Uzdigla se...

Čudno je to

Čudno je to, znaš,
Kako neke male reči postaknu bujicu pitanja,
Kada samo razmišljaš koje ćeš odgovore sebi da daš
Kada pustiš dušu na mala neobična skitanja..

Umesto da izbacim pitanja, da zadovoljim znatiželju svoju,
Odlučila sam se za potiskivanje, dok nisam srela nju...
Nju, koja mi je vrata duše otvorila,
I stari plamen čudnih reči opet zapalila...

Bila sam svesna, jesam, da je to to,
Da priča leti i da pitanja dobijaju smislen ton..
Posle sam odlučila, bilo mi je teško, znaj,
Da uradim nešto što je davno trebalo tad...

Rekla sam sve što sam trebala, ali nije bilo sve,
Otvorila sam svoja vrata čak i više,
Podstaknuta malom iskrom što stvara plamen i žar,
Nikada nisam zažalila što sam pristala sve reći tad...

Zato želim reći njima: "Hvala što postojite!",
I "Hvala što ste mi otkrili svrhu moje iskre,
što ste me ubedile da ne mora da umre,
već i da dalje živi u mojim delima..."

Još nešto, haljina se ne zaboravlja znaj,
I tihi osmesi zahvalnosti i radosti kada ste iskreni dar primili taj,
Ni bombone što su trebale uveseliti lica svima,
Ni slike, koje su otišle daleko, prema vašim korenima!