"Igrač ili igračka?"

Part 12

Jesen je prebrzo stigla. Mrzim sve što ona donosi sa sobom, kišu, tamne oblake i opalo lišće. Andreino raspoloženje je zavisilo od vremena. Uglavnom je bila tužna ili depresivna. Vikende je provodila u krevetu sa kafom, a dane u školi uglavnom spavajući na času. Anđela je čekala Nikolu da se vrati pa je stalno nešto radila po stanu samo da joj što brže prođe vreme. Obe su bile potištene i nije im bilo ni do čega.

Miloš je sa druge strane uživao u lošem vremenu. Iskorišćavao je hladno vreme kako bi devojke dolazile kod njega, pa bi tamo uživao sa njima. Sam sebi nije hteo da prizna da je svaku koristio samo da zaboravi onaj osećaj kad je bio sa Andreom. Ne može on sa njom, ali isto tako ne može bez nje. Ponos mu naravno nije dozvoljavao da joj se javi. Sa druge strane uživao je u Gicinom društvu jer danas takve se traže, da rade šta im se kaže. Svaki put ju je upoređivao sa Andreom. Ako ćemo iskreno, Andrea se ponašala kao kraljica, prkosila mu je iako zna da može da uradi sa njenim slikama šta hoće, dok mu je Gica bila podređena i slušala svaku njegovu reč.

Bio je petak, državni praznik pa se u školu nije išlo. "ANĐELAAAAAAAAAAAAAA!!!", derala se Andrea na sav glas. -"Ne boj se neće te pojesti, koja god da je buba u pitanju!", odgovarala joj je Anđela iz kuhinje. "Ma nije buba nego sam htela da mi doneseš kafu, e šta to miriši?", izašla je u gornjem delu pidžame, protežući se tako jako da je ispuštala neartikulisane zvukove. -"Eksperimentišem sa hranom. Nego ja tebe nikako da pitam šta ima sa Milošem? Ne pričaš mi ništa, iz sobe retko izlaziš a kad je škola ni ne viđamo se". Andrea je složila facu i sela za sto. Primorana da priča, duboko je uzdahnula i počela: "Uopšte se ne čujemo ali ja se i dalje osećam kao da je tu uvek uz mene. Anđela.......ja mislim da ja njega možda, ali možda, sasvim malo, onako baš baš malo, volim". Tu reč 'volim' je izgovorila kao sa nekim gađenjem. Nikad u životu svom nikome nije u lice rekla da ga voli. Čak ni roditeljima, ni sestri, ni svom psu. Ta reč je u njoj izazivala neku nelagodnost, odvratno je zvučala.

Anđela je ispustila kašiku i pogledala je svojim krupnim očima, šireći ih još više. "Andrea, ponovi tu poslednju reč", rekla joj je čudeći se. "Ne teraj me da ponavljam, dobro si čula". Ostavila je ono što je radila i prišla stolu za kojim je sedela Andrea, buljeći u tu uglancanu površinu. "Ti si to rekla da nekog voliš?". Andrea ju je pogledala uvređeno i napućila usta. "Nemoj mi reći da si uvređena. Samo sam iznenađena da si TI u stanju da nekog voliš. Mislim, zaljubljena jesi ali da ga voliš? Ovo mi je stvarno ulepšalo dan", rekla je Anđela sa osmehom na licu. Andrea je i dalje gledala u sto zamišljeno i lupkala pra-stima po njemu. Sve što je uspela da izgovori je: "Aham". -"Pa ako je to u pitanju mi tu moramo nešto preduzeti!", viknula je Anđela i skočila sa stolice. "Nema tu šta da se preduzima, gotovo je, mislim on se meni ne javlja, a neću ni ja njemu. Još ne smem da budem drska jer ima slike i ti to dobro znaš". Sa već izgubljenom nadom, otišla je nazad u sobu. "JA SAM UVREĐENA JER TI IZGLEDA NE ZNAŠ SVOJU SESTRU TAKO DOBRO!", proderala se Anđela. Čuvši to, Andrea je izvirila iz sobe: "Ajde da čujem i tu glupost što si smislila". -"Ako on ima tvoje slike, imaćeš i ti njegove", namignula joj je, "Imam plan".

