Da li je moguće naterati nekoga da Vas voli? Većina će na ovo pitanje dati odgovor NE, ali Itan Martines, nije mislio tako. Bio je siguran da će ga Sofija Voker vremenom zavoleti. Radio je sve što je bilo u njegovoj moći, ali uzalud, Sofijino srce p...
"Uvek minut kasno, minut ranije, al' nikad na vreme. Savršenih dvoje, za pogrešne, za uspomene."
***
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
"Stigla sam!" - glasno je viknula Sofija, dok je izuvala bele starke. Na vratima trpezarije pojavila se njena majka.
"U pravo vreme. Presvuci se i dođi da mi pomogneš." - Sofija je neprimetno preokrenula očima. -" Dolaze nam gosti."
" Koji gosti?" - pitala je Sofija sa skupljenim obrvama. Bila je previše umorna od škole i stvarno joj nije bilo do bilo kakvih gostiju.
" Tatini prijatelji. Doći će i njihov sin, kog sigurno poznaješ." - odmah je pomislila na druga iz odeljenja u kog je zaljubljena, a koji nju ni ne primećuje.
Kolike su šanse da se on stvarno pojavi na večeri?
Da i ona to misli. Nema šanse.
" Požuri, Sofija. Ne mogu sve sama." - želela je da dođe kući i odspava nekoliko sati, ali izgleda da nema ništa od toga. Užasno je mrzela porodične prijatelje i neuspele pokušaje udvaranja od strane njihovih sinova.
" Dolazim odmah." - rekla je nezainteresovano i krenula prema svojoj sobi. Nije se trudila da požuri. Bacila se na krevet i zamišljeno gledala u plafon.
Sofija je bila samo još jedna osamnaestogodišnjakinja u ovom svetu. Nije glumila nešto što nije. Bila je pomalo stidljiva, ali je svakako imala svoj stav. Njen nevini izgled je bio privlačan kretenima koji su od nje želeli da naprave devojku kao što su ostale. Ali niko do sada nije uspeo u tome. Bila je nedostižna za sve njih. Samo onaj koji nije mario za nju, uspeo je da pridobije njenu pažnju. Ni sama nije znala šta je privlači na njemu. Teo Anderson, kreten kao i svi ostali u njenoj školi, budio je u njoj posebne emocije. U isto vreme je bila zaljubljena u njega i mrzela ga. Mrzela je njegovu prokletu lepotu i umišljenost.
"Sofija!" - kućom je odjeknulo njeno ime.
" Dolazim!" - uzvratila je glasno i mrzovoljno ustala iz svog udobnog kreveta. Na brzinu je obukla laganiju odeću i ubrzanim korakom, krenula prema trpezariji.
" Postavi tanjire na sto." - čim je kročila u trpezariju dočekala je majka sa nekoliko tanjira.
" Ko su uopšte ti ljudi?" - pitala je znatiželjno, dok je spuštala tanjir po tanjir na sto.
" Videćeš već. Mislim da ćeš stvarno da se iznenadiš."- odgovorila joj je majka nasmejano. -" Njihov sin ti je dobro poznat." - Sofiji je ponovo kroz glavu prošao Teo. Toliko je želela da bude on, da su odjednom ruke počele da joj drhte.
