Uzdigla se...

Žena u ljubičastom

Ženo, da ti, ljubičasta ti dobro stoji,
Osmeh širok, buket cveća,
Ponos njihov sa tebe sija,
Ne onaj nafurani, sebični,
Već onaj pravi, iz srca što niče..

Znaš već razne priče,
Koje tebi lepoj ne priliče,
Lažu kako si besna zmija,
Samo zato što pripadaš njima,
Iako nisi kriva što su neki ludaci,
Radili stvari od kojih mi prolaze oni loši žmarci,
I znam da nisi ponosna na to,
Ali u svakom žitu kukolja ima roj...

Nikada nećeš saznati,
Da je ova pesma o tebi, ili možda ne?
Na tebi je nastala, ali može da se primeni na sve...
Kad kažem sve, mislim sve, na sve narode i nacije,
Jer retko koja narodnost ima dobre odnose sa svima,
A duša moja se igra,  a to meni ponekad stvarno ne prija...
I onda nastaje nostalgija,
Za nekim boljim vremenima...
I lepim semenima,
Koja su sejala ljubav i sreću...
Od te želje nikada odustati neću...