Ponovno odbačeni-5.knjiga serijala "Ponovno"

"Odbačena"

*Poglavlje posvećujem dvema divnim curama B_Mojsilovic i mimica89. Hvala za svu ljubav, reklamu, podršku, reči nestrpljenja, ma hvala za sve!!!

Nova 2012/2013.godina

JELENA

Znala sam. Nadala se. Želela sam. Verovala sam. Mislila sam... 

Ali ništa od toga nije se ostvarilo.

Juče mi je bio rođendan. Napunila sam 19.godina. Noćas je bila Nova godina, doček, žurka, smeh, muzika, ljubav svuda...a ja...Mislila sam o gospodinu "učitelju". 

Danas je 1.januar. Ništa, prazan prostor. Sama sam kriva. Sama sam sebe uvalila u ovo. Ja sam kriva, ja i niko više.

Lepo mi je rekao, ja upoznam, kresnem i nastavim dalje.

A ja...mene je kresao tri meseca...pre nego što me je odbacio.

30.12.2012.godine

Kako mi se približavao rođendan osećala sam kako se on odaljava od mene. Kao da je to bilo nešto bitno?! Kao da sam ja htela da ga pritiskam da ga provede sa mnom?! Iako sam mu to i rekla...mislim da nije registrovao... A sve se zakomplikovalo sa onim trbušnim plesom...Mislila sam da je bio pun pogodak a on me je unazadio. I prepoznala sam znake, od palačinki, preko plesa i seksa u krilu, nešto se promenilo među nama. Ja sam pristala na to, volela sam seks sa njim, ali ipak nisam bila robot koji može da se uključi i isključi kad hoćeš. Zavolela sam ga, takvog, nesavršenog, nedefinisanog i nezrelog. Anine reči su me danonoćno proganjale, samleće te i ispljunuti kao žvaku... Koji deo mog mozga nije prihvatio? Evo on je sutra dežuran radi od 07-07h sutradan i ne zove me. Izbegava me već treći dan. Nakon tog magičnog trenutka, kako sam zvala moj trbušni ples, videli smo se još jednom i to kod mene. Više me nije zvao kod sebe. Tada smo se kresnuli samo jednom i odmah je otišao. Bio je to početak kraja.

Hoćemo li se videti danas?

Ne mogu Jecko, imam obaveze. Javiću ti se .

Ok.

Mrzim što je slabić, mrzim što nema hrabrosti i obraza da mi kaže da je gotovo. Sada sedim kući i gledam u Jovanu koja vadi haljine iz ormara.

"Dobro, gde ideš na doček?"

"Za sada nigde. A ti?"

"Ufuljala sam se na fudbalersku žurku. Hajde sa mnom?"

"Ajoj jesi li ti udarena u glavu, jebote? Ja i fudbaleri? Kao si mi tražila da pretrčim maraton a to je nemoguće jer apsolutno nemam kondiciju za tako nešto. Nemoguće!"

"Zašto? Tvoj doca radi, videćete se prekosutra."

"Uf, nisam baš sigurna..."

"Zašto? Šta se desilo?"

"Ne znam, ne mogu da objasnim...Imam utisak da me izbegava."

"Nisi bila dosadna?"

"Nisam. Sve sam radila kako je on hteo, nikad ga nisam zvala prva do malopre. I sad mi govori da ima obaveze. Hoće da me šutne!!"

"Stani malo, sačekaj. Ako vam je dobro zašto bi te šutnuo? Pusti ti te muške mozgove, niko ne zna šta je u njima... Nego da se skockaš i ideš sa mnom. Pokaži mu zube, prošlo je ipak tri meseca! Ti nisi otirač, zaboga!"