Papir razumije
Ne mogu više,
Ali znam da ćeš razumjeti.
Tišina.
Čujem svoje otkucaje.
Osjetim grč u stomaku.
Suza
Pa još jedna
Pa bezbroj.
Trudim se biti dobra,
Raditi što očekuju,
Ali napravim grešku
(samo greška je dovoljna)
Ili krivi ton u glasu.
Razočarenje.
"Koja nezahvalnost,
A sjećaš se one večer,
u 4 ujutro sam išao po tebe
I to mi je hvala? "
Pa ako ti je bilo teško,
nisi morao,
ali evo aplauz za tatu
što je došao po kćerku.
I onda još on,
Osoba za koju bi sve dala
I život s njim provela,
Kaže 'svejedno mi je'
I najbolja prijateljica
koja to više nije.
I potreba da nekom
Sve kažem.
Sve što me mori.
Ali istina je
Da smo svi pomalo
Slomljeni.
I da moraš biti svoj heroj.
Ali ne mogu više.
Znam da ćeš razumjeti.
