrao što je njegov pogled činilo još misterioznijim.
Harry: Ali ja znam da jeste...
Stavila sam ruke na njegova prsa i blago se nasmiješila.
Ariel: Ali mene ne zanima on.
Stisnuo je oči i jednom rukom se naslonio na vrata dok me je drugom obuhvatio oko struka i pribio uz sebe najviše što je mogao. Zatim je otvorio oči i opčinio me prodornošću svoga pogleda.
Harry: Ali zato ti zanimaš njega.
Nisam znala šta da mu odgovorim na to dok je on zadržao svoj prodorni pogled i na taj način me polako ubijao.
Ariel: Harry...
U tom trenutku me je prekinuo zvuk koraka u hodnjiku i cijelo tijelo mi se u sekundi zaledilo. Ako je to Leo...Bojim se da neće dobro završiti...