Pakleni raj

21. poglavlje

Tia je skrušeno i uplašeno sedela pored Bee. Obe su bile na podu, ruke su im bile oko kolena, a izgubljeni pogledi puni bola, i novih saznanja gledali su u prazno.

Tia je doduše bila daleko više šokirana od pretučene Bee. Nije nikad mogla ni sanjati da joj je sve bilo zapravo pred nosom, a ni ona, a ni ostali nisu primetili ništa čudno. Posebno kad je u pitanju njena najbolja prijateljica koju poznaje bolje od ikoga.

No, život nekad ima čudne načine kojima nas prevari, i uljuljka u osećaj sigurnosti gde poverujemo u sve što nam se servira. Verovala je u Beinu navodnu ushićenost novom vezom, umesto da je pritisla tada, bar bi znala razlog njene skrušenosti kad je rekla da ne sme priznati ko je on.

I dalje nije mogla da veruje koliki je gad zapravo Martin bio svo vreme. Nije mogla ni da shvati količinu mržnje i zlobe koja se krila u njemu.... I dalje se ježila od hladnoće u njegovom glasu, kad je drage volje objasnio šta je sve radio proteklih meseci, i dokle seže njegova mržnja.... i njegove bolesne namere...

***

Par sati ranije

Nije mogla verovati da je baš Bea ovde. Otkud ona? No i pre nego što je to pitanje postavila sama sebi počela je shvatati i povezivati stvari. Zar je bila sa Martinom? Kako? Zašto? Sva su joj ta pitanja bila u glavi, a odgovora nije bilo, jer sve joj je to bila isuviše nejasno.

Nije lagala kad je rekla da dobro poznaje Beu, i sad je nekako bila sigurna u to da nije baš potpuno svojom voljom počela tu vezu. Ako je to uopšte i bila veza, sudeći po njenim modricama, verovatno i nije. Tii se srce slamalo pri pogledu na povredjenu prijateljicu, osetila je peckanje suza u uglovima očiju, polako joj je prišla, ali se nije usudila da je dotakne, najviše zbog prestrašenog izraza na njenom licu.

"Hajde brže malo, šta se sad vučeš. Ne treba ni dva puta da pogledaš u to djubre." surovim tonom Martin je to rekao, misleći na Beu.

Tia je pobesnela. "Ne govori tako o njoj!" viknula je, a Martin je poleteo ka njoj sa besnim izrazom lica. Podigao je ruku u nameri da je udari, ali zaustavio se i stresao se nervozno, pri tom stišući pesnicu.

"Ne.." šapnuo je.. "ne bih mogao da uništim to lepo lice, koje tako podseća na Eloise.." i dlanom je nežno pomazio po obrazu, dok se Tia zgadjeno sklanjala.

Zašto on pominje njenu majku? Zaustila je da mu prebaci vredjanje uspomene na nju, ali stisak njene šake je sprečio. Skrenula je pogled i videla da joj Bea signalira da se stiša. Namrštila se, ali je pogledala ponovo ka Martinu kad je videla da i Bea skreće pogled ka njemu. Shvatala je šta joj želi reći. Na rubu je, verovatno mu vrlo malo fali da izgubi kontrolu.

Nije htela da samo tako sedi i dozvoli im da svoje planove sprovedu u delo, no bila je svesna i toga da nisu u poziciji da pokušavaju bilo šta. Strah je svakako bio dovoljan razlog, ali i činjenica da su bez konkretnog oružja, ono što je ona imala zahteva već malo planiranja. Klimnula je Bei, i sela je pored nje. Nekoliko minuta, a možda su i sati prolazili samo su sedele, a onda se Tia okrenula ka Bei.

Zašto Bea? bezglasno je pitala, dok su se gledale identičnim zelenim očima, u kojima su se suze ponovo radjale. Niz lice prebijene devojke par kapljica je već kanulo, i slilo se niz njenu bradu, pokušala je da se smiri dok joj je donja usna podrhtavala. Odmahnula je glavom slomljeno, i slegla je ramenima, nemoćna da dalje objašnjava. Nije imala snage da prizna svoju slabost i sramotu, jer se nije borila, nego je popustila pred pretnjama tog odvratnog čoveka.

Šmrcale su, koliko god da su zadržavale dah, trudeći se tako da budu što je tiše moguće, njhovo plakanje je nažalost, ipak privuklo pažnju. Mike se zgadjeno okrenuo, promrljao nešto i ljutito je izašao iz sobe, lupajući vratima.