SESTRE-PRVA SEZONA

Izgubila sam sebe.

Flashback

Stavim ruku na grudi i osećam kako mi je sve teže. Krenem ka podrumu i tamo vidim Karolinu kako sedi. Sednem pored tamnice..

"Zašto si ovde?"

Pita..

"Došla sam da se oprostim."

Kažem i pogledam je..

"Kuda ideš?"

"Umirem,Ina.."

Sarkastično se nasmejem..

"Šta?! Ne! Vidiš?! Zato sam ubila novonastalu! Spašavala sam te!"

"Sada je to nebitno.."

Sklizne mi jedna suza.

"Čuvaj devojke, i Eliota. I pazi da ne uradi nešto sebi,imala sam loš san."

"Drži,popij.."

Raskrvari svoju ruku,i gurne mi u usta,ali ja se zgrozim kada okusim krv.

"Ne možeš?"

Uplašeno pita.

"Ne.."

Krenem da povraćam krv.

"Mislim da je to to Ina."

Nasmejem se,brišući krv sa usana..

"Uvek sam te volela. I izvini za vrbenu. Uradila sam to za vaše dobro.."

"Negativcu moj..Ne ostavljaj me.."

Krene da plače i grli s leđa..Sada i ja plačem.

"Čuvaću vas. Zajedno sa bakom."

       "Molim te,molim te ne idi..Oprosti za sve!"

"Ne plači Ina.."

Poljubim je ruku i zatvorim oči.

"Ovo je moja sudbina. Pomiri se sa tim. Ja jesam."

Kažem,te moje telo sklizne na pod i čujem samo Karolinino vrištanje, koje mi je nekako sve tiše i dalje. Suze skliznu i onda osetim kako mi se duša odvaja od tela..Odjednom,postanem neka druga osoba, te vidim kako Karolina grli i vrišti nad mojim beživotnim telom. Ulaze Irina i Viktorija i kreću da vrište i drmaju moje telo..Mada ne, ne budim se.
Osećam se nekako..
Slobodno?

End of flashback

"Ne. Neću umreti."

Nesvesno izgovorim.

"Šta govori?"

Eliot mi podigne glavu.

"Neću umreti, Eliote."

Sa ponosom izgovorim.

"Stvorena sam da živim!"

Uzdahnem.

"Zato me pustite odavde i olakšajte i meni i vama."

"Ne pada mi napamet."

Tvrdoglavo odgovori.

"Tvrdoglavost je moja prljava igra, ali znaš šta?"

Nasmejem mu se u facu.

"Vrati me, vrati staru Sofiu, možda Klaus ipak dobije šansu."

Obližem usne gledajući u Klausa, a ona brzo vratim pogled na Eliota koji me tužno gleda.

"Ne znaš šta govoriš."