Promena

2. PAKET

Samo sam ga gledao a on je mirno stajao na stolu. Briga me je bilo i za sneg i sve ostalo. Samo me je zanimalo sta se nalazi u paketu. Najzad rešim da ga otvorim. Sve sam rastrgao kao kad hijene rastrgnu svoj plen. I znate šta sam video? Neki mali uredjaj, poput telefona. I video sam neko dugme na njemu. Pritisnuo sam ga. Nakon par trenutaka se pojavio lik nekog čoveka koji se isprsio i počeo da priča.

Pozdravljam vas iz kompanije Frost, gospodine Mekjuri. Niste dugo bili u kompaniji i rešio sam da vam snimim ovu poruku. Kao što znate, vaš rad je ostavio dobar utisak, ali ne možemo da ga prihvatimo jer ima dosta stvari koje niste obradili. Niste uspeli. I veoma mi je žao. Razvili smo čip i kada budete čitali ovu poruku znajte da je već pušten u masovnu proizvodnju. Ali se ne bazira na vašem radu. Gospodine Mekjuri ima još nešto o čemu bih da popričam sa vama. Javite se što pre.

Gledao sam kako slika nestaje i nisam verovao sta sam video. Moj otac radi za tu kompaniju?! Ali, nije nam ništa pričao! Lagao nas je više godina. Ili je radio dupli posao? Stalno sam se češao iza vrata...

                     **********

Napolju je bilo strahovito hladno. Morao sam da se obučem dobro. I onda sam gazio duboki sneg. A sto je najgore, osećao sam da sam sasvim sam na svetu. Izašao sam na ulicu. Čudno. Zašto nikog nema? Šta se dešava? Pa ovo je Vašington! Sve vrvi od kola. Šta se desilo? Obratio sam pažnju na nekog malenog crnog psa koji je cvileo vukući se po stazi. Neobično se cudno ponašao. Šta mu je? Pas je prošao kraj mene a zatim je uz režanje pao na zemlju kao pokošen. I mene je nešto pecnulo u vratu. Bojim se...