Napolju je duvao jak vetar. Gole krošnje drveća su se savijale skoro do poda. I dok se grad borio sa nevremenom, Miloš je ležao u krevetu dopisivajući se sa nekoliko devojaka. Odjednom mu stiže poruka od Andree. Skočio je u sedeći položaj. 'Šta je njoj sad u glavi kad mi se javlja?'. Hteo je da je drži malo na čekanju ali bilo je jače od njega da ne otvori odmah tu poruku.
A: Ti to mene zaboravljaš?
'Kako tebe da zaboravim retarde' pomislio je.
M: Naravno da nisam, nego vidim da se ne javljaš pa nisam hteo da smetam.
A: Au, slabo Miloše....
M: Šta ti bi pa si me se odjednom setila?
A: Paaaa, znaš, nedostaje mi tvoje društvo.
M: Au, čime sam ja to zaslužio?
A: Noćas sam dobre volje, ako si za..
M: Vreme i mesto :)
A: Večeras kod mene, prazan stan :)
M: Aaa ne, dolaziš ti kod mene, neću da rizikujem
A: Kako god ti želiš.
M: Vidimo se večeras ;)
A: Vidimo se :*

Milošu je ovo sve bilo čudno ali njehova narcisiodnost je našla samo jedan razlog za ovo njeno javljanje. Sigurno ne može bez njega. Za to vreme Andrea je javila Anđeli da je prvi deo plana uspešan, sa malim izmenama. Zatim je otišla do radnje da kupi neke stvarčice za večeras. Na sebe je obukla crni grudnjak i preko toga belu bluzu duhih rukava. Dole je nosila crne tange povezana seksi tračicama za crne najlonke i preko toga je obukla crnu kožnu suknju koja joj je dopirala skoro do kolena. Obula je njene duboke čizme i kožnu jaknu. Sve što se može lako skinuti. Nazvala je taksi i poslala Milošu poruku da je sačeka. Tako dok se taksi polako približavao njegovoj kući, Andreu je hvatala nervoza. Izašla je iz taksija i krenula ka Milošu. Stojao je ispreg ogromne bele kuće. Dočekao ju je sa osmehom.

M: Čemu dugujem ovo zadovoljstvo?
A: Recimo samo da si mi nedostajao, ništa drugo.

Prišao joj je i poljubio. To je bio onaj poljubac koji je budio onu uspavanu Andreu. Željnu strasti i svega što joj se može pružiti. Onu koja se ne želi kontrolisati u ovakvim sitaucijama. Prekinula je ljubljenje.

A: Hoćemo li stojati ovde ili ćemo ući?
M: Vidim ja tebi se baš žuri, sumnjiva si mi jako...
A: Ma kakvi nego ne mogu više da čekam.

Miloš se nasmejao, zagrlio je oko struka i ušao sa njom u kuću. Sproveo ju je do svoje sobe. Bila je ogromna, okrenečena u bež sa ogromnim krevetom na sredini. U jednom uglu bio je kožni kauč sa tv-om iznad njega dok je u drugom bio sto sa pićem. U ovoj sobi je bilo svega i svačega. Izgledala je tako luksuzno. Miloš je prišao stolu i sipao viski. Okrenuo se da ponudi i njoj, ali ona je iskoristila to vreme i skinula bluzu i suknju sa sebe. Ostala je samo u tom seksi donjem vešu. Miloš se zagrcnuo pićem kad ju je video. U momentu mu se digao. Držao je čašu i nije mogao da skine pogled sa tih oblina. Gorelo mu je međunožje. Njegov K mu je toliko pulsirao da nije mogao da izdrži više. Andrea je znala kakvu reakciju izaziva, pa mu je namerno prišla, uzela čašu iz ruke i vratila na sto. Uhvatila ga je za ruku i dovela do kreveta. Raskopčala mu je košulju dok ju je on ćutljivo posmatrao i dopuštao joj da ona vodi igru. Gurnula ga je na krevet i kleknula iznad njega. Poljubila ga je strastveno. Naviknut na kontrolu, Miloš im je zamenio strane. Sada je on bila dole a on ju je ljubio gde je stigao. Ne sme da se prepusti iako je gorela u sebi i morala je da ostane pribrana. "Večeras pusti mene da vodim", rekla je Andrea uzdišući. -"Ajde da te vidim" , odgovorio joj je Miloš i opet zamenio mesta. Sada ga je ona gledala sa visine.