Ponovno sluđena-4.knjiga serijala "Ponovno"

"UVOD"

Znam da vam se Viki dopala u P.Haosu ali ovo poglavlje nije ni nalik na ona tamo! Da bi dobili uvod, izvinjavam se na ovim teškim rečima! I meni se srce cepalo dok sam pisala!

VIOLETA

Godinu dana ranije...

Obožavam Lazarovo selo. Toliko mi uliva mir i pozitivnu energiju. Sedim na pravoj pletenoj ljuljašci, u jednoj ruci držim čašu vode a drugom mazim stomak i pričam mojoj devojčici.

"Jedva čekam da te vidim! Još samo malo i eto te. I tata ti je nestrpljiv."

"Viki, jesi li na Suncu? Nemoj dugo!"

"Neću bako."

Ovde smo kod njegove bake, odmah sam se zaljubila u ovo šumadijsko selo ali i u baka Lalu. Ni ne znam kako se žena zove ali zovu je Lala. Divna je, iako već ima preko 70 godina pokretna je i stabilna. Celu kuću drži sama jer Lazarovi roditelji retko dolaze. Ali mi... Mi smo redovni. Otkad smo saznali za bebu dolazimo i češće, baka kaže da što više moram da budem na svežem vazduhu. A ja je slušam, jer...
Ja nemam nikog, majka mi je umrla kad sam bila jako mala i ne sećam je se, a otac pre dve godine. I on je bio sudija, kao i Lazar, i to jedan od trojice najboljih u Palati pravde. Ali je jednog dana platio ceh prevelikog napora, u kancelariji u sudu, imao je srčani udar i nije ni ustao sa stolice. Ali bar je doživeo da se udam. Moj Nikola je bio moje sve u životu i zato će se malecka zvati Nikolina. Imam i brata, ali njega ne pominjem jer smo u svađi.

"Hajde Viki, Lala kaže da si dosta napolju! Treba li ti pomoć?"

"Ne treba Laki. Uspeću sama."

Ne mogu reći da sam ogromna, nisam se mnogo ugojila ali nekako mi se sad stomak izdužio pa mi je nezgodno da se namestim.

"Lazare, zašto ja ne ostanem kod Lale?"

"Viki, bolje je da ideš mnom! Šta, ako se nešto desi, a ti nisi pored mene?"

"A šta da se desi kad mi je termin tek za mesec dana? Ali dobro, ići ću sa tobom! Lalo, idem i ja sa njim!"

"Moramo bako! Zvao me sudija Janjić, razbolelo mu se dete i neće raditi par dana a ima dosta zakazanih ročišta. Moram da idem, možda sutra i meni tako neko zatreba..."

"Dobro sine! Vidiš Viki, da ne može on da prdne bez tebe. Čuvajte se! Viki, jedi dete, nemoj da se izgladnjuješ!"

"Hoću bako! Obavezno da dođete kad se beba rodi! Poslaću nekog po vas. Volim vas puno!"

"I ja tebe dete."

Poljubi me u obraz pa sednem u auto. Lazar uđe i krenemo.
Dalje više ništa ne znam.
Dalje se više ničeg ne sećam.

Ajmo ljudi ubrzajte se! Imamo muškarca u ranim tridesetim, krvari mu glava i pored njega žena malo mlađa. Uh, jebote, Jovane!!! Požuri ona je trudnica! Dajte secite ova vrata brzo! Gde je ta hitna! Šta je sa kamiondžijom? Ne znam zašto kreću na put tako umorni! Vidi šta napravi! Idemo! Ana, evo hitne, brzo ovde. Vadite ženu prvo. Nju brzo u Front vozite, njega ćemo na Urgentni! Šta je sa vozačem? E jebi ga! Šta uradi čooveče!"